Њемачки аналитичари: БиХ предсједништво у Берлин долази празних руку

Предсједништво Босне и Херцеговине у Берлин долази у тренутку када се код свог домаћина, њемачке канцеларке Ангеле Меркел не може похвалити напретком у било којем погледу. Сходно тому је и атмосфера тмурна.

Не догађа се сваки дан да канцеларка Ангела Меркел у свом уреду прима три предсједника једне државе и то одједном. И по тому је Босна и Херцеговина јединствен случај у Европи. Хоће ли Бакир Изетбеговић као преддједавајући и Драган Човић и Младен Иванић као чланови Предсједништва и овог пута, као прије двије године, доћи у одвојеним лимузинама, још није познато.

Канцеларка има добро памћење

Конкретно није саопштено ни о чему ће се за вријеме радне вечере разговарати: билатерални односи, регионална те сигурносна питања, што звучи и више него уопштено.

Тројац из Сарајева је посљедњи термин (претпосљедњи је предсједник Косова Хасим Тачи)  њемачке канцеларке уочи нерадног празника у Њемачкој (Узашашће), а судећи и по календару из канцеларије, до и почетка дугог викенда.

Одмор ће канцеларки сигурно требати јер колико год је у јавност изишло мало о темама разговора они сигурно неће бити врло угодни. Поготово ако се узме у обзир чињеница да предсједнички тројац у Берлин долази у тренутку када је већ више него извјесно да је ЕУ, тј. њемачко-британска иницијатива за Босну и Херцеговину више-мање пропала и да је земља неколико мјесеци уочи Општих избора без изборног закона.

Тобиjас Флесенкемпер из Еуропа института CIFE из Nizze и издавач и коаутор управо изишле књиге “Политички систем Босне и Херцеговине” не мисли да ће Меркел гостима из БиХ “очитати лекцију” како то сугеришу неки босанскохерцеговачки медији али да разговор сигурно неће бити угодан.

“Мислим да Меркел неће читати лекцију него ће то бити више-мање подсјећање на дана обећања која нису испуњена. Превладава осјећај разочарања, мада то Ангела Меркел наравно неће тако јасно рећи, да се водство Босне и Херцеговине показало потпуно отпорним на било какве промјене. Ако узмете у руке новине од прије петнаест, десет и пет година видјет ћете да се не мијења ништа. Не смијемо заборавити да Ангела Меркел има јако добро памћење и да је већ с челништвом БиХ прије десетак година разговарала о истим проблемима а да се промијенило мало или  готово ништа. И то је остало запамћено у канцеларском уреду”, каже Флесенкемпер.

Недостатак политичке воље

Од данашњег састанка у не очекује превише ни један други добар познаватељ прилика у БиХ Бодо Вебер, политички аналитичар из Вијећа за демократизацију политике.

“Резултати, ако их уопште можемо очекивати, би били ти да се канцеларка упозна с правим стањем њемачко-британске иницијативе а с друге стране ће се говорити и о регионалној сурадњи у свјетлу предстојећег западно-балканског ЕУ самита у Лондону а као треће, и мислим да ће се о тој теми најконкретније и најопширније говорити, мислим да ће бити криза изборног закона и досадашње немогућности бошњачких и хрватских странака у БиХ да пронађу неко компромисно рјешење”, трезвен је Њебер и наставља у истом тону: “Ја мислим да Ангела Меркел то види као радни састанак у оквиру оног на што се сама обвезивала посљедњих година и да покаже да ће се Њемачка бринути у континуитету за земље западног Балкана. Ипак се ради о томе да је канцеларка та која је позвала трочлано предсједништво и мислим да то није небитно. Али мислим да у тренутку позива баш и није била свјесна колико је тмурно стање око еуропске иницијативе у БиХ али ће се вечерас сигурно упознати с тим стањем”.

Порука је, како сматра Флесенкемпер јасна: ми нисмо дигли руке од вас али је јасно да смо разочарани.

“Албанија, Македонија и остале земље у регији показују да је напредак могућ. Једино из Босне и Херцеговине не долазе позитивни сигнали”, каже Флессенкемпер и додаје како је свуда било притисака и политике “мркве и батине” али да то само условно дјелује у Босни и Херцеговини. “Чак и за тај механизам је потребна политичка воља а тога у БиХ нема”.

Трачак наде

Оба саговорника су се сложила око тога да у вези с кризом око изборног закона у Босни и Херцеговини “Загреб не игра врло конструктивну улогу” и указују на то да Хрватска унутар Европске уније, када је Босна и Херцеговина у питању, игра прилично усамљену улогу.

Али и Вебер и Флесенкемер се враћају на закључак како су за већину проблема ипак криве домаће политичке елите.

“Није довољно кривити само систем у БиХ”, каже Флесенкемпер и додаје: “Не може се све гурати на сустав. Многе ствари, попут циљева на плану заштите околиша, се могу ријешити и унутар система али за то једноставно не постоји политичка воља. Треба рећи да сустав поспјешује такав однос али он није главни разлог.”

Њемачки аналитичари и добри познаватељи прилика у Босни и Херцеговини не очекују да ће се на састанку у канцеларском уреду данас нешто ријешити.

Али на крају, како је то формулисао Вебер, ипак постоји трачак наде: “Биће ту интензивних разговора мада ја не очекујем да ће након састанка Изетбеговић и Човић изићи пред новинаре и рећи: имамо договор. Али сигурно ће бити притиска из једне од највеће и једне од  најутјецајних земаља Европске уније. И можда то уроди неком новом динамиком  у процесу око рјешавања овог проблема који се већ мјесецима не миче с мртве точке”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.