Невесиње: Слобода се плаћа највећом жртвом

НЕВЕСИЊЕ - Премијер Републике Српске Саво Минић истакао је да обиљежавање 151 године од Невесињске пушке није само сјећање на један од најзначајнијих догађаја српске историје, већ и опомена да је слобода вијековима плаћана највећом жртвом - животима.

Минић је подсјетио да је 1875. година представљала прекретницу за доношење историјских одлука, а устанку су претходиле тешке околности.

"Али, Срби нису дозволили да нестану ни тада, ни 1882, ни 1941. године - никада! Зато плаћамо највеће жртве - најбољи нису међу нама", изјавио је Минић новинарима.

Он је навео да је долазећи у Невесиње прво посјетио спомен-собу погинулим борцима, а потом одржао састанак са дјецом погинулих бораца, што показује да институције цијене највећу жртву за српску слободу и системски ће његовати културу сјећања на њих.

Према његовим ријечима, циљ је да се системски уреди однос према свима који су допринијели слободи српског народа.

"Слобода је нешто за шта смо сви спремни да поднесемо жртву", поручио је Минић.

Цвијановић: Свјесни оного што нам је историја дала

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да у школама треба да се учи о важним догађајима из националне историје, попут Невесињске пушке јер нове генерације не смију заборавити оне који су доносили слободу српском народу.

Цвијановићева је новинарима рекла да се такви историјски догађаји требају изучавати како би се извукла поука из историје, али и како би српски народ окупљен око интереса и институција Републике Српске плански и организовано градио своју будућност.

"Наравно, с поштовањем гледам на то што су храбри Невесињци, Херцеговци, овдје изборили слободу након вјековних угњетавања", истакла је Цвијановићева и додала да су становници овог краја сваком искушењу и великом злу били на правој страни историје.

Цвијановићева је навела да је Република Српска данас мјесто које се воли, гради и јача.

"Република Српска је мјесто у којем смо окупљени као заједница, свјесни свега онога што нам је дала историја, свјесни обавезе да чувамо наше идеале, нашу традицију, наше вриједности, али исто тако свјесни и чињенице и обавезе да наше институције јачамо из дана у дан, како би оне могле да извршавају своје обавезе према својим грађанима", рекла је српски члан Предсједништва БиХ.

Остојић: Борба и даље траје

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић рекао је да борба за потпуну независност и слободу Српске траје и данас и да ће бити настављена, а да је Херцеговачки устанак био искра којом су се Срби водили у Одбрамбено-отаџбинском рату.

"Даће Господ да једном будемо потпуно независни и да једном Србија, Црна Гора и Република Српска буду једна држава", изјавио је Остојић у Крековима код Невесиња гдје је обиљежена 151 година од Невесињске пушке.

Оцијенио је да је и изразио задовољство што се данас у јуначкој, храброј Херцеговини, постојбини Светог Саве и Немањића, обиљежава овај историјски догађај.

"Од Боја на Косову до данашњег дана, на овим просторима траје борба српског народа за слободу. Херцеговачки устанак је изазвао буру на Балкану. Та борба српског народа за слободу довела је до Велике источне кризе, до рата између Србије и Отоманске империје, и Црне Горе против Отоманске империје", подсјетио је Остојић.

Авдаловић: Искра слободе

Невесињска пушка је била и остала искра слободе српског народа, тај Херцеговачки устанак био је темељ из кога се црпила снага, воља и енергија за ратове који су услиједили, рекао је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић.

Обраћајући се на обиљежавању 151 године од Невесињске пушке у селу Крекови код Невесиња, Авдаловић је подсјетио да су див јунаци 1875. године без школе, војног образовања и готово неписмени организовали догађај који је запрепастио Европу.

Подсјетио је да је на Малу Госпојину у Храму Успења Пресвете Богородице у Биограду 1874. године донесена одлука да се на прољеће 1875. године подигне устанак, те су Милош Кешељ, Симон Зечевић и Јован Гутић отишли на Цетиње да од црногорског књаза траже помоћ за устанак.

"Након тога слиједи пресијецање турског каравана на Цвјетној пољани у Бишини и, напокон, на овом мјесту гдје је направљено спомен-обиљежје 9. јула 1875. године долази до прве оружане борбе између устаника и регуларних трупа војске Турске", подсјетио је Авдаловић.

Он је рекао да је током херцеговачког устанка организована такозвана Врањска скупштина, на којој је договарано прво организовање Херцеговаца у принципу данашњих парламентарних скупштина.

"Херцеговачки устанак је на крају разбијен и услиједило је и срамно разоружавање устаника на Горичком пољу код Требиња", рекао је Авдаловић.

Авдаловић је подсјетио на највећи дипломатски скуп 19. вијека - Берлински конгрес на којем је, нажалост, одређено да Аустроугарска анексира БиХ.

"Али, херцеговачки устанак је донио слободу, државу и територијално проширење нашим матичним земљама Србији и Црној Гори", навео је Авдаловић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.