Нови покушај институција БиХ да спроведу одлуке из Стразбура

САРАЈЕВО - Пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, међу којима је најпознатија она у предмету "Сејдић и Финци", враћају се на дневни ред домаћих институција, али ни овај пут оптимизам не влада чак ни на адресама оних у чију корист су одлучиле судије, јер спровођење тих одлука захтијева измјену Устава и Изборног закона БиХ.

Савјет министара је почетком мјесеца усвојио Ревидирани акциони план за извршење пресуда из Стразбура у предметима "Зорнић", "Сејдић и Финци", "Пилав" и "Пударић против БиХ".

"Сејдић и Финци против БиХ" назив је судског предмета који је отворен 2006, а окончан три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Пет година касније, односно 2014. исти суд је донио пресуду у случају "Азра Зорнић против БиХ". Зорнићева се изјашњава као "грађанка БиХ", а утврђено је да је дошло до дискриминације будући да се она, јер није припадница ни једног конститутивног нити мањинског народа, није могла кандидовати и бити изабрана у наведене институције.

По истој основи суд је 2016. донио пресуду у предмету "Илијаз Пилав", јер се као Бошњак са адресом у Републици Српској није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ, јер се у Српској, као једној изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.  У предмету "Светозар Пударић" суд је 2020. донио пресуду и утврдио да је БиХ дискриминисала Пударића, у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа са територије ФБиХ.

Министарство правде БиХ је, с друге стране, уз усвајање ревидираног плана,

задужено да припреми и Савјету министара на усвајање достави у року од 15 дана приједлог одлуке о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и нацрта измјена и допуна Изборног закона БиХ, с циљем спровођења пресуда Европског суда за људска права.

Акциони план за извршење пресуда је, наиме, усвојен половином јуна 2021. на приједлог Министарства правде БиХ.

У том ресору су за "Глас" потврдили да су ревидираним планом одређени кораци с циљем стварања услова за отклањање дискриминације по основу комбинације етничке припадности и мјеста пребивалишта у погледу избора за Дом народа и за члана Предсједништва БиХ, а која је утврђена наведеним пресудама Европског суда. Нису навели више детаља.

- Стварање услова за што хитнију припрему и усвајање амандмана на Устав и Закона о измјенама и допунама Изборног закона на начин да се отклони дискриминација је и крајњи циљ плана. С тим циљем, Министарство правде БиХ задужено је да припреми и Савјету министара БиХ на усвајање достави у року од 15 дана приједлог одлуке о формирању радне групе за припрему тих амандмана и измјена и допуна закона – наведено је у писаном одговору.

Домаћи лидери до прије неколико година су водили интензивне разговоре у вези са спровођењем пресуде конкретно у предмету "Сејдић и Финци". Чак су и у једном моменту били веома близу договора, али није постигнут пуни консензус међу партнерима из ФБиХ док је Српска у том периоду била при ставу да ријеч "Србин" замијени са "један" у дијелу законодавства које третира ту материју.

Да ће овај пут, годинама касније, бити другачији епилог не вјерује ни Финци. За "Глас" је поручио да, када већ чека 15 година, може још 15, уз опаску да би ипак било боље да надлежни постигну договор и тако спроведу одлуку Стразбура.

- Без имплементације тих одлука нема нас ни близу Европе. Сљедећи избори су у октобру 2026, а Европа је још далеко, тако да мислим да од тога ни сада неће бити ништа – рекао је Финци.

Без добре воље политичких странака тешко може доћи по помака.

- С обзиром на то да нема на видику никаквог консензуса нити нове велике коалиције не треба гајити лажну наду да ће се до избора 2026. године било шта промијенити по том питању, а након тога живи били па видјели – истакао је Финци.

Поменутим пресудама је, према тумачењу појединих правника, направљен преседан у раду Суда у Стразбуру, јер је од једне земље затражено да мијења свој Устав.

Колегијум

Радну групу ће, према информацијама из Савјета министара, чинити шест чланова, односно три са те адресе, два из Владе Федерације и један из Владе Српске. О спровођењу пресуда могло би да буде ријечи у Парламентарној скупштини БиХ током данашње сједнице Заједничког колегијума оба дома гдје је једна од тачака и допис Министарства правде БиХ у вези с потребом номинације представника у радну групу за припрему нацрта амандмана на Устав и нацрта измјена и допуна Изборног закона БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.