Нова европска задаћа за будућу власт

Бањалука, Сарајево - Европска унија и БиХ започеле су нове преговоре о реформским процесима, неопходним за напредовање земље на европском путу, а домаћин првог у низу састанака била је Словенија, гдје је закључено да још треба радити како би БиХ испунила задатке.

Ријеч је о наставку њемачко-британске иницијативе, односно агенде која обухвата период од 2014. до 2018. године, а шта је урађено, а шта не, анализирано је на састанцима који су одржани у протекла два дана у Брду код Крања, којима су присуствовали званичници Републике Српске, ФБиХ, као и представници парламентарних странака, те међународне заједнице.

Организатори састанака биле су амбасаде Њемачке и Велике Британије у БиХ, а кључни циљ био је дефинисање нове реформске агенде која би требало да буде актуелна у наредне четири године.

У Словенији је дата подршка наставку спровођења започетих реформи, а све би требало да буде сажето у једном документу с циљевима које треба спровести у дјело до краја мандата нове власти у БиХ, која треба да буде формирана у наредном периоду, а на основу изборних резултата из октобра ове године. 

У британској амбасади у БиХ су потврдили “Гласу Српске” да је у Словенији одржана радионица на техничком нивоу, на којој је разговарано о досадашњем току реформи у БиХ, наученим лекцијама и идејама за даље активности.

- Уједињено Краљевство наставља да пружа подршку у спровођењу неопходних реформи. У будућности нас чека још оваквих разговора, а сада је најважније што прије формирати власт и прионути на посао - казали су у тој амбасади.

На састанку, у име СНСД-а као највеће партије, био је Зоран Тегелтија, који је и министар финансија Републике Српске, али јуче није одговарао на телефонске позиве.

Члан СДС-овог Одбора за финансије Славиша Раковић, који је такође био на састанку у Крању, изјавио је за “Глас Српске” да је састанак наставак ранијих разговора који су обављени у Сарајеву, додавши да су размијењена мишљења о ономе шта је требало урадити, шта је урађено, те о ономе шта чека БиХ у наредном периоду.

- Ово је била припрема за реформску агенду од 2018. до 2022. године. Разматрана су бројна питања, размијенили смо ставове о актуелним питањима, од пореских реформи до побољшања пословне климе. Расправа је била добра, а сљедећи корак је већ формулисање конкретне агенде, које ће бити на онима који конституишу власт. Успјех досадашњих реформи је дјелимичан и остају одређене ствари да их завршимо - рекао је Раковић.

Нови састанак би требало да се одржи у наредних мјесец, а требало би да резултира документом који ће садржавати приоритетне тачке нове реформске агенде у првих 100 дана рада влада, попут растерећења реалног сектора, побољшања пословне климе, реформе здравства и слично. Састанку су присуствовали представници ЕБРД-а, Свјетске банке и других финансијских институција.

Споразум о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ је потписан 16. јуна 2008. године, али је ступио на снагу седам година касније, односно 1. јуна 2015. године. Њемачка и Велика Британија су у новембру 2014. године, да би се превазишао период стагнације интеграција БиХ у ЕУ, предложиле нови приступ према БиХ који су образложиле у заједничком писму министара спољних послова те двије државе упућеном високој представници за спољне послове и безбједност ЕУ Федерики Могерини и европском комесару за проширење Јоханесу Хану.

16. јуна 2008. године

* потписан Споразум о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ

(ступио на снагу 1. јуна 2015. године)

новембар 2014. године

* Њемачка и Велика Британија предложиле нови приступ ЕУ према БиХ

15. децембра 2014. године

* Савјет ЕУ прихватио њемачко-британску иницијативу

29. јануара 2015. године

* Предсједништво БиХ усвојило изјаву о опредијељености за спровођење реформи

16. марта 2015. године

* Савјет ЕУ позвао лидере у БиХ да наставе сарађивати са ЕУ

15. фебруара 2016. године

* БиХ поднијела захтјев за чланство у ЕУ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.