НСРС: Размотрен извјештај о раду правобранилаштва Српске

БАЊАЛУКА - Правобранилаштво Републике Српске предузело је неопходне правне радње у предметима у којима је Правобранилаштво БиХ покушало да, противно Уставу, укњижи право својине на непокретностима на територији Републике Српске, у корист БиХ, изјавио је данас правобранилац Српске Милимир Говедарица.

Представљајући размотрени Извјештај о раду Правобранилаштва Српске за 2020. годину у Народној скупштини Републике Српске, Говедарица је истакао да ће Правобранилаштво Српске и даље поступати у складу са уставним и законским одредбама, да је имовина власништво ентитета односно Републике Српске.

“Према одлукама Уставног суда БиХ, које су супротне уставу и закону неће се поступати, јер су неспроводиве”, нагласио је Говедарица.

Он је навео да је Правобранилаштво у 2020. години радило на више од 84.000 предмета, од којих је из претходног периода пренесено више од 55.000 предмета.

Говедарица је напоменуо да је у раду Правобранилаштва било више од 7.000 парничних, од којих је завршено и архивирано више од 1.100 предмета, чија укупна вриједност прелази 98 милиона КМ.

“Од тог броја, спор је добијен у 142 предмета, вриједности већој од 44 милиона КМ, а спор је изгубљен у 333 предмета, вриједних 6.947.000 КМ. Остало је у раду више од 6.700 предмета укупне вриједности око 908 милиона КМ”, рекао је Говедарица.

Размотрен специјални извјештај о говору мржње

Институција Омбудсмана за људска права БиХ запримила је у 2019. и 2020. години седам жалби регистрованих под шифром “говор мржње”, а њени представници наводе да је мали број пријава на том плану резултат генералног неповјерења грађана, представљено је данас пред посланицима у Народној скупштини Републике Српске.

Три жалбе су запримљене у 2019. години, а четири у 2020, наведено је у специјалном извјештају Институције омбудсмана за људска права БиХ о говору мржње у БиХ, који је данас размотрен у Народној скупштини Републике Српске.

Предраг Раосављевић из Институције омбудсмана за људска права БиХ је, образлажући Извјештај у Народној скупштини, рекао да су поступали у предметима с примјерима говора мржње, те да је углавном ријеч о неадекватним терминима којима су називани припадници одређених угрожених група, непримјереним јавним иступима лица о личним и моралним карактеристикама појединаца на јавним функцијама.

“Али и текстовима праћеним сликама и коментарима увредљивог садржаја, објавама на блоговима појединих политичара чији је садржај лажан, вријеђајући, компромитујући одређене људе који због тога осјећају страх, националистичким изјавама које шире мржњу између конститутивних народа у појединим повратничким срединама”, нагласио је Раосављевић.

Он је додао да су омбудсмани у својим препорукама захтијевали тренутни престанак објаве увредљивих садржаја у којима се лица називају погрдним именима, уклањање са интернет портала увредљивих садржаја, објаву нових чланака у којима је јавно извињење припадницима мањинских група, предузимање мјера да се поштује Закон о забрани дискриминације, као и мјера усмјерених ка едуковању запослених у медијима.

Омбудсмани наводе да је евидентно да у БиХ постоји снажан законодавни и институционалин оквир за борбу против говора мржње, али да је с друге стране степен санкционисаних инцидената тог говора на ниском нивоу што показују разни индекси и статистике институција надлежних за заштиту људских права и спровођење прописа у овој области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.