Неопходан закон о попису становништва

БAЊA ЛУКA - Сенат Републике Српске подржао је на сједници која је одржана у сриједу и четвртак активности које власти Српске предузимају у вези са пописом становништва.

То је јуче послије завршетка сједнице у Бањој Луци истакао предсједавајући Сената РС Рајко Кузмановић.

- Подржавамо и захтијевамо свим својим снагама да се донесе закон о попису становништва на нивоу БиХ. A, ако се то не деси, онда ће се РС изложити, како финансијским, тако и другим напорима, да донесе закон о попису становништва у РС. Били бисмо срећни да се то уради на нивоу БиХ - истакао је Кузмановић. Додао је да је попис становништва важан како за економске и културне, тако и за све остале дјелатности.

Кузмановић је истакао и да је Сенат сагласан да је усвајање декларације о Сребреници, било то у Народној скупштини Србије или било гдје друго, преурањено, све док се објективно не утврди чињенично стање које декларација треба да изрази.

- Закључили смо и да је потребно да власти Српске раде на томе да се примијени одлука Европског суда за људска права о питању остваривања одређених права мањина, односно на онај сегмент који се односи на меритум одлуке и пасивно изборно право - истакао је Кузмановић.

На засједању Сената РС предочена је и анализа Института за економска питања, у којој је представљен пресјек о стању у економској и социјалној сфери, коју је урадио сенатор Душко Јакшић са радном групом.

- Утврдили смо да је ово деценија формирања економског система РС и да је то релативно успјешно завршено - рекао је Јакшић. Додао је да су основне слабости економског система попут неразвијености материјалне производње, велике спољнотрговинске зависности и високог степена незапослености и даље присутне у РС.

Посебна пажња на засједању Сената јуче је посвећена култури.

- Сенат је прихватио препоруке о језику и језичкој политици у РС, о књижевности и настави књижевности у РС и свим другим аспектима који детерминишу идентитет, првенствено српског, али и свих осталих народа у БиХ - рекао је сенатор Ранко Рисојевић.

Неки од приједлога су институционално уређење културе и формирање министарства културе одвојено од министарства просвјете.

- Да ли ће оно бити самостално или ће бити уз науку и технологију, то остављамо НСРС да се изјасни - истакао је Рисојевић и овај приједлог оправдао ријечима да ће Министарство културе уз Министарство просвјете увијек бити у другом плану.

Предложено је и успостављање партнерског односа институција културе РС са институцијама културе у Србији и БиХ.

Закон о Сенату РС

Кузмановић је навео да су битне три новине у вези са законом о измјенама и допунама Закона о Сенату РС, који је у форми нацрта усвојен на прошлој сједници НСРС.

- Прва је да избором за предсједника РС, предсједник постаје и члан Сената којем и предсједава, што сада није случај. Друга је да чланови Сената не морају бити само из реда српског народа, као што је сада случај, и треће је питање накнада сенаторима - рекао је Кузмановић и додао да ће за сенаторе, ако закон буде усвојен, годишње бити издвајано око 220.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.