Немања Димитријевић за „Глас“: Морамо знати и ко су нам преци и шта је Дејтон

Млади људи у Француској и свуда у свету, а који воде порекло из Републике Српске, Србије, Црне Горе морају да знају свој језик, историју, културу. Морају да знају ко су им били преци. У томе морамо да им помогнемо да бисмо заједно градили мостове слоге у овим изазовним временима и скинули са матице лоше етикете које су јој налепљене.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Федерације младих Срба Европе Немања Димитријевић, који је рођен у Јагодини, а прије девет година са родитељима је дошао да живи у Француску, гдје тренутно студира примијењену математику на париском универзитету, а српски језик и цивилизацију историје на Сорбони. Федерација, под именом Европски корени, настала је лани 27. јануара - дан Светог Саве, с циљем да младима у дијаспори приближе српску историју, културу и традицију, јер они који су поријеклом из Србије, Републике Српске, Црне Горе не знају толико добро ништа од тога.

- Прво смо почели да снимамо кратке видео-репортаже о нашим споменицима, као што је онај краљу Александру и краљу Петру у Паризу, српском-војном гробљу, а затим и конференције о Србији, француско-српским односима да бисмо ове године у априли променили назив у Федерација младих Срба Европе, јер смо увидели сличне проблеме међу нашим људима у Немачкој, Италији и свуда где млади нису толико у фокусу, већ они старији који се баве организацијама, културно-уметничким друштвима и сличним. Желимо подстаћи младе да сами крену да се занимају, истражују и да пројекат ширимо. Успели смо, за сада у Србији, отварамо огранак и у Бањалуци, имамо неколико чланова у Швајцарској. У плану су нам Италија и Холандија - рекао је Димитријевић.

ГЛАС: Колико сте до сада успјели у томе да повежете младе у дијаспори са њиховим поријеклом и коријенима?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Млади се интересују јер иницијативе долазе од вршњака. Кад сам дошао у Француску, нисам знао француски језик, а када само почео да причам са нашим људима, другарима на фолклору и Српској допунској школи, видео сам да они не знају српски. Комуницирали су са мном на француском, иако ја комуницирам на српском. То ми је представљало проблем и било ми је чудно што Срби између себе причају француски, али сам схватио да то долази од неког незнања и страха, јер им српски језик, ипак, није матерњи. То је проблем који треба да превазиђемо оваквим пројектима.

ГЛАС: Највећи пројекат Федерације до сада је књига “50 личности које су обележиле француско-српску историју”. Она представља биографије 50 историјских личности и савременика који су обиљежили француско-српску историју. Да ли се о њима зна више у Србији, па и у Српској, или у Француској?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Французи веома мало знају о Србији. Углавном се само оне старе генерације сећају предака који су им причали о српској војсци, источном фронту, али млађе генерације веома мало знају о Српској и Србији. Углавном су то неке негативне ствари и контексти у којима се помињу. Али ми смо ту да баш ту слику променимо, посебно међу младима којима је, услед тог незнања, лакше пружити реалну слику. У Србији се, с друге стране, доста више зна о том српско-француском пријатељству и вековним односима, почевши од Јелене Анжујске, средњовековне краљице па до Немање Радуловића, познатог виолинисте, који је студирао у Француској. Та књига је мала студентска иницијатива која треба да подстакне људе да сами траже податке о важним људима који су живели и живе у Француској и који су оставили важан печат у тој земљи, али и Србији.

ГЛАС: “У Федерацији учимо да слога ствара снагу, растемо заједно, успевамо заједно.” То су ријечи једне чланице. Да ли је то водиља друштва и политика коју промовишете?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Аполитичка смо организација, али сарађујемо са институцијама Српске и Србије. Веома је битно да наш народ, да наши млади буду сложни, јер нам је то најпотребније, а и највише нас је кочило у историји. Уз ту слогу треба да се повезујемо у свим државама и да радимо за српску слику у Европи и свету да бисмо Србију и Српску представили у најбољем светлу. Без слоге нећемо никако успети да помогнемо нашем народу.

ГЛАС: Да ли тај позив на слогу има већу снагу када долази од младих, јер често се може чути да су они старији поприлично испрали ту ријеч?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Мислим да долази до смене генерација. Наша свест се мења. Одрасли смо у другачијим околностима од наших родитеља. Већина чланова је рођена у Француској, покупили су тај менталитет и то је кључна ствар. Долази до подизања свести и ширења видика и мислим да ми као омладина можемо да променимо то и да слога, ипак, буде на нашој страни, као она девиза да само слога Србина спасава.

ГЛАС: Треба ли ту визију више промовисати у Српској и Србији, међу онима који су овдје и рођени и ту и стасавају?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Огранци наше организације постоје у Бањалуци и Београду, а наше визије промовишемо и у институцијама. Потписали смо меморандум о сарадњи са бањалучким Универзитетом и Филозофским факултетом у Нишу. Сарадња између нас у дијаспори са матицом постоји и битно је да се повежемо да бисмо заједничким снагама, с обе стране, успели да градимо мостове између Европе и матице.

ГЛАС: Недавно сте били у Српској и са ректором бањалучког Универзитета потписали споразум о сарадњи? Шта то значи за бањалучке студенте?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Они могу очекивати разне пројекте између наших студената на париским универзитетима. Циљ је да млади таленти из Српске и Србије дођу код нас да бисмо представили свету и Французима шта наша омладина има да понуди Европи, било у виду концерата, изложби, историјских конференција и дипломатских панела. Са колегама у Нишу смо почели пројекат - изложбу о српским студентима кроз историју Француске, од првих студената до дан-данас те ћемо показати и у Паризу, Нишу и Бањалуци ко су били српски студенти.

ГЛАС: Ко су били? Када је уписан први студент са ових простора на студиј у Француској?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Прве Паризлије, како су их тада звали, долазе 1840. године, када је формирана прва српска модерна држава и када није било универзитета у Београду па су слати у Париз, Беч. Један од њих је Михајло Петровић Алас, који је отворио први математички институт у Београду те Владимир Величковић, једини српски академик који је био и академик Француске академије наука и уметности. Ту су и бројни други уметници. Данас се, с друге стране, мали број оних који студирају изван матице у њу и враћа. Мислим да институције матице треба да помогну развој науке да би се они који сад доприносе светским и европским институцијама вратили. То не може да се деси за дан, то је тежак процес, али треба да тежимо ка томе.

ГЛАС: Они су међу најбољим амбасадорима Српске и Србије, али могу бити и корективни фактор да буде промијењена та лоша слика о нама?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Управо тако. Ми треба да покушамо да променимо ту слику, али уз помоћ институција у Српској и Србији. Требаће времена, али верујемо у успех.

ГЛАС: На састанку са руководством Народне скупштине предложено је организовање конференције младих Срба у Европи, која би била одржана у Народној скупштини Републике Српске, као и могућност да представници Федерације присуствују будућим сједницама Народне скупштине.

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Захвални смо на пријему. Међу нашим чланови у Француској има оних који се баве политичким наукама, међународним односима и тај позив нам значи, јер ћемо моћи да прикажемо у Српској шта то радимо и на који начин желимо и верујемо да можемо променити слику о нашем народу. Не бих пуно откривао, али постоји и могућност да француски студенти, као делегација, буду доведени у Скупштину Српске и остале институције да би на лицу места видели како ствари стоје.

ГЛАС: Једном сте рекли да се свијет мијења те да нови поредак меље старе идеје и револуционарно ствара нове. Које идеје покрећу младе Французе?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Они се окрећу национализму. Схватили су да Европа данас не функционише као пре, да се ситуација у Француској погоршава када је реч о безбедности и утицају на међународној сцени те су све израженији национални ставови. Због тога сам и рекао да се ствари мењају. Ми, као Срби, треба да прихватимо то и покушамо да нађемо наше интересе у целој ситуацији.

ГЛАС: Који би то могли бити интереси?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Разни, у зависности од тога да ли је то формирање заједнице српских општина, улазак у ЕУ, поштовање Дејтонског мировног споразума и јако је битно да пратимо светске токове и Европе.

ГЛАС: Колико је, генерално, западни Балкан у фокусу француске спољне политике. Познато је да је тадашњи предсједник Француске ставио потпис и на Дејтонски мировни споразум те да је заступљена и данас кроз Савјет за примјену мира.

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Више је у фокусу економска и привредна сарадња, било то кроз аеродроме или компаније, али је важно да Француска, као један од наших највећих партнера, па и пријатеља, може да нам помогне више него друге земље. Што се тиче Дејтонског мировног споразума, мало се прича о томе, тако да је и то пут који треба да зацртамо као Федерација да бисмо представили Французима шта је Дејтонски споразум и због чега је битно да буде поштован.

Конференција

ГЛАС: Један од посљедњих догађаја на којима сте били са представницима БиХ, односно Српске је конференција “Дипломатска каријера и могућност повратка за младе из иностранства у Републику Српску”. Имају ли одјека сусрети овог типа?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Одјек је био солидан и веома је тешко иницирати наше људе у дијаспори. Било је студената и Срба и Француза те из других земаља који су се и заинтересовали за БиХ. Битно је, као што сам већ рекао, да причамо о повратку младих. Морамо да знамо које нам могућности нуди матица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.