Нови покушај формирања регистра запослених на нивоу БиХ: Војници и обавјештајци изостају са списка

САРАЈЕВО - Успостављање регистра службеника на нивоу БиХ деценију тапка у мјесту, а зелено свјетло за нови покушај пописа запослених дао је Савјет министара на посљедњој сједници, након што су сагледани сви проблеми и препреке које коче надлежне.

Агенција за државну службу БиХ сажела је у једној информацији све што их је до сада спутавало да формирају ефикасан регистар, који је и обавеза БиХ на путу као ЕУ те је доставила министрима.

Директор Агенције за државну службу Невен Акшамија је подсјетио да су још лани у октобру задужени, кроз закључак Дома народа Парламента БиХ, да што прије пронађу начин за успостављање оперативног регистра руководећих и других запослених у институцијама са подацима о националној, полној, квалификационој и другој структури те да министрима предложе и начин поступања да би се то све спровело у дјело. Акшамија је у информацији и подвукао да од 2010. настоје да успоставе централни регистра, али да је камен спотицања и одлука Агенције за заштиту личних података, према којој им је забрањено да обрађују личне податке запослених, као и да нема законског овлашћења да воде такав регистар.

Да би тај дио био ријешен потребно је допунити закон, јер би без тога могли да у регистру обухвате само државне службенике, а не и запослене те друга лица у институцијама, што је затражено закључком Дома.

- Потребно је измијенити и допунити Закон о државној служби тако да би се омогућило вођење регистра свих запослених, уз законско дефинисање обима личних података, који би се водили у регистру. У регистру се не би водила професионална војна лица, полицијски службеници ни запослени у Обавејштајно-безбједној агенцији, јер се воде у матичним институцијама, али би се статистички подаци неких или свих категорија, које се не би водиле у регистру, требало да учине доступним Агенцији на одговарајући начин - став је Акшамије.

Поновио је да према садашњим прописима и ставовима о заштити личних података не постоји могућност да Агенција успостави комплетан регистар само на основу методологије или другог подзаконског акта, због чега се мора приступити измјенама или допунама закона. Постоји, како је навео, и могућност посебног закона, као што је урађено у Хрватској, али то рјешење не би било погодно за БиХ, више из правно-техничких него их суштинских разлога. Подсјетили су и да Агенција од 2016. има развијено софтверско рјешење регистра службеника које је могуће надоградити, уз мале издатке те уз измјену закона, ако би дошло до тога.

Задужено је Министарство правде БиХ да у року од два мјесеца достави приједлог измјене Закона о државној служби која ће омогућити Агенцији вођење регистра државних службеника и регистра запослених, осим војних лица, полицијских службеника и запослених у Обавјештајно-безбједној агенцији.

Реформа јавне управе у БиХ још није достигла очекивани темпо, иако траје дуги низ година. Јавни сектор у БиХ је већ дуже вријеме под лупом домаћих и међународних институција, економиста и представника НВО сектора. Често се могу чути критике због енормно великог броја запослених.

Конкуренција

Према ранијим подацима из Агенције за државну службу БиХ, просјечан број пријављених кандидата у 2019. години по позицији био је 19,22, док је лани тај просјек износио 24,70. Тиме је, додали су, у протекле двије године, просјечан број пријављених кандидата по позицијама 21,96.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.