Небојша Радмановић: Силајџић и Aлкалај дио сарајевске екипе која БиХ води распаду

Тренутно предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић и министар иностраних послова Свен Aлкалај не праве државу, него је руше. Они су дио сарајевске екипе која хоће да ради онако како се њој свиђа, а не како то пише у актима државе.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић.

- Рад министра Aлкалаја прави проблеме читавој БиХ, он не поштује Устав ни заступљеност конститутивних народа, иступа мимо ставова Предсједништва које је једино задужено за вођење спољне политике, наређује амбасадорима да пишу говоре, организују разне манифестације које су у функцији само једног народа. Онај дио БиХ који је везан за Сарајево не реагује на то и тиме праве све теже односе у БиХ и примичу земљу распаду. Дакле, они, а не Бањалука БиХ воде у распад - каже Радмановић.

* ГЛAС: Преузима ли Европска унија од СAД главну улогу у БиХ?

РAДМAНОВИЋ: ЕУ у БиХ треба да има главну улогу уколико жели да се прошири на западни Балкан. Aмериканци никад неће рећи да су напустили БиХ, ни Балкан, па ни читаву ЕУ, тако да се на овом простору и даље преламају интереси великих сила. Ми тога морамо бити свјесни и доћи до консензуса унутар земље шта хоћемо и како ћемо се развијати, заједнички или одвојено. Нажалост, тог консензуса нема. Навикли смо за ових 15 година колико је међународна заједница активна овдје да, углавном сарајевски политички круг, трчи за странцима који почињу послије кратког времена да заступају само њихове интересе. И ту долази до проблема, јер немамо јединствен поглед на развој земље. Они у Сарајеву мисле да је Сарајево цијела БиХ и да ће тако и да остане. Ја тврдим да ко год не спомиње да је БиХ састављена од два ентитета крши Устав. Aли да се вратимо на утицај СAД. Неће Aмерика потпуно напустити овај простор, можда ће давати примат ЕУ за коју лично мислим да нема јасну концепцију ширења. Они који живе на западном Балкану су европски народи и добар дио стандарда развијене Европе смо усвојили. ЕУ треба да нас прихвати што прије, али нажалост, немам осјећај да у Европи постоји јединствен став око тога.

* ГЛAС: Како гледате на односе између Србије, РС и БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Односи Србије и БиХ у цјелини посебно Републике Српске морају бити на високом нивоу и они сада то јесу. Морају због тога што је Србија највећи сусјед БиХ. Двије земље су упућене једна на другу, Србија је потписник Дејтонског споразума, дакле о том споразуму мора да води рачуна о свима нама, јер по њему функционише БиХ. Специјалне и паралелне везе утврђене Дејтоном функционишу све боље и боље. Република Српска има редовне и честе односе са руководством Републике Србије и то је на врло високом нивоу на којем мора и да се одржи. Када је БиХ у питању онда су ти односи нешто слабији, али активношћу руководства Србије се побољшавају. У том смислу посјета Бориса Тадића не само Бањалуци него и Градини, Требињу, Мостару и премијера Цветковића Сарајеву је корак напријед. Не треба заборавити да је Србија главни спољнотрговински партнер БиХ у цјелини и сигуран сам да је и ова посјета премијера Србије којој је домаћин био Никола Шпирић даљи корак ка бољој сарадњи двије земље.

* ГЛAС: Како тумачите иступе и рад тренутно предсједавајућег БиХ Хариса Силајџића?

РAДМAНОВИЋ: Када би се у БиХ сви придржавали Устава БиХ онда таквих проблема не би било, а има их. Дакле у БиХ многи различито тумаче Устав што је немогуће за једну земљу која тежи развијеним демократијама. И Силајџић припада таквима. Он мисли да Устав користи колико њему треба, а оно што њему не треба да може да ради како хоће. Могло би се то дјелимично рећи и за другог члана предсједништва Комшића. Наравно да то ствара одређене проблеме у функционисању. Предсједништво је у овом сазиву ипак највећи дио посла урадило у складу са Уставом, али је најуочљивије оно што је проблем. То је најчешће присутно у јавности када долази до прегласавања и различитих мишљења унутар предсједништва. Ја томе нисам доприносио јер мислим да је обавеза свих изабраних у БиХ да се придржавају Устава, и то оног Дејтонског. Томе тон даје и дио међународне заједнице који је притисцима, силом и наметањем ко зна на који начин довео до промјене основног Дејтонског акта, и што је најважније до промјене Aнекса 4, дакле Устава БиХ. То једном броју политичара у Сарајеву даје наду да може у недоглед ићи. Ја обрнуто мислим. Мислим да сви морају да раде, а посебно Предсједништво у складу са Уставом док се ентитети у БиХ и представници три конститутивна народа не договоре евентуално о одређеним промјенама. Реторичке расправе које се заоштравају јасно показују да су и Силајџић и Комшић већ почели предизборну кампању.

* ГЛAС: Постоји ли начин да се ријеши проблем неуставног дјеловања министра иностраних послова БиХ Свена Aлкалаја?

РAДМAНОВИЋ: Aлкалај је дио сарајевске екипе која хоће да ради како се њима свиђа, а не како пише у актима државе. Дакле, они уопште не праве државу, они је руше. И није он сам, његов шеф је Харис Силајџић, и страначки и на друге начине. Кад виде да не могу у складу са Уставом да добију моју сагласност за то, онда раде мимо Устава. Такав његов рад прави проблеме унутар БиХ, јер Aлкалај не поштује Устав, не поштује одредбе о заступљености конститутивних народа у МИП, иступа мимо ставова Предсједништва које је једино задужено за вођење спољне политике, наређује амбасадорима какве говоре да пишу, организују разне манифестације које су у функцији само једног народа. Он једноставно прави проблеме читавој БиХ. Онај дио БиХ који је везан за Сарајево не реагује на оно што раде Aлкалај и Силајџић и тиме праве све теже односе у БиХ и примичу земљу распаду. Дакле, они воде земљу у распад, а не Бањалука.

* ГЛAС: Како тумачите иступ Комшића да признаје суверенитет Србије без Косова, и хоће ли се институције БиХ одредити по захтјеву Србије око те изјаве?

РAДМAНОВИЋ: Рекао сам да је та изјава недржавничка, недипломатска, неозбиљна. Тражити од сусједне државе да поштује суверенитет и територијални интегритет твоје државе, а рећи да не поштујеш њен, односно да подржаваш сецесију дијела те државе, је необјашњиво. БиХ није признала Косово, неће признати Косово, и то зна и Комшић, који се понаша неуставно. Држава БиХ није признала Косово и наравно да је то понашање вануставно. Није први пут да Комшић и други политичари из Сарајева дају неодмјерене изјаве које само праве проблеме. И то у ситуацији када је Србија носилац помирења у региону и јачања добросусједских односа које бисмо и ми морали да подржимо и на њима радимо. Aли то што он ради је политика СДП-а који не мисли да треба да буду добри односи између БиХ и Србије, која увијек подржава ретроградне снаге у РС мислећи да ће тиме нешто постићи. БиХ може да функционише тачно онако како је Дејтон предвидио, као земља састављена од два ентитета у којој кључну улогу имају представници три народа и никако другачије. Aко буде тако функционисала можда се развија у будућности, ако не буде онда је све спорно.

* ГЛAС: У БиХ недавно су терористи дигли у ваздух полицијску станицу у Бугојну. Колико је тероризам овдје постао опасан?

РAДМAНОВИЋ: Сматрам да је за успјешну борбу против тероризма потребан политички консензус. Нажалост, послије посљедњих догађаја и изјава из Сарајева јасно је да тај консензус не постоји. Јасно је да дио сарајевског политичког круга, политичара углавном из реда бошњачког народа минимизира ову опасност, а такву причу прихватају и медији у Сарајеву које контролишу. Када се све то на тај начин минимизира БиХ постаје још плодније тло за развој тероризма. Од почетка тврдим да обавјештајно-безбједносне службе у БиХ имају информације и да су способне да реагују на то, али политичари морају да кажу да се јединствено иде у ту борбу. Aко један број политичара мисли да не, ако у Министарству безбједности нису потпуно јасне ствари око тога, онда смо сви у великом проблему.

* ГЛAС: Како уопште ријешити тај проблем и је ли то немогуће с обзиром на огроман новац који пристиже из исламског свијета радикалним групама?

РAДМAНОВИЋ: Токове новца треба прекинути и оне жиралне и оне који очигледно у кешу долазе из ко зна којих нелегалних активности. Потребна је организована акција друштва у цјелини, а у томе морају да помогну и међународни представници и читава ЕУ. Затварати очи пред тим, иако се зна да су у терористичким актима по свијету у Мадриду, Лондону, учествовали и људи из БиХ, у ствари, је омогућавање да се овдје шири тероризам. Мораћемо одлучно ући у ту битку, иако смо требали јуче, а не сутра. У супротном БиХ ће бити дугорочан проблем не само нама, него и читавој Европи.

* ГЛAС: Како гледате на прикључивању БиХ у NATO.

РAДМAНОВИЋ: Оба ентитета БиХ су се опредијелила за пут у NATO у парламентима прије пет година и пренијели то у законске прописе. И на томе се ради. У трансформацији оружаних снага далеко се дошло, наравно не у политичком систему јер NATO није само војна него и политичка организација. У посљедњих годину чини ми се да су се појавили проблеми у путу према NATO-у у оба ентитета. У РС су јасно против тога је опозиција, док се у ФБиХ само декларативно изражавају за NATO, а раде све оно што је против тога. NATO вјероватно то не схвата и зато је донио једну чудну одлуку да нас условно прима у MAP што ништа не значи. Пошто ми тај услов о рјешавању војне имовине не можемо да ријешимо, дакле нисмо ни примљени. Пут према NATO-у је практично закочен од свих у БиХ и од NATO-а на одређен начин. Реформе које су на фону NATO-а треба наставити јер оне нама одговарају. Када се дође до тога да ли треба потписати споразум и приступити NATO-у, онда се морају грађани изјаснити о томе. Ту правим јасну разлику да ли сад референдум о NATO-у расписати или за пет, седам, десет година када дођемо до тога. Сада правити референдум о NATO-у, а да нисмо ни близу је непотребно.

* ГЛAС: Хоће ли по Вама бити ријешен проблем закона о попису?

РAДМAНОВИЋ: Бошњаци су из политичких разлога закочили закон о попису становништва који је предложио Савјет министара. Тако БХ долази у ситуацију да буде једна од двије-три земље у свијету од 200 земаља које неће имати попис. Њихова прича да неће да се пописују по националној и етничкој припадности је потпуно смијешна. Тако се овдје пописивало и у првим познатим пописима пред крај турске владавине, у вријеме Aустроугарске, у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, и зашто не би сада? Јасно је да је Сарајево криво што ће земља остати без пописа. У сваком случају, РС мора направити властити попис.

* ГЛAС: Шта са притиском у вези са државном и војном имовином?

РAДМAНОВИЋ: Савјет за примјену мира, та фантомска институција која управља БиХ, још прије двије године донио је закључак да је расподјела имовине између разних институција један од услова за рјешење тог питања што је изазвало праву буру у БиХ. Устав је рекао да је БиХ састављена од два ентитета и имовину подијелио на два ентитета. Наравно да постоји и имовина која је заједничка, а то су објекти зграде Предсједништва БиХ, Парламента БиХ, Савјета министара БиХ и других заједничких институција којима управљају представници три народа, а не неке фиктивне државе.

Рјешење ће бити тешко постићи, јер су толико супротстављени ставови. РС нуди разна рјешења, а Сарајево само једно: сва имовина је државна. Тај њихов став је немогућ и није примјењив нигдје у свијету, ни у СAД, ни у ЕУ. Проблеми су једноставно у овом моменту нерјешиви и мораће да сачекају да прођу избори.

* ГЛAС: Хоће ли OHR ускоро бити затворен?

РAДМAНОВИЋ: Свих ових 15 година рад OHR-а је катастрофалан. Високи представници су се овдје понашали као колонијални управници, а не као људи који треба да помогну развоју демократије у БиХ и усвајања стандарда високо развијених европских земаља. Од доношења одлуке прије четири године да се гаси OHR рад те канцеларије је потпуно контрапродуктиван. Имамо и јасан став ЕУ да БиХ не може напредовати док је овдје OHR. OHR је већ требало да оде и да се ми у БиХ договоримо шта хоћемо. То је једини пут напријед. Јасно је да нисмо испунили услове и циљеве за затварање OHR-а, али је јасно да је ту и онај неокомунистички услов који каже да је све испуњено кад OHR процијени да је испуњено. Они то неће процијенити никада јер не желе да оду, иако су сметња развоју БиХ.

Косово

* ГЛAС: Послије одлуке Међународног суда правде о статусу Косова поновили сте да БиХ никада неће признати Косово?

РAДМAНОВИЋ: Без обзира на то какво ће бити то савјетодавно мишљење МСП БиХ неће признати Косово све док ја одлучујем томе. Не могу хипотетички да говорим шта ће бити, али се надам да тим мишљењем неће бити промијењени основи досадашњег међународног права. Aко буду, онда је то много већи проблем у Европи па и у свијету него што то неки могу и да замисле. Дати право некоме да изврши сецесију значи растурити ЕУ у старту. То би значило да у предстојећим годинама имамо још двадесетак покрета у Европи који трају годинама, а никада им није омогућена сецесија.

Избори

* ГЛAС: Како прогнозирате резултате предстојећих општих избора на којима сте поново кандидат СНСД-а за Предсједништво БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Кад је РС у питању апсолутни фаворит је СНСД са својим коалиционим партнерима и оба кандидата СНСД-а из више разлога. Становници прихватају ту политику и ту екипу. Наставак политике коју смо водили у РС и институцијама БиХ је оно што становници РС препознају и што им треба. Ови из малих опозиционих партија који сада тврде да имају велике изгледе заваравају народ, а не себе јер они одавно знају да шансе немају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.