НОВА НАМЕТАЊА Шмит Предсједништво чува за крај?

САРАЈЕВО - Изборни закон БиХ, понајвише одредбе које прописују избор два члана Предсједништва са територије ФБиХ, остаје у центру пажње, посебно након спекулација да је Кристијан Шмит на излазним вратима и да би, прије него што напусти земљу, могао да поново посегне за "бонским овлашћењима" и наметне нова правила на том пољу с обзиром на то да о томе нема договора домаћих лидера.

Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН-а, одлукама је кориговао изборна правила када је у изборној ноћи 2022. мијењао федерални Устав и повећао број делегата у тамошњем Дому народа, лани наметањем одредаба који се тичу Централне изборне комисије БиХ, бирачких одбора, престанка мандата те могућности увођења нових технологија. Посљедња у низу промјена је "овјерила" употребу те опреме на начин да је Шмит посегао за "бонским овлашћењима" и наметнуо одлуку према којој ће новац, око 120 милиона КМ, за те намјене бити узет са рачуна Централне банке с обзиром на то да још није усвојен буџет институција БиХ.

О измјенама Изборног закона БиХ јуче је причао лидер ХДЗ-а БиХ и делегат у Дому народа парламента БиХ Драган Човић. Та странка је, наиме, прије неколико мјесеци, у јеку турбуленција у владајућој већини, гдје су и даље званично с њима још СНСД и бошњачка "тројка" - СДП, НиП и НС, у процедуру упутила измјене Изборног закона, с фокусом на избор чланова Предсједништва БиХ из Федерације како би, према тврдњама из ХДЗ-а БиХ, на тај начин обезбиједили да Хрвати имају легитимног представника, а не да им се, као у неколико мандата, понавља Жељко Комшић (ДФ) у тој фотељи.

Приједлог је, ипак, повучен из једне процедуре у Дому народа због актуелне политичке ситуације.

Човић је, јуче, након сједнице Предсједништва странке у Мостару, изјавио да је одговорност за функционисање државе на онима који "својатају БиХ" те да  Изборни закон треба да примијене они који се тако понашају, јер ће у том случају БиХ профункционисати.

Нагласио је, како су пренијели медији, да високи представник не би требало ништа да намеће, али да ће се хрватски народ борити за своја права унутар институција.

- Морамо разборито одговорити на изазове. Нема потребе да дижемо температуру, већ је довољно висока - рекао је Човић.

Коментаришући најаве о новој опреми за изборе, био је резервисан.

- ХДЗ-у требају што праведнији и транспарентнији избори. Како то урадити и на који начин, то је питање. Не бих улазио у причу о томе да ли је оправдано дати више од 100 милиона КМ за ту опрему - рекао је Човић.

Он сматра да што прије треба затворити ОХР и не подржава никакво наметање одлука.

- Зна се ко је законодавац и нема потребе да ико за нас доноси одлуке. Што прије затворимо ОХР, прије ћемо постати аутономни и натјераћемо се да се договарамо и рјешавамо све проблеме - рекао је Човић.

Коментаришући наводе да ће Шмит наметнути измјене Изборног закона по вољи Драгана Човића, предсједник ХДЗ-а БиХ је нагласио да нема никакве жеље да се Изборни закони везује за његово име.

- Нама Изборни закон БиХ треба због БиХ, најмање због хрватског народа. Изборни закон треба да мијењају они који својатају БиХ, који су најбројнији, они морају спријечити то да неко у име хрватског народа бира члана Предсједништва БиХ - рекао је Човић и додао да неће бити промјена у власти на нивоу БиХ.

Правник из Сарајева Дамир Сакић сматра да  једини разлог због којег Шмит још није наметнуо измјене Изборног закона БиХ тај што се инсистира на томе да се то ријеши у Парламентарној скупштини БиХ.

Вјерује да би Шмит могао да наметне и нове измјене, посебно јер се, како каже, већ спекулише о његовом одласку.

- Ако је он заиста на излазним вратима и ако постоји та врста консензуса у међународној заједници, могли би нам се десити неки Беријеви амандмани који су наметнути практично са аеродрома - рекао је Сакић.

То потврђује и чињеницом да је Шмит, од свих питања која су била у вези са изборним законом, умијешао у готово све.

- Проширио је федерални дом народа, спровео одлуку уставног суда у предмету "Љубић" и једино што је преостало јесте да се ријеши избор чланова Предсједништва и заиста мислим да би он то могао да уради. Када се види да то неће, онако, демократски проћи у Парламентарној скупштини, посегнуће за "бонским овлашћењима" - сматра Сакић.

Из владајуће коалиције у Српској, коју предводи СНСД, истицано је да је за њих прихватљиво оно што договоре партнери у ФБиХ када се ради о избору два члана Предсједништва, док остаје правило да се један из реда српског народа бира из Републике Српске.

Кошарац: Срушио све договоре

Функционер СНСД-а и замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац јуче је изјавио да је Кристијан Шмит покварио сваки договор који су направили легитимно изабрани представници Бошњака, Хрвата и Срба, те да је "тројка" водила сервилну политику и давала снагу одлукама које нису дејтонске. Шмит је, каже, нанио много политичког зла у БиХ.

- Замислите колико морате бити морбидан тип да знате да нисте легално изабрани, а да земљи, у коју сте дошли, намећете одлуке и правите проблеме - рекао је Кошарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.