Нови удар на Дан Републике

Бањалука - Уставни суд БиХ требало би да сутра разматра још један захтјев за уставност члана Закона о Дану Републике Српске који предвиђа да се тај дан обиљежава 9. јануара, а из Српске су поновили да прослава тог датума никога не угрожава и да суд не може да мијења историјске чињенице.

Десет делегата Вијећа народа, међу којима је осам Бошњака и два Хрвата, у захтјеву поднесеном у јануару прошле године, затражило је од Уставног суда БиХ да донесе одлуку да члан Закона о Дану Републике Српске у којем се наводи “На основу потврђене воље грађана РС, 9. јануар се утврђује као Дан Републике” није у складу са Уставом БиХ.

Одговор на тај захтјев је припремио Тим за одбрану и учешће у расправи у Уставном суду, састављен од правних стручњака и посланика, а потврдио га је Одбор за уставна питања Народне скупштине Српске. У одговору је подвучено да је 9. јануар историјски датум, да његова прослава не угрожава никога и да судије треба да одбаце захтјев као неуставан.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић казао је за “Глас Српске” је Закон о Дану Републике у потпуности у складу са Уставом. 

- Убијеђен сам да ће Уставни суд БиХ одбити ту апелацију јер је веома добро урађен и сам Закон, али и одговор који је припремио надлежни републички тим. Апелација је само политички чин, а никако правни и као такву је треба и посматрати, а очекујем да се суд неће упуштати у политичке теме него да ће се бавити искључиво правом - рекао је Петковић који је и члан парламентарног Одбора за уставна питања.

Координатор Тима за припрему одговора и учешће у одбрани поводом овог посљедњег захтјева Рајко Кузмановић изјавио је да је Уставном суду БиХ предложено да се строго држи правног приступа, што је у ствари и његова обавеза.

- У случају неке друге одлуке, то би био коначан сумрак тог суда - рекао је Кузмановић за “Глас Српске”.

Српска је у одговору на апелацију нагласила да се тај датум, према новом Закону о Дану Републике усвојеном у октобру 2016. године на посебној сједници парламента, обиљежава као секуларни, а не вјерски празник те да се њиме равноправно и једнако третирају сви грађани без обзира на националну и религијску припадност. Указано је и да судије не би требало да се упуштају у оцјењивање перцепције историјских и политичких чињеница, а подсјетили су и на ранија различита поступања у споровима у Уставном суду БиХ у вези са празницима, међу којима је и 1. март који се у ФБиХ обиљежава као дан независности, а који у Српској не признају. Нагласили су да ниједан акт, нити судска одлука не могу промијенити историјске чињенице о датуму и околностима проглашења Републике Српске, а то је датум прије ратних сукоба.

Одбачени захтјеви

Српска је у свом одговору, као један од аргумената, навела и да је суд раније одбацио, као неосновану, апелацију 30 посланика из РС да се неуставним прогласи обиљежавање 1. марта као Дана независности БиХ и 25. новембра као Дана државности БиХ.

Из Српске годинама упозоравају да ти празници не могу бити прихватљиви јер је 1. марта 1992. године у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовић, али и спроведен референдум о независности БиХ на који већина Срба није изашла и на којем су прегласани од Бошњака и Хрвата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.