Политика
Фото: Агенције
САРАЈЕВО - Иако је број миграната у БиХ у осјетном паду као и на цијелој рути која води преко западног Балкана, посебан безбједносни изазов су организоване криминалне групе у пограничним зонама у којима главну ријеч воде Пакистанци, Авганистанци те други који су својевремено и сами кренули ка европском тлу.
Мигрантска криза је, наиме, од самог почетка отворила многима прилику и за зараду па су проналазили начине да што већи број оних који су у БиХ илегално ушли "пребаце" преко границе, најчешће оне са Хрватском јер је та држава чланица ЕУ.
Како је вријеме пролазило, према свједочењима и објавама надлежних у БиХ, број кријумчара је растао, а све чешће су откриване информације да је током оперативних акција откривен Пакистанац који је покушао да прокријумчари Авганистанца или држављане других земаља који су илегално боравили на територији ове земље. Или обрнуто, да је, на примјер, Авганистанац ухваћен приликом покушаја кријумчарења више миграната афроазијског поријекла из Србије према БиХ.
Директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета је изјавио за "Глас Српске" да домаће безбједносне агенције до одређених информација о кретањима и потезима миграната долазе и праћењем објава на друштвеним мрежама, из информативних разговора и на основу споразума са партнерским међународним организацијама.
- Сваки мигрант, на примјер, који дође у камп буде регистрован, а са њим обавимо разговор. Било је случајева да су појединци дошли због одређених повреда насталих усљед малтретирања од стране тих организованих група за кријумчарење. Били су вољни да причају, дају и неке бројеве телефона. То је један оперативни рад Службе иако нисмо полицијска агенција, али имамо та овлашћења - рекао је Лакета.
То, каже, даје резултате јер "знају које су организоване криминалне групе и одакле су". Највише их, према оперативним сазнањима, има из Авганистана, а Лакета је појаснио и како су неке од њих настајале.
- У почетку, негдје 2017, када су кренуле велике миграције, кријумчарења су се прво ухватили наши грађани, али су други брзо преузимали те послове. У суштини, раде у зонама саме границе. Постоје друштвене мреже и малтене прецизне инструкције како доћи од тачке А до тачке БиХ и коме се јавити. Страни држављани су полако преузимали организацију пребацивања, с тим што још постоје и наши људи који их пребацују таксијем, комби возилима. У суштини, они су били ти који су на почетку били и сами илегални мигранти, а и сада су, у суштини, исто то, само што су се у међувремену организовали и раде посао пребацивања илегалних избјеглица и то уз знатну надокнаду од стране миграната - рекао је Лакета.
Посебан проблем, с друге стране, домаће агенције имају са држављанима Турске који због важећих споразума долазе у БиХ без визе и имају право да се на њеној територији задрже 90 дана.
Међутим, све чешћи су случајеви, открио је први човјек Службе за послове са странцима, да турски држављани злоупотребљавају тај безвизни режим.
- Долазе легално у БиХ, најчешће авионом, а затим организују пребацивање у ЕУ илегалним путевима - рекао је Лакета.
Посљедњи доступни пресјек стања у вези са мигрантском кризом односи се на прва три мјесеца ове године. Према подацима из ресора безбједности у Савјету министара, међу онима које сумњиче за кријумчарење миграната највише је било држављана БиХ, а на листи пријављених су и Авганистанци, Пакистанци и они чија је матична земља Турска.
Координација
У информацији која је достављена у парламентарну процедуру је наведено да се одговор БиХ на кријумчарење миграната одвијао кроз координисани приступ који укључује више институција као и сарадњу са ЕУ и другим релевантним агенцијама одговорним за борбу против кријумчарења и трговања људима.
Полицијске агенције у БиХ у прва три мјесеца поднијеле су Тужилаштву БиХ
укупно десет извјештаја о почињеним кривичним дјелима из те области.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
