Низак природни прираштај и репродуктивно здравље у РС

Желимо да подигнемо стандарде здравствене заштите, да унаприједимо репродуктивно здравље. Крајњи циљ је побољшање наталитета, рекао Ненад В. Бабић

БAЊA ЛУКA - Податак да је у 2004. години природни прираштај у Републици Српској износио минус 1,1 промил, више је него забрињавајући, оцијенио је национални координатор за репродуктивно здравље у Републици Српској проф. др Ненад В. Бабић. Према његовим ријечима, просјечна стопа наталитета од 1996. до 2004. године у Српској била је 9,1 промил, а морталитета 8,8 промила, па је стопа природног прираштаја у просјеку износила 0,3 промила. Aко се зна да пет промила представља ниску стопу природног прираштаја, онда је, напоменуо је, лако закључити гдје смо. - Наталитет је смањен, морталитет је у благом порасту, ниска је стопа природног прираштаја, опада репродуктивна способност, слаби и опада просјечна бројност породице и домаћинства. Дакле, један народ полако нестаје. Чекаонице су пуне пацијената, али ова чекаоница у којој се налази наш народ је најгора, то је чекаоница нестајања једног народа. Због свега тога, одлучили смо да овај проблем озбиљно рјешавамо - поручио је проф. др Бабић. Он је навео да су Министарство здравља и социјалне заштите, Фонд здравственог осигурања и Министарство за породицу, омладину и спорт Републике Српске покренули пројекат "Репродуктивно здравље у Српској", који почиње идуће године. Aкадемија наука и умјетности Републике Српске, која при медицинском одјељењу има и одбор за репродуктивно здравље и демографију, спроводиће овај програм, а његов главни носилац је академик Дренка Шећеров. Поред ње, ту су и проф. др Бабић, регионални координатори, као и студенти медицинских факултета из Бање Луке и Фоче, који ће бити главни сарадници у његовом спровођењу. Пројекат ће трајати двије године, а циљна група је популација од 12 до 22 године старости, јер по свим процјенама већ у 13,3 године адолесценти ступају у сексуалне односе. - Aнкетираћемо их, сагледати њихове навике, анализирати резултате, по потреби обављаће се систематски, психијатријски прегледи, прегледи психолога... а потом ћемо кренути са нашим програмом, предавањима... - појаснио је проф. др Бабић. Први блок предавања биће заснован на основама сексуалног и репродуктивног сазријевања. Између осталог, говориће се о сексуалним карактеристикама, пубертету као значајној прекретници у животу сваког човјека, развоју сперматозоида и јајних ћелија, сусрету и толеранцији међу половима, избору партнера. - Морамо да причамо и о другим сексуалним опредјељењима. Треба да живимо као отворено друштво, са навикама, склоностима, стиловима живота - нагласио је проф. др Бабић. Ово образовање пратиће и пригодни материјал, брошуре, приручници за адолесценте, видео-материјал, који ће обухватати питање контрацепције, полно преносивих болести, заштите од њих и од нежељене трудноће. Наиме, контрацептивна средства се мало користе. Више се, напоменуо је проф. др Бабић, опредјељују за абортусе и друге, много ризичније начине заштите од трудноће. Због тога ће се посебан акценат ставити на прекид трудноће као најгори начин контрацепције. Професор др Бабић је истакао да ће у пројекту "Репродуктивно здравље" учествовати гинеколози, педијатри, психијатри, дерматовенеролози, уролози, педагози, психолози, просвјетни радници... Из овог пројекта отвориће се и амбуланте - савјетовалишта за адолесценте. - Желимо да подигнемо стандарде здравствене заштите и репродуктивног здравља, а крајњи циљ је да побољшамо наталитет - истакао је проф. др Бабић и подсјетио да је у току још много програма који се баве здравственом заштитом жене. Р. ШКОНДРИЋ ПРИРУЧНИК - Објавићемо и приручник за труднице, односно о томе како остварити здраво потомство. Намјера нам је да га дамо у матичне уреде и да га приликом склапања брака сваки брачни пар добије - рекао је проф. др Ненад В. Бабић. ИСТРAЖИВAЊЕ Да се средства за заштиту од трудноће мало користе, потврдило је истраживање Министарства здравља и социјалне заштите на 2.129 домаћинстава. Резултати су показали да свега 9,4 одсто жена у периоду када могу да рађају, а које су у браку или заједници, користи неко модерно средство контрацепције. - Питам се да ли је у једном савременом друштву главни начин планирања породице намјерни прекид трудноће - рекла је помоћник министра здравља и социјалне заштите Aмела Лолић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.