О судбини дјеце из конвоја који је 1992. године кренуо из

Одавањем адресе дјеце коју треба да посјети Мехди Aдемај отворен би био судски спор у Италији, добила бих забрану уласка у земље Шенгена и не бих могла да се ангажујем на тражењу остале дјеце, рекла Јагода Савић

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Мехди Aдемај, из Сарајева, има могућност да након 15 година види своје четворо дјеце, која су у конвоју 1992. године одведена у Италију и без његове сагласности, усвојена. За финансијску помоћ обратио се Министарству за људска права и избјеглице БиХ, које условљава помоћ откривањем адресе дјеце, што је, како тврди водитељ пројекта СОС телефона 1209 из Источног Сарајева Јагода Савић, директно кршење италијанског закона. A овај закон предвиђа затворску казну у трајању од шест мјесеци и забрану уласка у све земље Шенгена за наредних пет година. Савићева додаје да ће се за помоћ обратити на друге адресе, како би Aдемај коначно видио дјецу. Она истиче да би одавање адресе Министарству за људска права директно блокирало рад на тражењу још дванаесторо дјеце, од њих 46, која су у конвоју одведена у Италију без знања и сагласности родитеља и тамо усвојена. Јагода Савић се жали на Министарство за људска права, против којег је поднијела тужбу Специјалном одјељењу за организовани криминал Тужилаштва БиХ, као и на остале институције у БиХ које нису ништа учиниле да се расвијетли судбина конвоја који је из сарајевског Дома "Љубица Ивезић" одвезао дјецу у Италију и да прозове званичнике који су упетљани у трговину дјецом. - Одавањем адресе дјеце коју треба да посјети Мехди Aдемај отворио би се судски спор у Италији, добила бих забрану уласка у све земље Шенгена за наредних пет година и не бих могла да се ангажујем на тражењу остало дванаесторо дјеце о којима БиХ још увијек нема никаквих података и нису пронађена. Овим би Министарство за људска права БиХ директно блокирало тражење остале дјеце. Не могу да будем партнер са овим министарством, када од мене тражи да одам службену тајну и ризикујем шест мјесеци затвора - рекла је Савићева и истакла да Министарство за људска права и избјеглице БиХ није учинило ништа да расвијетли ово кривично дјело. Она додаје да је у априлу 2005. године упутила захтјев Експертној групи, коју је формирао Савјет министара БиХ, да у Италији утврди чињенице усвајања Ведране Хастор, која има три имена, два презимена и два датума рођења, а усвојена је, а да јој се у судском спису не налази родни лист под именом Маја Ивезић. Она додаје да је ово најтранспарентнији случај повреде процедуре усвајања. - Установила сам да наша Експертна група на разговору у Суду за малољетнике у Милану то питање није ни поставила. Овај случај садржи документа помоћу којих се може установити ко је од наших државних функционера уплетен у ову могућу трговину дјецом. Само је било потребно направити увид у само један судски спис и ми бисмо већ 2005. године у априлу знали ко је упетљан у ову цијелу ружну причу - истакла је Савићева, додајући да се други пут "опекла" о Министарство за људска права и избјеглице БиХ у новембру 2005. године, када је Министарство иностраних послова Италије упутило писмо у којем се ова институција изјаснила о кривици власти БиХ за усвајање дјеце из БиХ у Италији. Она додаје да је то писмо упутила Министарству за људска права одмах, тачније након неколико дана, са жељом да га уврсти у извјештај и представи Савјету министара БиХ, али то писмо никада није угледало свјетло дана. Експертна група то писмо није ни споменула на сједници Савјета министара, када се о овој дјеци разговарало. - Очигледно да је Министарство за људска права сакрило захтјеве различитих судских вијећа у Суду за малољетнике у Италији, која су од 1996. до 2000. године слала 36 међународних судских налога којима су требали да се саслушају биолошки родитељи дјеце, која су била у процедури усвојења и да се установи став стварних родитеља да ли желе да их дају на усвојење или не. И поред поновљених молби, никада није добијен одговор од бх. власти. Ови документи никада нису стигли до родитеља усвојене дјеце и сва су усвојена, јер никада БиХ није одговорила на ове налоге - навела је Савићева. Она додаје да се на Савјету министара БиХ о овом документу никада није разговарало и да је поднијела кривичну пријаву против Министарства за људска права и избјеглице, због прикривања кривичног дјела и починиоца Специјалном одјељењу за организовани криминал. Савићева је истакла да то исто министарство, које је тужила, од ње тражи да прекрши италијански закон и ода адресу ове дјеце. Ж. ДОМAЗЕТ ПРИКРИВAЊЕ КРИВAЦA - Све што је до сада урадила Експертна група коју је Савјет министара БиХ формирао 2005. године са задатком да установи гдје је 46 дјеце из Дома "Љубица Ивезић" и ко је одговоран за њихов нестанак, водило је ка прикривању криваца и трговаца дјецом, јер у њиховој информацији стоји само одлазак дјеце у Италију, те ратни период њиховог боравка тамо, али ниједном ријечју нема извјештаја о повредама процедуре усвојења за коју углавном кривицу сносе власти БиХ. Требали су да дају одговор ко је потпомогао и на који начин да се та дјеца не врате и да се усвоје без сагласности родитеља, односно ко је сакрио 36 међународних правних аката - истакла је Савићева. Додала је да Министарство за људска права и избјеглице БиХ, иако је могло, није затражило од Италије да му достави доказни материјал у којем би се открили кривци који су потпомогли ово нелегално усвајање. Експертна група је добила мандат да то утврди, али то није учинила. СAМО ОБЕЋAЊA Мехди Aдемај тврди да је од 1 994. године покушавао да дође до дјеце, да се обраћао различитим институцијама и директору Дома "Љубица Ивезић", а само су му обећавали да ће нешто учинити и засипали су га лажним документима. - Када су требали да ми омогуће да одем да их видим, нису ми дали. На мукама сам и нико ми не излази у сусрет. Социјални радник је рекао да ми не може помоћи. Предавао сам случај и на суд, али никаквог одговора нисам добио. Једино што желим је да видим своју дјецу - рекао је Aдемај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.