Nemanja Dimitrijević za „Glas“: Moramo znati i ko su nam preci i šta je Dejton

Poručio je to u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednik Federacije mladih Srba Evrope Nemanja Dimitrijević, koji je rođen u Jagodini, a prije devet godina sa roditeljima je došao da živi u Francusku, gdje trenutno studira primijenjenu matematiku na pariskom univerzitetu, a srpski jezik i civilizaciju istorije na Sorboni. Federacija, pod imenom Evropski koreni, nastala je lani 27. januara - dan Svetog Save, s ciljem da mladima u dijaspori približe srpsku istoriju, kulturu i tradiciju, jer oni koji su porijeklom iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore ne znaju toliko dobro ništa od toga.

- Prvo smo počeli da snimamo kratke video-reportaže o našim spomenicima, kao što je onaj kralju Aleksandru i kralju Petru u Parizu, srpskom-vojnom groblju, a zatim i konferencije o Srbiji, francusko-srpskim odnosima da bismo ove godine u aprili promenili naziv u Federacija mladih Srba Evrope, jer smo uvideli slične probleme među našim ljudima u Nemačkoj, Italiji i svuda gde mladi nisu toliko u fokusu, već oni stariji koji se bave organizacijama, kulturno-umetničkim društvima i sličnim. Želimo podstaći mlade da sami krenu da se zanimaju, istražuju i da projekat širimo. Uspeli smo, za sada u Srbiji, otvaramo ogranak i u Banjaluci, imamo nekoliko članova u Švajcarskoj. U planu su nam Italija i Holandija - rekao je Dimitrijević.

GLAS: Koliko ste do sada uspjeli u tome da povežete mlade u dijaspori sa njihovim porijeklom i korijenima?

DIMITRIJEVIĆ: Mladi se interesuju jer inicijative dolaze od vršnjaka. Kad sam došao u Francusku, nisam znao francuski jezik, a kada samo počeo da pričam sa našim ljudima, drugarima na folkloru i Srpskoj dopunskoj školi, video sam da oni ne znaju srpski. Komunicirali su sa mnom na francuskom, iako ja komuniciram na srpskom. To mi je predstavljalo problem i bilo mi je čudno što Srbi između sebe pričaju francuski, ali sam shvatio da to dolazi od nekog neznanja i straha, jer im srpski jezik, ipak, nije maternji. To je problem koji treba da prevaziđemo ovakvim projektima.

GLAS: Najveći projekat Federacije do sada je knjiga “50 ličnosti koje su obeležile francusko-srpsku istoriju”. Ona predstavlja biografije 50 istorijskih ličnosti i savremenika koji su obilježili francusko-srpsku istoriju. Da li se o njima zna više u Srbiji, pa i u Srpskoj, ili u Francuskoj?

DIMITRIJEVIĆ: Francuzi veoma malo znaju o Srbiji. Uglavnom se samo one stare generacije sećaju predaka koji su im pričali o srpskoj vojsci, istočnom frontu, ali mlađe generacije veoma malo znaju o Srpskoj i Srbiji. Uglavnom su to neke negativne stvari i konteksti u kojima se pominju. Ali mi smo tu da baš tu sliku promenimo, posebno među mladima kojima je, usled tog neznanja, lakše pružiti realnu sliku. U Srbiji se, s druge strane, dosta više zna o tom srpsko-francuskom prijateljstvu i vekovnim odnosima, počevši od Jelene Anžujske, srednjovekovne kraljice pa do Nemanje Radulovića, poznatog violiniste, koji je studirao u Francuskoj. Ta knjiga je mala studentska inicijativa koja treba da podstakne ljude da sami traže podatke o važnim ljudima koji su živeli i žive u Francuskoj i koji su ostavili važan pečat u toj zemlji, ali i Srbiji.

GLAS: “U Federaciji učimo da sloga stvara snagu, rastemo zajedno, uspevamo zajedno.” To su riječi jedne članice. Da li je to vodilja društva i politika koju promovišete?

DIMITRIJEVIĆ: Apolitička smo organizacija, ali sarađujemo sa institucijama Srpske i Srbije. Veoma je bitno da naš narod, da naši mladi budu složni, jer nam je to najpotrebnije, a i najviše nas je kočilo u istoriji. Uz tu slogu treba da se povezujemo u svim državama i da radimo za srpsku sliku u Evropi i svetu da bismo Srbiju i Srpsku predstavili u najboljem svetlu. Bez sloge nećemo nikako uspeti da pomognemo našem narodu.

GLAS: Da li taj poziv na slogu ima veću snagu kada dolazi od mladih, jer često se može čuti da su oni stariji poprilično isprali tu riječ?

DIMITRIJEVIĆ: Mislim da dolazi do smene generacija. Naša svest se menja. Odrasli smo u drugačijim okolnostima od naših roditelja. Većina članova je rođena u Francuskoj, pokupili su taj mentalitet i to je ključna stvar. Dolazi do podizanja svesti i širenja vidika i mislim da mi kao omladina možemo da promenimo to i da sloga, ipak, bude na našoj strani, kao ona deviza da samo sloga Srbina spasava.

GLAS: Treba li tu viziju više promovisati u Srpskoj i Srbiji, među onima koji su ovdje i rođeni i tu i stasavaju?

DIMITRIJEVIĆ: Ogranci naše organizacije postoje u Banjaluci i Beogradu, a naše vizije promovišemo i u institucijama. Potpisali smo memorandum o saradnji sa banjalučkim Univerzitetom i Filozofskim fakultetom u Nišu. Saradnja između nas u dijaspori sa maticom postoji i bitno je da se povežemo da bismo zajedničkim snagama, s obe strane, uspeli da gradimo mostove između Evrope i matice.

GLAS: Nedavno ste bili u Srpskoj i sa rektorom banjalučkog Univerziteta potpisali sporazum o saradnji? Šta to znači za banjalučke studente?

DIMITRIJEVIĆ: Oni mogu očekivati razne projekte između naših studenata na pariskim univerzitetima. Cilj je da mladi talenti iz Srpske i Srbije dođu kod nas da bismo predstavili svetu i Francuzima šta naša omladina ima da ponudi Evropi, bilo u vidu koncerata, izložbi, istorijskih konferencija i diplomatskih panela. Sa kolegama u Nišu smo počeli projekat - izložbu o srpskim studentima kroz istoriju Francuske, od prvih studenata do dan-danas te ćemo pokazati i u Parizu, Nišu i Banjaluci ko su bili srpski studenti.

GLAS: Ko su bili? Kada je upisan prvi student sa ovih prostora na studij u Francuskoj?

DIMITRIJEVIĆ: Prve Parizlije, kako su ih tada zvali, dolaze 1840. godine, kada je formirana prva srpska moderna država i kada nije bilo univerziteta u Beogradu pa su slati u Pariz, Beč. Jedan od njih je Mihajlo Petrović Alas, koji je otvorio prvi matematički institut u Beogradu te Vladimir Veličković, jedini srpski akademik koji je bio i akademik Francuske akademije nauka i umetnosti. Tu su i brojni drugi umetnici. Danas se, s druge strane, mali broj onih koji studiraju izvan matice u nju i vraća. Mislim da institucije matice treba da pomognu razvoj nauke da bi se oni koji sad doprinose svetskim i evropskim institucijama vratili. To ne može da se desi za dan, to je težak proces, ali treba da težimo ka tome.

GLAS: Oni su među najboljim ambasadorima Srpske i Srbije, ali mogu biti i korektivni faktor da bude promijenjena ta loša slika o nama?

DIMITRIJEVIĆ: Upravo tako. Mi treba da pokušamo da promenimo tu sliku, ali uz pomoć institucija u Srpskoj i Srbiji. Trebaće vremena, ali verujemo u uspeh.

GLAS: Na sastanku sa rukovodstvom Narodne skupštine predloženo je organizovanje konferencije mladih Srba u Evropi, koja bi bila održana u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kao i mogućnost da predstavnici Federacije prisustvuju budućim sjednicama Narodne skupštine.

DIMITRIJEVIĆ: Zahvalni smo na prijemu. Među našim članovi u Francuskoj ima onih koji se bave političkim naukama, međunarodnim odnosima i taj poziv nam znači, jer ćemo moći da prikažemo u Srpskoj šta to radimo i na koji način želimo i verujemo da možemo promeniti sliku o našem narodu. Ne bih puno otkrivao, ali postoji i mogućnost da francuski studenti, kao delegacija, budu dovedeni u Skupštinu Srpske i ostale institucije da bi na licu mesta videli kako stvari stoje.

GLAS: Jednom ste rekli da se svijet mijenja te da novi poredak melje stare ideje i revolucionarno stvara nove. Koje ideje pokreću mlade Francuze?

DIMITRIJEVIĆ: Oni se okreću nacionalizmu. Shvatili su da Evropa danas ne funkcioniše kao pre, da se situacija u Francuskoj pogoršava kada je reč o bezbednosti i uticaju na međunarodnoj sceni te su sve izraženiji nacionalni stavovi. Zbog toga sam i rekao da se stvari menjaju. Mi, kao Srbi, treba da prihvatimo to i pokušamo da nađemo naše interese u celoj situaciji.

GLAS: Koji bi to mogli biti interesi?

DIMITRIJEVIĆ: Razni, u zavisnosti od toga da li je to formiranje zajednice srpskih opština, ulazak u EU, poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i jako je bitno da pratimo svetske tokove i Evrope.

GLAS: Koliko je, generalno, zapadni Balkan u fokusu francuske spoljne politike. Poznato je da je tadašnji predsjednik Francuske stavio potpis i na Dejtonski mirovni sporazum te da je zastupljena i danas kroz Savjet za primjenu mira.

DIMITRIJEVIĆ: Više je u fokusu ekonomska i privredna saradnja, bilo to kroz aerodrome ili kompanije, ali je važno da Francuska, kao jedan od naših najvećih partnera, pa i prijatelja, može da nam pomogne više nego druge zemlje. Što se tiče Dejtonskog mirovnog sporazuma, malo se priča o tome, tako da je i to put koji treba da zacrtamo kao Federacija da bismo predstavili Francuzima šta je Dejtonski sporazum i zbog čega je bitno da bude poštovan.

Konferencija

GLAS: Jedan od posljednjih događaja na kojima ste bili sa predstavnicima BiH, odnosno Srpske je konferencija “Diplomatska karijera i mogućnost povratka za mlade iz inostranstva u Republiku Srpsku”. Imaju li odjeka susreti ovog tipa?

DIMITRIJEVIĆ: Odjek je bio solidan i veoma je teško inicirati naše ljude u dijaspori. Bilo je studenata i Srba i Francuza te iz drugih zemalja koji su se i zainteresovali za BiH. Bitno je, kao što sam već rekao, da pričamo o povratku mladih. Moramo da znamo koje nam mogućnosti nudi matica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.