Улога партија насталих у протекле двије године на изборима 2022. неизвјесна: Изјавама нико мандат не осваја

БАЊАЛУКА - Парламентарне политичке партије у Српској које тај статус нису стекле учешћем на изборима, већ цијепањем “традиционалних” странака и преласком народних посланика у њихов табор послије општих избора 2018. године представљају праву политичку непознаницу.

Иако њихови лидери, од шефа ДЕМОС-а Недељка Чубриловића, преко предсједника СПС-а Горана Селака, па до лидера најмлађе парламентарне странке НПС-а Дарка Бањца пуцају од самопоуздања и тврде да ће бити незаобилазан политички фактор, политички аналитичари се слажу да је јако незахвално давати било какве прогнозе о њиховој политичкој будућности и томе какве резултате могу да очекују на изборима 2022. године.

Политиколог Љубинко Јовић каже да је јако тешко процијенити шта ће бити са новоствореним партијама које су настале у парламенту прелијетањем посланика, али сматра да нису све нове партије у истом положају.

- ДЕМОС је већ прошао кроз један изборни циклус на протеклим локалним изборима, остварио солидан резултат и донекле нашао своје мјесто под политичким небом Републике Српске. СПС је прошле године остварио солидан, чак добар резултат, али у Бањалуци, док у остатку РС није значајније присутан - каже Јовић.

Што се тиче Народне партије Српске, Јовић каже да, упркос томе што тој партији прилазе посланици, не очекује да ће остварити значајније резултате јер су више интересна група него озбиљна партија.

- Ако узмемо у обзир резултате Чавићевог НДП-а на прошлим изборима, са којим НПС дјелује у оквиру заједничког посланичког клуба, не видим да ће та странка наићи на озбиљнију подршку. Али свакако треба узети у обзир да има више од годину и по до избора, а с обзиром на то да смо политички изузетно нестабилно подручје, све карте су још увијек отворене - каже Јовић.

Он додаје да се мора знати да све набројане партије, без обзира на нејасан статус СПС-а, ипак припадају истом политичком блоку и чине дио републичке власти.

- У складу с тим, све оне очекују гласове из истог бирачког корпуса, што значи да би се ти гласови могли расути - каже Јовић.

И социолог Драго Вуковић сматра да никада није било више неизвјесности када је ријеч о будућности политичких странака.

- Подсјетићу да су са политичке сцене готово нестале странке попут СРС-а Војислава Шешеља, СПО-а Вука Драшковића, ДС-а Бориса Тадића, па чини ми се и СДС-а. Чему тек да се надају политичке фракције отпале од матичне странке или странке које настају не логиком програмских циљева него присвајањем неког посланичког мандата - пита Вуковић.

Он истиче да је све то политика кратких домета и ограничених учинака, која траје до првих избора као јединог мјеста за провјеру јачине сваке странке.

- Наравно, могуће је да нека од тих партија практично насталих у парламенту постигне неки резултат, ако заузму озбиљнији приступ и посвећеност политичким идејама, односно ако се пронађе нека успјешна конекција са бирачима. Таквих искустава на простору Републике Српске до сада имамо веома мало - оцјењује Вуковић.

Осовина новог СДС-а

Када је ријеч о промјенама политичких дресова, Љубинко Јовић сматра да јучерашње приступање начелника Шамца и бившег функционера НДП-а Ђорђа Милићевића СДС-у представља прилично озбиљно појачање за опозицију.

- СДС тренутно има своје начелнике у Броду, Модричи, Шамцу и Бијељини и ријеч је о младим људима, а када им се придодају дугогодишњи СДС-ови начелници Лопара и Угљевика, онда је јасно да је СДС створио јаку осовину на потезу Посавина - Мајевица - Семберија - оцјењује Јовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.