Нова већина на нивоу БиХ изгубљена у времену

САРАЈЕВО - Иако су многи увјеравали да ће бошњачка "тројка" и она из Српске, предвођена опозиционим странкама СДС-ом, ПДП-ом и Листом за правду и ред, брзо формирати нову већину на нивоу БиХ, не само да то није показано на дјелу, него дуже вријеме нема, барем званично, ни састанака страначких делегација с циљем разговора о сарадњи и ономе на чему треба да буде рађено.

Власт на нивоу БиХ након избора 2022. експресно су формирали СНСД, затим бошњачки блок СДП, НиП и НС те ХДЗ. До раскола је дошло почетком године, када су бошњачки представници почели да иницирају смјене кадрова СНСД-а.

У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ неке су од њих и уродиле плодом, гласовима бошњачких странака и опозиције из Српске која је на мала врата уведена у власт у том дому, али нови партнери немају снагу да исту ствар направе и у Дому народа, између осталог и због става ХДЗ-а.

На тој адреси мјесецима не пролазе иницијативе за смјену министара Сташе Кошарца и Срђана Амиџића, кадрова СНСД-а, иза којих стоје бошњачки блок и опозиција, а које су усвојене у Представничком дому. Главни разлози због којих смјене, међу којима је и Николе Шпирића (СНСД) из руководства Дома народа, не пролазе леже у томе што СНСД и ХДЗ имају једини по три делегата, што им даје могућност да одређују да ли ће бити или не кворума за рад.

Због те чињенице је у посљедње вријеме прекинуто неколико сједница Дома, а у међувремену је одржано и неколико званичних састанака, гдје су своје ставове изложили представници странака, али махом без СНСД-а, са којима су разговарали коалициони партнери из Српске и ХДЗ-а.

Након оптимистичног састанка на Купресу услиједили су проблеми који су изашли на видјело послије разговора у Сарајеву, када је у процедуру на нивоу БиХ упућен приједлог измјена Изборног закона који предвиђа другачији избор чланова Предсједништва БиХ из ФБиХ по мјери ХДЗ-а БиХ, на којем годинама инсистирају, а сада без претходних консултација са партнерима.

Група предвођена странкама са бошњачким предзнаком и опозиционим из Српске је почетком маја потписала својеврсну платформу у којој је један од циљева функционалан рад извршне и законодавне власти у БиХ. Платформу је израдила српска опозиција, а потписали СДП, НиП, НС, Народни европски савез, Напријед, Босанскохерцеговачка иницијатива - Касумовић Фуад те Златко Милетић.

Потом је почетком јуна у згради Парламентарне скупштине БиХ одржан и састанак опозиције из Српске, сарајевске "тројке" и ХДЗ-а, у организацији ОХР-а, који је жестоко искритикован од стране СНСД-а. С друге стране, у истом том периоду како нема напретка странака које тврде да и у Дому народа имају већину, али да их у показивању тога спречавају блокадама СНСД и ХДЗ, у Савјету министара добар дио одлука пролази управо гласовима "старих" партнера.

На министарским позицијама су и даље кадрови "тројке", ХДЗ-а и странака око СНСД-а, а не пролази иницијатива да нови министар безбједности БиХ буде лидер Покрета за правду и ред Небојше Вукановића, који би, према најави из бошњачких странака, требало да буде и замјеник предсједавајуће Савјета министар, а то је у овом моменту Борјана Кришто (ХДЗ), све да би убрзали проток одлука.

Политиколог Драгана Делић за "Глас2 каже да је донедавно постојала жива политичка реторика усмјерена ка формирању нове парламентарне већине.

- Посљедњих седмица видљив је осјетан застој у тим процесима. Главни разлог лежи у јасној поруци ХДЗ-а да нема намјеру да мијења постојеће партнере у власти, чиме је практично срушен наратив о могућој политичкој реорганизацији. У Представничком дому додуше, повремено се формирају тзв. нове већине, али оне немају снагу да се институционално одразе у Дому народа. Покушаји да се изврши смјена кадрова СНСД-а показали су се као неуспјешни и више личе на политички перформанс него стварну стратегију. Јасно је да тенденције нису биле побољшање функционисања институција, већ чист покушај политичког обрачуна са СНСД-ом - сматра Делићева.

Политички аналитичар из Мостара Данијел Видовић подсјећа да је ХДЗ у први мах био спреман да подржи формирање нове већине на нивоу БиХ.

- Међутим када се показало да та група неће моћи функционисати када је ријеч о законодавном процесу, било је јасно да је нерационално истрајавати на томе и упркос нарушеним односима једино је реално очекивати да овакав Савјет министара остане до краја мандата - рекао је Видовић за "Глас".

Самовоља странаца

Када је ријеч о могућности која се све чешће помиње, односно да Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама, интервенише такозваним бонским овлашћењима, Драгана Делић подвлачи једну ствар.

- Тај инструмент је изгубио и кредибилитет и легитимитет. Шмит нема подршку Савјета безбједности УН ни основу за било које мијешање. Његова евентуална интервенција не би ријешила ниједан политички проблем, већ би продубила кризу. Не треба заборавити да је за ово стање у БиХ највише крив управо Шмит и његови насилни покушаји наметања његове самовоље - поручила је Делићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.