НСРС: Друштвено предузетништво добра идеја за реформу социјалног сектора

БАЊАЛУКА - Посланик ДНС-а Душко Ивић рекао је да је идеја о друштвеном предузетништву одлична, те да би ово у реформи социјалног сектора могло дати доста добре резултате.

“Ово је нешто ново у нашем привредном пословању, нови тип предузећа која су друштвено одговорна. Има и недоречености, које се могу кроз одређени временски период додатно дефинисати”, навео је Ивић током расправе о Приједлогу закона о друштвеном предузетништву.

Ивић каже да по овом принципу функционише Завод дистрофичара, који је раније био привилегован у обављању одређених послова, које су радили по доста нижим цијенама.

“Само финансирање таквих предузећа је основни проблем. Видимо да су предвиђене одређене пореске олакшице, али из искуства других земаља ова предузећа се финансирају донаторским средствима, помоћи државе, локалних заједница”, каже он.

Он је навео да ЕУ у својим програмим има доста фондова усмјерених ка овим предузећима, што је јако добро.

“Оснивање оваквих предузећа је добра идеја, јер би се тиме растеретили и центри за социјални рад по питању социјалних давања. Било би добро и да се идеја о оснивању оваквих предузећа спусти на локални ниво”, навео је Ивић.

Посланик СДС-а Недељко Гламочак навео је да би овај закон у реализацији требало да омогући запошљавање лица која се теже запошљавају, али да за функционисање таквих фирми неопходна помоћ Владе, што закон не предвиђа.

“Идеја закона је добра, али законско рјешење није довољно јасно, те је требало уважити све примједбе социјалних партнера и вратити закон на још једну дораду”, оцијено је Гламочак.

Законом до статуса друштвеног предузећа

Приједлог закона о друштвеном предузетништву уређује појам, циљеве и начела гране економије, као и услове и поступк за стицање статуса друштвеног предузећа, истакао је помоћник министра привреде и предузетништва Рајко Лајић.

Он је навео да се Приједлогом закона регулише вођење регистра друштвених предузећа, задаци и начин рада Савјета за развој друштвеног предузетништва, надзор и друга питања од значаја за друштвено предузетништво.

“Циљ Приједлога закона је коришћење потенцијала друштвеног предузетништва ради одрживог економског и друштвеног раста и развоја Републике Српске”, рекао је Лајић, образлажући законско рјешење у Народној скупштини.

Друштвено предузеће, појаснио је Лајић, је правно лице организовано у форми привредног друштва, фондације, удружења, задруга, установа, које обавља дјелатност, а од које посебну корист остварује ужа или шира друштвена заједница.

Друштвено предузеће своју мисију остварује на више начина, међу којима је и запошљавање категорија лица која се теже запошљавају, обављање послова у било којој дјелатности којим се остварују друштвени циљеви и финансирање пројеката правних лица којим се остварују друштвени циљеви.

Статус друштвеног предузећа стиче се на основу захтјева који се подноси Министарству привреде и предузетништва.

У случају да се у спроведеном поступку утврди да подносилац захтјева испуњава услове прописане овим законом, министар доноси рјешење о стицању статуса друштвеног предузећа.

“Приједлогом закона предвиђено је успостављање савјета, дефинисање стратешког оквира, као и увођење олакшица и фондова када се за то стекну услови. Такође, предвиђено је и доношење два правилника о садржају и облику захтјева за стицање статуса друштвеног предузећа, те о вођењу регистра ових субјеката”, навео је Лајић.

Према његовим ријечима, друштвено предузетништво може да буде један од кључних фактора унапређења опште социјалне и економске политике у Републици Српској.

У друштвеним предузећима може да се запосли велики број социјално и економски искључених, чиме се пружа значајна подршка привреди, а смањује терет социјалних давања.

Текст Приједлога закона о друштвеном предузетништву, каже Лајић, израз је жеље да се унаприједи правно окружење којим се подстиче и развија ова важна грана економије у будућности.

Министарство привреде и предузетништва спровело је јавне расправе о овом Приједлогу закона у шест јединица локалне самоуправе.

Измјене закона иницирало министарство породице, омладине и спорта

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић истакао је да је иницијативу за измјене и допуне Закона о концесијама покренуло Министарство породице, омладине и спорта, на начин да предмет концесије могу бити и објекти или активности везане за спорт.

“То је суштина овог закона, нема никаквих других промјена и намјера. Јасно је описано на шта се односе измјене закона”, рекао је Ђокић у завршној ријечи о Приједлогу закона о измјени и допунама Закона о концесијама, по хитном поступку.

Ђокић је нагласио да је до сада у Републици Српској додијељено 155 концесија у области електро-енергетике, а да је раскинуто 69 уговора о концесијама.

Он је навео да то довољно говори да Влада показује висок ниво одговорности према раније датим концесијама у дијелу сталне контроле да ли се извршавају уговорене обавезе, те да води рачуна о заштити ресурса Републике Српске и њене животне средине.

Ђокић је на сједници Народне скупштине рекао да расправа о предложеном закону није била посвећена том рјешењу, те да су се народни посланици удаљили од теме.

Посланик ПДП-а Игор Црнадак истакао је нема ниједан разлог да се закон о измјенама и допунама Закона о концесијама доноси по хитном поступку.

“Образложење о хитности у документу је преписано из Пословника без икаквих појашњења. Ово је материја која мора да се посматра са великом пажњом и није смјело да се ради на овакав начин”, рекао је Црнадак у расправи о предложеном законском рјешењу.

Народни посланик Небојша Вукановић навео је да су концесије важна област у којој у Републици Српској “влада тотална анархија”, те да је много концесионих уговора било штетно по Републику Српску.

Посланик Милан Тубин рекао је да ће Клуб посланика Социјалистиче партије подржати овај закон јер је добар.

Народни посланици размотрили су предложено законско рјешење.

Ђокић: Закон регулише додјелу концесија у области спорта

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић истакао је да се Приједлогом закона о измјени и допунама Закона о концесијама, по хитном поступку, регулише додјела концесија у области спорта.

Ђокић је навео да су разлози за доношење овог закона садржани у потреби прописивања концесионе накнаде за уступљено право и концесионе накнаде за коришћење концесије у области спорта, која до сада није била прописана, а јавила се потреба за додјелу концесија у тој области.

Ђокић је појаснио да су ове законске измјене искориштене да се пропише примјена прописа на поступак изградње енергетских објеката инсталисане снаге мање од 250 киловата, започете прије прописивања обавезе да се за ове објекте закључи уговор о концесији, будући да у прошлости за њих није било такве обавезе.

“Доношење овог закона по хитном поступку је у општем интересу. Концесиона накнада за уступљено право утврђена је процентуално у распону од два до пет одсто у односу на планирану инвестицију”, навео је Ђокић образлажући предложено законско рјешење у Народној скупштини Републике Српске.

Мјере републичког штаба сачувале здравствени систем и привреду

Мјере које је доносио Републички штаб за ванредне ситуације нису имале циљ да угрозе животе грађане, већ су допринијеле да се сачува здравствени систем, привреда и економија Републике Српске, рекао је Предраг Слијепчевић у име Републичке управе цивилне заштите.

У завршној ријечи о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, Слијепчевић је навео да ниједан суд није рекао да ли су мјере добре или лоше, те да садржаји закључака Штаба нису били спорни ни за судове ни за Уставни суд Републике Српске.

“Одредбе закона, кад је у питању овлаштење Републичког штаба, су већ на снази, јер је Република Српска имала венредне ситуације и прије пандемије вируса корона”, рекао је Слијепчевић.

Он је навео да је током расправе о овом законском рјешењу постављано питање ригорозности Републичког штаба, те истакао да су мјере Републичког штаба биле најлибаралније у окружењу.

Посланик СДС-а Недељко Гламочак рекао је да је ванредна ситуација у Републици Српској проглашена прошле године у априлу, те да је тада требало мијењати Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама по хитном поступку.

“Влада је тада именовала Републички штаб за ванредне ситуације и ставила га изнад устава. Грађани и привреда су трпјели огромну штету. Шта ћемо са посљедицама и свом штетом која је настала по Републику”, упитао је Гламочак током расправе о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.

Народни посланици размотрили су предложено законско рјешење.

Ширење надлежности владе и републичког штаба за бољу заштиту грађана

Приједлогом закона о допунама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, по хитном поступку, проширују се надлежност Владе и Републичког штаба за ванредне ситуције, а све с циљем повећања безбједности и заштите здравља грађана, истакао је представник Републичке управе цивилне заштите Предраг Слијепчевић.

Слијепчевић је навео да је предложена допуна члана 18 Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама тако да Влада Републике Српске актима из своје надлежности уреди начин извршавања мјера за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама које су утврђене овим и другим законима.

Предложена је допуна члана 47 предметног закона у смислу утврђивања надлежности Републичког штаба за ванредне ситуације за предлагање мјера за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама.

Допуна је предложена узимајући у обзир ванредну ситуацију која је на снази, као и обавезу Републике Српске да у складу са Уставом и релевантним законским прописима предузме одређене мјере ради заштите и спасавања живота и здравља грађана.

“Предложеним законом омогућава се да Влада може на брз и ефикасан начин дјеловати кад је то потребно с циљем заштите грађана”, рекао је Слијепчевић образлажући предложено законско рјешење.

Дирекција за инвестиције - контакт тачка која ће пратити инвеститоре

Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић истакла је да је Приједлог закона о допунама Закона о републичкој управи стварање правног основа за оснивање нове управне организације, која ће бити самостална и имаће својство правног лица.

Јујићева је нагласила да ће Републичка дирекција за инвестиције бити контакт тачка која ће пратити инвеститоре, прописе, те разматрати шта од прописа треба прилагодити, шта измијенити да би инвеститори дошли на територију Републике Српске.

“Крајњи циљ је отварање нових радних мјеста и зауставаљење одласка младих из Републике Српске”, рекла је Јујићева у Народној скупштини у завршној ријечи о Приједлогу закона о допуни Закона о републичкој управи.

Она је захвалила народним посланицима на дискусији, која је, како је навела, дијелом била конструктивна, а дијелом политизована.

Народна скупштина размотрила је наведено законско рјешење.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.