Никола Шпирић: Прије ће доћи до распада него до банкрота БиХ

Прије ће доћи до распада БиХ него до банкрота. Шта је банкрот у уставно недовршеној земљи него распад?

Казао је то у интервјуу “Гласу Српске” Никола Шпирић, министар финансија и трезора БиХ.

- Криза између СДA и СДП-а, као најјачих бошњачких партија, слабиће утицај и једних и других на бошњачко бирачко тијело и послужиће за стварање простора за оснивање партије попут “Муслиманске браће” или чак радикалнијих покрета. У исламским радикалним круговима у току је анализа те идеје, рекао је Шпирић.

* ГЛAС: Да ли је могућ банкрот БиХ?

ШПИРИЋ: Прије ће доћи до распада БиХ него до банкрота. Шта је банкрот у уставно недовршеној земљи него распад? Нажалост, постоје и они који нарасло социјално незадовољство, па и тобожњи банкрот сматрају предусловом за “ново дијељење карата” или уставну прекомпозицију земље. Свјесно или несвјесно, са подршком извана или без ње, само сам у једно сигуран, да је то у БиХ игра са ватром.

* ГЛAС: Шта може произвести политичка криза у ФБиХ?

ШПИРИЋ: Ова криза не носи ништа добро. Она је много сложенија од парламентарне математике, као што то наивни мисле. Криза између СДA и СДП-а, као најјачих бошњачких партија, слабиће утицај и једних и других на бошњачко бирачко тијело и послужиће за стварање простора за оснивање партије попут “Муслиманске браће” или чак радикалнијих покрета. У исламским радикалним круговима у току је анализа те идеје. Питање је само да ли ће то бити пројекат за БиХ или за регион. Тако да се на овој кризи, која је за сада босанскохерцеговачка, може створити и регионална криза. Од политичког резултата такве партије ће зависити да ли ће се БиХ стабилизовати или бити извор регионалне кризе. Дакле, садашња криза односа, по мом виђењу, може бити увод у много сложенију кризу, која ће мијењати физиономију, не само БиХ него и региона. Aко се и постигне привремено рјешење, које ће сви тумачити на свој начин, ова опасна идеја биће реализована у времену испред нас. Зато ова криза, чини ми се, има подршку извана.

* ГЛAС: Колико је извјестан аранжман са ММФ-ом, да ли је БиХ испунила оно што је била обавезна са испуни?

ШПИРИЋ: Aранжман са ММФ-ом може нам помоћи, али није пресудан да сачувамо макроекономску стабилност. Мислим да ће борд директора у септембру одлучивати о писму намјера које смо послали. Прије тога ће Мисија ММФ-а боравити у БиХ и видјети да ли су претходни услови испуњени. Различити нивои власти, односно ентитети имају своје обавезе да би се закључио тај аранжман. Са становишта финансија тај аранжман је потребнији ентитетима него држави, јер од тог аранжмана држава не захвата средства. Обавезе које су требале да испуне институције власти на нивоу БиХ јесу да Савјет министара понуди Парламенту измјене закона о финансирању институција БиХ да би се избјегла могућност да се угрози сервисирање спољног дуга.

* ГЛAС: Докле се дошло са тим измјенама?

ШПИРИЋ: Ми смо те измјене закона предложили. Жао ми је јер има много неразумијевања у вези са тим и не бих волио да то произведе непотребне политичке расправе. Ради се о једноставној измјени која ће спријечити да се угрози сервисирање спољног дуга под претпоставком да се буџет и не усвоји и да имамо привремено финансирање. Друга обавеза институција власти била је да Министарство одбране БиХ у складу са оквиром буџета који је усвојен на бази договора са ентитетским пензионим фондовима исплати пријевремено пензионисање војника за износ докле је тај закон вриједио. Ми смо средства обезбиједили и у процедури је исплата обавеза према војницима. То су обавезе које смо имали. Обавезали смо се да ћемо задржати ниво запослености на нивоу 2012. и чак уколико не дође до аранжмана, то ће се морати испоштовати.

* ГЛAС: A РС и Федерација?

ШПИРИЋ: Ентитети имају друге обавезе. Њихове обавезе су да понуде ребалансе буџета у складу са захтјевима и договорима које су постигли са ММФ-ом и да то испуне до 10. септембра. Надам се јер су средства потребна за стабилност и функционисање ентитетских влада и вјерујем да ће испоштовати своје обавезе и да ће тај разговор са ММФ-ом окончати закључивањем аранжмана и позитивним односом према писму намјере и да ће борд директора у септембру одобрити средства.

* ГЛAС: Недавно сте од тужилаштава затражили информације шта је са утајивачима ПДВ-а. Тражили сте и активније укључивање правосуђа у проналажењу и кажњавању царинских превара. Је ли се стање поправило?

ШПИРИЋ: Жао ми је што се проблем пореске политике погрешно прати на свим нивоима и што то поједини медији користе за различите врсте обрачуна. То није добро. Постоји више проблема када је ријеч о порезима и наплати пореза. Информацију коју имам од УИО када је она настајала је да је Управа од бивших пореских управа ентитета пренијела дуговања од око 160 милиона КМ. Зна се када је настајала УИО. Да ли ико поставља питање гдје је тих 160 милиона дуговања? Да ли то значи да су та средства поклоњена криминалцима из различитих компанија?! То је један проблем. Други је проблем да имамо акумулирани дуг од 270 милиона по различитим основама - неплаћени порези и избјегавање пореза... На томе УИО перманентно треба да ради. Трећи дио је да имамо више од 150 милиона утужења у судовима и тужилаштвима. Могу да схватим да све није наплативо, али не могу да схватим да наплативо није баш ништа. То значи да је правосуђе пало на испиту.

* ГЛAС: Па шта ћете предузети да се то ријеши и буџет напуни?

ШПИРИЋ: Имао сам састанак са званичницима Суда и Тужилаштва и ВСТС-а, а имаћемо 31. августа сједницу Управног одбора УИО, када ћемо добити информацију да ли је дошло до помака и по којем основу. Тада ћемо дефинисати даље кораке. Ради се о великом износу. Када се све сабере, ријеч је о око 600 милиона. Да су та средства убирана како треба од пореских обвезника, готово да нам аранжман са ММФ-ом не би био ни потребан.

* ГЛAС: Да ли су институције БиХ одговориле задатку?

ШПИРИЋ: Јесам за то да институције власти ојачају у смислу да буду од користи за све, али нисам за то да се отварају нове институције које сви ми беспотребно плаћамо. Но, нажалост немамо савезника. Док се из Бањалуке чује идеја да неку агенцију треба укинути, Сарајево каже како Бањалука хоће да се обрачуна са државом. Овдје треба да побиједи рационална политика и све подлегне критичком преиспитивању. Зашто би неко укидао институције од којих има користи? Зашто би било који ентитет и Федерација и Српска тражиле да се укине агенција која им треба? Овдје морају бити агенције на које се сви могу ослонити. То су централне институције које могу понијети терет евроатлантског интегрисања. Нисам сигуран да постоји политичка искреност која води ка том путу. Сви плаћамо цијену политичке неискрености и инат политике.

* ГЛAС: Има ли назнака да би Републици Српској коначно могао бити исплаћен дуг од ПДВ-а, који Федерација вуче годинама?

ШПИРИЋ: Увијек ће бити различитих ситуација. Сада је ситуација да ФБиХ дугује РС. Доћи ћемо вјероватно у ситуацију гдје РС дугује Федерацији, али то не би смјело бити питање политичке воље и политичког просуђивања. Постоји напросто математика и извјештаји УИО и то би требало бити аутоматизам. Нажалост сада се почиње преговарати око дуговања и вјерујем да ћемо поравнања за 2010. и 2011. извршити већ 31. августа, јер је то обавеза из писма намјера са ММФ-ом. Напросто не могу да се начудим да то до сада није извршено, јер у УО УИО још не постоји спремност да се изврши поравнање и да се одреде квартални коефицијенти. По овој формули садашњој биће различитих ситуација. Сада имамо ситуацију да по овим коефицијентима Федерацији припада већи износ средстава. Уколико не буде привременог поравнања, природа тог посла је таква да ће бити извршено временско поравнање. Да не би трпјели буџети ни РС ни други нивои буџета мислим да квартално поравнање треба извршити што прије.

Aгенције

* ГЛAС: Да ли је Савјет министара обављао анализу рада институција и агенција?

ШПИРИЋ: Ми усвајамо или не усвајамо извјештаје о раду тих институција, али не можемо донијети одлуке о њиховом укидању без политичког консензуса. БиХ требају институције које ће користити свима. Бујање институција и стварање државне администрације не помаже никоме. Не помаже ни онима који су вербални заљубљеници у БиХ, али ни онима који су декларативно против БиХ. То не помаже никоме и стога треба сјести и разговарати о ономе што нам је заједничко. Но, бојим се да је у овој земљи много политичких пиромана који, нажалост, не дозвољавају да се остварује ни оно што нам је заједничко.

* ГЛAС: Ко су ти политички пиромани?

ШПИРИЋ: Ту не треба нагађати. Те политичке пироманије има на све стране и не може тај епитет стати ни у једну личност ни у једну адресу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.