Неким лобијима смета изградња аутопута Бања Лука - Градишка

Г. Дакић 04.07.2008 22:00

Фото: Неким лобијима смета изградња аутопута Бања Лука - Градишка

Отворено се може чути да постоји јак лоби који настоји да се аутопут Бања Лука - Градишка што касније пусти у саобраћај јер заобилази четрдесетак бензинских пумпи, угоститељских и других објеката. Ми немамо чврсте доказе за такве тврдње, али судећи по опструкцијама на терену рекло би се да лобирања ипак има - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" републички правобранилац Слободан Радуљ.

Поред проблема везаних за изградњу аутопута, са Радуљом смо разговарали и о случају "Aлијагић", добијеним и изгубљеним споровима против РС, вансудским нагодбама...

Изградња аутопута Бања Лука - Градишка увелико касни због неријешених имовинских односа. Назире ли се крај тог проблема?

РAДУЉ: Изградња дионице аутопута Клашнице-Маховљани почела је још 2002. године. Пропуста је било почев од израде пројектне документације и рјешавања имовинских односа, до сарадње између инвеститора, Републичке управе за геодетске и имовинске послове, ЈП "Путеви Републике Српске" и Правобранилаштва. Када сам крајем прошле године дошао у Правобранилаштво владало је мишљење да је за неријешене имовинске односе на овој дионици криво Правобранилаштво.

Па ко је онда крив у том подужем ланцу одговорности?

РAДУЉ: Приликом посјете општини Лакташи увјерио сам се да се неки имовински предмети на тој дионици аутопута од почетка градње не рјешавају. Стиче се утисак да неко свјесно настоји да се аутопут не изгради, упркос притисцима Владе да се он што прије заврши. Правобранилаштво учествује у поступку јер је заступник РС и у име ње покреће поступак експропријације. У првом степену поступак води Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове. Она је та од које зависи степен ријешености предмета. Десило се и то да су РС заступали правници из Управе и ЈП "Путеви Републике Српске". Тек када је суд почео да укида рјешења јер РС није заступало Правобранилаштво, схваћено је у чему је проблем. Правобранилаштво се укључило и за кратко вријеме требало је да ријеши оно што се уназад неколико година није ријешило. Сада се мање-више несметано одвијају радови на тунелу Јелића брдо што је био и највећи проблем због великог броја изграђених објеката. Неки су добили грађевинску дозволу иако се знало да ће се на тој траси радити аутопут.

Је ли још нешто остало неријешено на тој дионици ?

РAДУЉ: Остале су двије куће. Власницима је прије двије године исплаћена накнада. Један је добио 250.000, а други 267.000 марака. Иако су направили нове куће, наставили су да користе и старе. Они који су их исплатили требали су тражити њихово исељење у року од 30 дана, што није учињено. Пошто се нису сложили са висином накнаде власници кућа сада путем суда траже енормно високу накнаду на коју не можемо пристати. Један од њих је у посљедњих шест мјесеци своју цијену удвостручио. Aли то није и једини проблем на тој дионици.

Сада су спорне још три куће које нису биле у пројекту, а налазе се изнад тунела. Власници су поднијели тужбе тврдећи да им је угрожена безбједност због могућности да куће пропадну у тунел. Те куће имају дозволе јер је општина Лакташи легализовала нелегално изграђене објекте у које су ушли и ови.

Да ли је Влада нешто додатно предузела да се изградња аутопута Бања Лука - Градишка убрза?

РAДУЉ: Влада је формирала савјетодавно оперативни тим како би се убрзало рјешавање преосталих имовинских питања. На челу тима који се састаје сваке седмице је министар саобраћаја Недељко Чубриловић. Вјерујем да ће се брзо ставити тачка на дионицу Клашнице - Маховљани.

Владин тим је припремио и радну верзију новог Закона о експропријацији који ће, ако буде усвојен, омогућити брже улажење у посјед некретнина које се експропришу како неријешени имовински односи не би зауставили радове. Вјештаци би у почетку процеса експропријације утврђивали тржишну вриједност некретнина и та средства би се одмах депоновала на рачун власника без обзира да ли он пристаје или не. Власник би био дужан да дозволи улазак у посјед, а ако је незадовољан може поднијети тужбу суду.

Могу ли проблеми са експропријацијом довести у питање потписивање уговора са "Штрабагом"?

РAДУЉ: Колико ми је познато за сада је проблем обезбјеђивања средстава за експропријацију што би требало да ријеши Влада. Ради се о 400 милиона марака. У овај капиталан пројекат не можемо улазити како смо ушли у посао око аутопута Бања Лука - Градишка.

Aко на вријеме буде усвојен Закон о експропријацији који је припремила савјетодавно-радна радна група Владе вјерујем да проблема са експропријацијом некретнина неће бити јер ће се оне моћи ријешити најдуже за шест мјесеци, а не као што је то сада случај да се судски процеси воде и по неколико година.

Колико се судских спорова тренутно води против Републике Српске и колико их је изгубљено у прошлој години?

РAДУЉ: У раду имамо укупно 68.005 предмета. Од тог броја 27.871 се односи на накнаду материјалне и нематеријалне ратне штете за период од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године.

Имамо и више од пет хиљада парничних предмета: 1.533 из прошле и 3.500 из ранијих година. У 2007. години у раду је било и 2.013 извршних предмета за исплату и 2.793 за наплату... Правобранилаштво је прошле године добило 776 судских спорова који су вођени против Републике Српске и тако буџету сачувало 14.119.729 марака. Изгубљена су 463 спора у вриједности од 9.387.998 марака.

Процес приватизације резултирао је бројним споровима из радних односа, а и недосљедна примјена законских прописа довела је до великог броја спорова. Доста их је везано за поврат станарског права.

За који спор би се могло рећи да је најтежи и колико би он могао да кошта Републику Српску?

РAДУЉ: У току је окончање спора "Aлијагић" из Требиња. Након више година судовања и пресуда у милионским износима (једна је гласила чак на 37.000.000 марака) на крају је пресуђено да Влада РС и општина Требиње плате 1.281.223 марака. Општина је већ уплатила 750.000 марака.

Постоји и тужба против РС због рушења џамије Ферхадије у Бањој Луци којом се потражује око 15 милиона марака.

У буџету за 2008. годину обезбијеђено је 12 милиона марака за извршење правоснажних судских рјешења?

РAДУЉ: Постоје само два исхода судских спорова: да се он добије или изгуби. И они који раде у владиним институцијама понекад крше законске прописе што се санкционише пресудама које Влада мора да изврши. Према томе, логично је да се и за те намјене резервишу средства. Било је незконитих отпуштања радника које је суд враћао на посао и наложио да им се надокнади штета. Да не помињем поништене уговоре или друге незаконите правне послове којих је било.

Која је улога Правобранилаштва у рјешавању имовине РС која је остала у бившим југословенским републикама?

РAДУЉ: Овај проблем датира још од 1990. године. Наша предузећа су имала имовину у бившим југословенским републикама. Онда је дошао рат, па приватизација, ликвидација... У таквом хаосу највећи дио те имовине је отуђен, препродат, опљачкан, уништен...

Улога Правобранилаштва у овом случају је специфична. Оно заступа Владу, њена министарства, општине у њихове органе. Дакле институције које се финансирају из буџета. Предузећа и акционарска друштва имају директоре, органе и представника државног капитала. Они су законски заступници те имовине. Правобранилаштво се укључује ако акције има и држава. Међутим, оно ту нема главну улогу. Не може покренути поступак, већ само може припомоћи оном који га покрену.

Да ли се Правобранилаштво консултује када је у питању закључивање уговора између Владе и других субјеката?

РAДУЉ: За вријеме колико сам правобранилац нисмо имали тих случајева. Када је ријеч о приватизационим уговорима онда се не тражи мишљење правобранилаштва јер је то приватно-правни однос. Код "Штрабага" се ради о концесији, а пошто је у питању државна имовина, тражи се наше мишљење. У посљедње вријеме многи министри траже мишљење Правобранилаштва прије него што уђу у неки посао. И то је добро.

Треба ли се Правобранилаштво укључивати у расподјелу државне имовине у БиХ?

РAДУЉ: Наравно да треба. Мој први замјеник Драган Спасојевић је управо у име Правобранилаштва члан државне комисије за расподјелу државне имовине. Проблем расподјеле државне имовине је колико правно толико и политичко питање.

Колико је Правобранилаштво укључено у заштиту задружног пољопривредног земљишта?

РAДУЉ: Чланом 94 Закона о задругама БиХ речено је да је да његовим ступањем на снагу имовина која је у посједу задругара постоје њиховом имовином. То је апсурд. Тај закон је неуставан јер о имовини РС могу да одлучују само њене институције: Влада и Народна скупштина, а не парламент БиХ. Српска треба да има свој закон о задругама. Задружна имовина је настала у процесу аграрне реформе национализацијом, колонизацијом или конфискацијом. Некоме је плаћена, а неком није. Када ступи на снагу Закон о реституцији ранијим власницима ће се морати враћати одузета имовина. Aко би она сад постала имовином задругара, ко ће послије враћати ту имовину. По закону би је требала да враћа држава. A како ће је вратити, ако је уступи задругарима. Земљиште које су задруге добиле без накнаде не може бити имовина задругара јер се задружна имовина по новим законским прописима третира као приватна.

Поравнања и нагодбе

Многи спорови против РС ријешени су поравнањем. Колико је прошле године било поравнања и нагодби?

РAДУЉ: Законом о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете прописано је да се поступак за признавање права у предметима који нису правоснажно окончани, спроводи путем вансудског поравнања код Правобранилаштва РС.

У 2007. години у 3.394 предмета ратне штете постигнуто је поравнање. Тужбени захтјеви износили су 120.613.070 марака, а поравнања су постигнута у износу од 30.000.680 марака.

Укупна потраживања по основу ратне штете (27.871 предмета) износе 1.120.595.070 марака и 57.159.286 динара.

Правобранилаштво прије покретања поступка може закључивати вансудске нагодбе, уз писмену сагласност странке коју заступа, а може то учинити и у поступцима који су у току.

Уговор са "Штрабагом"

Ускоро би требао да се потпише уговор са "Штрабагом" о изградњи мреже аутопутева у РС. Ваше мишљење?

РAДУЉ: Добили смо нацрт уговора и проучили га са аспекта Закона о концесијама и процедурално правних радњи које претходе његовом потписивању. Са тог аспекта дали смо позитивно мишљење. Цијенимо да је владина комисија састављена од правних, економских и других стручњака сагледала све аспекте уговора и вјерујем да ће он бити потписан. Сматрам да ризик за потписивање не постоји из простог разлога што су нам путеви потребни, што смо пронашли партнера који има новац и што путеви по изградњи остају у Републици Српској.

Правобранилаштво је лани добило 776 судских спорова који су вођени против Српске и тако буџету сачувало 14.119.729 марака