“Њујорк Тајмс”: Доста са Дејтонцима!

Њујорк - Американци су својевремено створили балканску земљу коју чине два енитета, десет кантона и државни апарат у којем неколико стотина министара управља над скоро четири милиона људи, али чине мало за њих јер је њихов посао да штите властите привилегије, преносе агенције.

Ти министри на кантоналном, ентитетском и државном нивоу познати су као “Дејтонци”, пише у коментару у “Њујрок Тајмсу”.

Роџер Кохен.

Они су названи тако по споразуму из Дејтона из 1995. године који је окончао најкрвавији рат у Европи од Другог свјетског рата.

Споразум је зауставио убијања, али је успоставио нефункционални, вишеслојни политички систем од кога највише користи имају Дејтонци и њихови поданици.

Човјек би се могао запитати зашто тако малој земљи треба 14 министара образовања, Дејтонци ће одговорити једногласно: “Наравно да треба”!

Неко би се могао запитати зашто је национална анрикорупцијска агенција потпуна смијурија и било би му речено: “Европска унија инсистира на томе, али зашто бисмо ми надзирали властите безобразнике?”

Дејтонци наступају у различитим дресовима: бошњачким, српским и хрватским.

Они се не слажу око бројних ствари и оживљавају горка сјећања на рат у коме је убијено скоро 100.000 људи.

Они се, међутим, слажу око властите самоодрживости.

Они се слажу да би истрага нестанка стотина милиона долара била луцкаста.

Слажу се око потребе да се политичке странке сачињавају по етнички линијама.

- Слажу се око ефикасности њихове предизборне националистичке реторије. И тако се пропали систем одржава - пише Кохен.

Није било планирано да Дејтон остане записан у камену.

Он је замрзнуо ситуацију у најтежем тренутку за међунационалне односе.

- Он је одражавао стварност из 1995. године, али није био дугорочна основа за управљање земљом. Дејтон је, заправо, блокирао земљу. Он је, ипак, одржао мир - пише Кохен.

Држављани БиХ - суочени с високом незапосленошћу, дивљајућом корупцијом, неефикасним правосуђем и потребом да се придруже секташким политичким странкама како би добили посао у државним фирмама на које отпада 60 одсто економије земље - гласали су припремајући се за одлазак.

Они су отишли у Дизелдорф, Детроит или у Сент Луис, гдје би се могли декларисати као “Босанци” а не као припадници одређене етничке групе.

Нико више поуздано не зна колико је људи остало у земљи. Планиран је попис становништва.

- Нејасно је када ће до њега доћи. Бројке су политички динамит у земљи у којој Дејтонци зависе од својих националних већина које доминирају нд мањинама - пише Кохен. 

Најбољи одговор Дејтонцима је прекинути националне подијеле на којима они опстају.

- У БиХ је дошло вријеме да се крене иза Дејтона - не мира који је донио (великог остварења Ричарда Холбрука) - него подјела и негирања које је произвео - пише Кохен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.