Нулта стопа за старе преваре

Систем ПДВ-а представља носећи стуб система јавне потрошње у цијелој БиХ и о његовим промјенама треба говорити аргументовано. При томе, мора се имати на уму неколико чињеница, од којих је најважнија да ПДВ не трпи честе промјене

Проблем са јединственом стопом пореза на додату вриједност у БиХ постоји због тога што не постоје адекватни социјални програми за заштиту социјално угрожених. Много бољи пут био би успостављање таквог програма, него политичко исцрпљивање у расправама о свим могућим промјенама у пореском систему. Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао професор Економског факултета у Бањој Луци Рајко Томаш. ? Влада Републике Српске изразила је спремност да разговара са свим релевантним факторима у БиХ о смањењу јединствене стопе пореза на додату вриједност са 17 на 15 одсто или о увођењу диференциране стопе, која би износила 5 одсто на прехрамбене производе и 21 одсто на луксузну робу. Кључно питање је да ли ПДВ трпи честе промјене? - Влада је само манифестовала спремност да разговара о оба приступа уколико се у БиХ постигне договор о промјени система ПДВ-а, а она не инсистира на промјенама, што је добро. Мислим да је расправа о ПДВ-у сувише исполитизована. Нажалост, почело је лицитирање политичких партија са разним варијантама укидања, смањења и диференцирања стопа ПДВ-а, а да, при томе, нико није показао озбиљну стручну студију која доказује да је то добро урадити. Систем ПДВ-а представља носећи стуб система јавне потрошње у цијелој БиХ и о његовим промјенама треба говорити аргументовано. При томе, мора се имати на уму неколико чињеница. Прво, ПДВ не трпи честе промјене. Његове промјене мијењају релативне односе цијена и положај предузећа и делатности на тржишту, са свим посљедицама по пословне везе и уговарање производње и испорука. Друго, систем јавне потрошње у читавој БиХ јако је осјетљив на промјене система ПДВ, јер се сви буxети, од општинског до државног, претежно пуне приходима од истог. Треће, постојећи систем ПДВ-а је, вјероватно, најефикаснији дио заједничког економског система у БиХ, те би промјене које би смањиле њихову ефикасност, могле угрозити функционисање низа институција на различитим нивоима власти. ^етврто, социјална политика најефикасније се води системом буxетских трансфера у корист сиромашних, а не општим промјенама у пореском систему. ПДВ може функционисати и са једном и са више стопа. Јединствена стопа има низ теоријских и практичних предности. Ако се примјењује јединствена стопа, држава мора имати социјални програм кроз који сиромашнима "враћа" ПДВ који су платили (делимично, у цјелини или, чак, више). Ако примјењујете више стопа, повећава се ризик превара у систему ПДВ-а, а социјални програм губи на значају. Са јединственом стопом и добрим социјалним програмом који "враћа" сиромашнима ПДВ постижу се много бољи економски и социјални резултати. Примјена нулте или ниже стопе на неке производе "враћа" ПДВ на исти начин богатим и сиромашним. ? Колико би укидање јединствене стопе ПДВ-а омогућило утају пореза и повећало финансијску недисциплину? - Јединствена стопа ПДВ-а препоручује се у земљама које се одликују високим степеном корупције, сиве економије и криминала. Нажалост, према низу међународних истраживања, БиХ спада у земље са високим степеном свега тога. Врло је вјероватно да би са увођењем диференциране или нулте стопе дошло до оживљавања старих метода превара из времена пореза на промет, те би се могло десити да нагло дође до пораста увоза и промета неопорезоване или мање опорезоване робе. На крају, ефекат би био да се приходи од ПДВ-а смање, трошкови контроле ПДВ-а порасту, преваранти буду награђени, цијене робе остану исте, да се повећа корупција... Смањење прихода од ПДВ-а угрозило би ликвидност буxета и власти би могле да посегну за повећањем директних пореза. У том случају, укупно стање у економском систему било би лошије него прије промјене у систему ПДВ-а. То је разлог због кога сам у децембру 2007. године предложио да се власти, ако већ имају вишка јавних прихода, требају опредијелити за јединствену нижу стопу ПДВ-а (14-15%) прије него за диференцирану. ? Које мјере се у овом тренутку могу предузети да би се ублажиле посљедице најновијег таласа поскупљења у Републици Српској и БиХ и да ли се оно може сузбити? - Раст цијена у БиХ покренут је добрим дијелом факторима који долазе из међународне размјене, али не треба потцијенити домаће узрочнике. Да би се зауставио притисак на раст цијена, у овом моменту требало би истовремено примијенити мјере за сузбијање такозване "увозне инфлације" и "инфлације тражње" . Утицај глобалног притиска на раст цијена тешко можемо ограничити јер се одликујемо високим степеном увозне зависности, ниским нивоом и лошом структуром домаће производње, те нисмо у позицији да водимо свеобухватну монетарну политику. Домаћи притисак на раст цијена може се елиминисати кроз смањење тражње и повећање домаће производње. Исто тако, држава се треба суздржавати од повећања цијена властитих услуга и давања сагласности на повећање цијена производа и услуга који су на режиму сагласности. С обзиром на то да су буxети највећи извор тражње, преко редуковања буxетске потрошње власти могу врло директно утицати на смањење тражње. Јавни приходи су повећани током 2007. године захваљујући и расту цијена, мада је на другој страни становништво сиромашило. Држава има шансу да покаже одлучност у смањивању потрошње управо на заустављању раста јавне потрошње, а затим и кроз вођење политике везивања раста укупне потрошње за раст продуктивности рада. Наравно, у борби против инфлације забрињава чињеница да је у Српској у току прошле године остварен релативно низак ниво раста производње. Без већег раста производње сузбијање инфлације ће ићи врло тешко. Привредна структура је лоша. Производња више зависи од временских околности него од мјера власти. То упозорава на потребу стратешког обликовања промјене привредне структуре и коришћење Развојног програма Републике Српске у том циљу. ? Да ли земља у коју се већ годинама увози више него што се производи, у којој лична потрошња расте брже од продуктивности рада, може имати стабилне цијене? - ^ињеница је да се у овој земљи мало производи, да је продуктивност рада ниска, потрошња брже расте од продуктивности рада... Такво стање је дугорочно неодрживо. Оно се мора исказати у вишем нивоу цијена. Тај тренутак је дошао. Њега је иницирао раст цијена хране и горива на свјетском тржишту, а послије су почели да дјелују аутономни фактори раста цијена садржани у структурним поремећајима наше привреде. Такво стање пријети да кроз процес свеопште индексације почне убрзано одвијати инфлациону спиралу. У условима високе незапослености и слабог раста производње, раст цијена пријети да економију уведе у стагфлацију као једно од најтежих стања. Тада неке класичне мјере економске политике, усмјерене на сузбијање инфлације и повећање производње, дјелују супротстављено, те се одржава инфлација на ниском нивоу производње. Улазак у стагфлацију могао би врло озбиљно угрозити реализацију Развојног програма Српске. Због тога, интерес је Републике да се у БиХ постигне консензус о мјерама које ће успјешно зауставити раст цијена. Због јединственог тржишта БиХ, домет антиинфлационих мјера једног ентитета је ограничен, те је сасвим природно да власти различитих нивоу усаглашавају и проводе мјере усмјерене на стабилизовање цијена. ? Колико је прича о инфлацији поткрепљена економским чињеницама? - Просјеци могу да заварају. Треба имати на уму да је претежни дио годишњег раста цијена у 2007. години остварен у посљедњем кварталу са тенденцијом да буде настављен и у овој години. Крајем 2007. године цијене на мало у Српској биле су веће у просјеку за 6,2 одсто у односу на исти период претходне године. Истовремено, цијене пољопривредних производа су порасле за 26,9 одсто, индустријских прехрамбених производа за 10,7, а трошкови исхране за 14,2 одсто. То значи да је куповна моћ 100 марака намијењених за куповину хране смањена за 14,2 одсто или да вам сада треба 114,2 марака да бисте купили исту количину производа коју сте прошле године могли да купите за 100 марака. Раст цијена прехрамбених производа угрожава егзистенцију сиромашних, а поготово оних са фиксним дохоцима. Нажалост, таквих је у Српској и БиХ јако много. За њих је погубно да чекају спонтано смиривање цијена. По правилу, цијене се не враћају на претходни ниво и трајно угрожавају оне који не успију да повећају властите приходе. Исто тако, раст цијена може да угрози и производњу у низу сектора и да додатно појача структурне поремећаје у привреди. Наравно, постоје и они који имају користи од раста цијена. Дакле, постоји низ разлога због којих се пажљиво мора пратити и анализирати кретање цијена и због којих држава мора предузимати мјере којима ће токове цијена држати у границама које неће угрозити функционисање система. Ако држава правовремено предузме одговарајуће мјере, цијене се могу смирити и не мора доћи до катастрофалних посљедица. Међутим, без података, анализе и процјене карактера тенденција немогуће је дати процјене о могућем развоју догађаја нити предложити адекватне мјере економске политике за интервенцију. Мислим да су поменути подаци озбиљно упозорење за власти и економисте да раст цијена није чисто сезонски поремећај. ? Посљедњих дана много се говорило о промјени курса конвертибилне марке, због чега је већина грађана одређени дио новца претварала у евро. Да ли је могућа девалвација марке и да ли је монетарни систем под контролом? - Мислим да у овом моменту нема разлога за узнемиреност грађана и њихова тежња да мијењају марке за евро може само погоршавати општу пословну климу у БиХ. ^ињеница је да БиХ има велики дефицит трговинског биланса. Са аспекта монетарне теорије, у таквим околностима, могли би се наћи разлози да девалвацију домаће валуте. Међутим, монетарни систем БиХ уопште не функционише у тој "монетарној равни" . Ми немамо класичну централну банку и не водимо класичну монетарну политику. Наша Централна банка функционише као монетарни одбор и штампа конвертибилну марку искључиво на основу 100 одсто покрића у еврима. Тако се формирају девизне резерве које су гаранција стабилности конвертибилне марке, наравно, ако су сигурно пласиране. Курс конвертибилне марке је технички стабилан. Његова стабилност изведена је из модела монетарног система, а не из реалних токова привреде. Они не утичу на то. Осим тога, Законом је регулисан фиксни курс конвертибилне марке према евру и он се једино може мијењати промјеном Закона. У овом моменту не постоји политичка спремност да се мијења Закон и то је добро. Евентуална девалвација марке у овом моменту довела би до хаотичног стања у привреди БиХ са непредвидивим посљедицама по цијело друштво. Међутим, ограничено вођење монетарне политике јесте велики хендикеп за привреду БиХ. У условима високог дефицита у трговинском билансу, конвертибилна марка дјелује као прецијењена валута. То дјелује дестимулативно на извоз, а стимулативно на увоз. С друге стране, у овом моменту за БиХ би било јако важно да користи све расположиве мјере за стимулисање предузећа да заузму повољнију позицију на тржишту ЦЕФТА, укључујући и курс домаће валуте. У БиХ ће се морати размишљати о напуштању садашњег модела монетарног одбора, али ово није погодан тренутак за то. ? Да ли садашњи систем и механизми Валутног одбора помажу да се инфлација држи под контролом? - Ц&

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.