НИК ВУЈИЧИЋ за “Глас Српске”: Захвалност за оно што имамо кључ среће

Човјек често мисли да је срећа посљедица онога што ради, међутим захвалност за оно што има је кључ среће. Не треба своју сигурност базирати на ономе што други мисле о теби, треба вољети, вјеровати и надати се, истакао је у интервјуу за “Глас Српске” најпознатији мотивациони говорник Ник Вујичић.

- У животу сам видио много више срећних него богатих људи - истакао је Вујичић.

ГЛАС: У својим говорима много пута сте истакли да човјек често заборавља све што има, трчећи за стварима које нема. Како се изборити с тим?

ВУЈИЧИЋ: Начин на који ја то радим јесте да много вјежбам захвалност. Сваки дан својој супрузи кажем да је волим и да је прекрасна. Говорим дјеци да их волим, а све остало, слава и новац, све је на другој страни. Слава и новац не могу да те задовоље. Човјек не треба да своју сигурност базира на ономе што други о њему мисле, већ да воли своју породицу, буде добар и њежан, стрпљив и да прашта.

ГЛАС: Снагом духа и енергијом мијењате свијет око себе и инспирација сте људима широм свијета, одакле црпите енергију?

ВУЈИЧИЋ: Све добро што видите у мени је због моје вјере у Бога. Није то само нека неформална позитивност, јер позитивност често може да буде одбрамбени механизам. Знам да је Бог у мени и са мном и да никада неће да ме напусти. Знам да рај заиста постоји и зато сам позитиван. Изузетно  сам захвалан и понизан и веома сам срећан због доласка у Бањалуку.

ГЛАС: Колико је важно да човјек вјерује и у самога себе?

ВУЈИЧИЋ: Ја те ствари посматрам на мало другачији начин. Наиме, зато што вјерујем да кроз моју вјеру мене Бог воли, да сам његово дијете и да он има план за мене, знам да вриједим. Треба да радимо оно што можемо, да вјерујемо и да волимо сами себе. Треба да вјерујемо да постоји нада. Знам да нисам увијек савршен, али свако треба да прихвати себе онаквог какав јесте, да вјерује у оно што види, зна и осјећа и да да све од себе, а остало ће Бог да му надомјести.

ГЛАС: И сами сте се крож живот наилазили на многе препреке, како сте успијевали све то да превазиђете?

ВУЈИЧИЋ: Моји родитељи су вјеровали у мене, отац ми је био највећи ослонац. Размишљао сам да нећу моћи да будем њежан према својој супрузи јер нећемо моћи да се држимо за руке, међутим сваке седмице је изведем на вечеру и сваки дан јој кажем да је волим. Мислио сам када добијем дјецу нећу моћи да их држим у наручју и да их загрлим. Сада им кажем кад год им је тешко они могу да загрле мене.

ГЛАС: С обзиром на то да сте поријеклом Србин, шта Вам је прва асоцијација на Србију?

ВУЈИЧИЋ: Волим Србију и желим да купим кућу или неки салаш у Србији. Напросто не могу да опишем то осјећање у мом срцу када дођем у Србију. Не говорим баш најбоље српски, али Србија ми је у крви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.