Наше нарави: Поскупио хљеб, једите колаче!

Миљана ЂУРЂЕВИЋ

БРЧКО - Уз сву горчину, посебно оних најсиромашнијих у дистрикту, коју је изазвало енормно повећање цијене хљеба и најаве поскупљења других елементарних животних намирница, у Брчком кружи шала “... шта нас брига, у дистрикту имамо велики буџет и не једемо хљеб, већ колаче”. Но, шалу на страну, нема друштва на свијету које би на, такорећи, миран начин издржало тако драстично повећање цијене хљеба од 50 одсто, а да неко не сноси посљедице за то. Овакво поскупљење, а и она најављена, посебно струје, нису дошла као гром из ведра неба, већ су за иоле упућеније била очекивана, јер у функционисању цијелог система заштите потрошача постоји толико празнина које су кад-тад морале да покрену овакву лавину. Узроке прије свега треба тражити у неколико чињеница. Увозници, па и они који раде са житарицама, одавно представљају привредну и помало недодирљиву елиту у дистрикту, а од којих администрација прилично удобно живи. Држава није створила ниједан заштитни механизам како би могла да интервенише, рецимо из робних резерви, као што то раде све озбиљне и уређене државе или да превентивно дјелује кроз субвенције и гаранције произвођачима. Из ове двије чињенице произлази једна заједничка - не постоји организован приступ домаћој производњи и осјећај је да чак не постоји ни интерес за домаћу производњу, нити је на помолу стварање робних резерви и других механизама којима би се заштитили потрошачи од лобиста, као и произвођачи од монополиста. Да је другачије, увозници би били коректни и не би изнијели алармантне податке о “цијенама на свјетском тржишту”, само мјесец дана након откупа пшенице од домаћих произвођача по већ сада јадним цијенама. A логично је било да и Влада дистрикта има правовремене процјене и да је на вријеме интервенисала субвенцијама, а не сада када је “ствар готова”. Резултат тога је неминовни пад стандарда и стезање каиша, посебно пензионерског и сиротињског, док за оне богатије, запослене у администрацији и бизнисмене, додатних стотињак марака не представља озбиљан удар на кућни буџет. Гдје је рјешење и да ли га ко нуди? За сада је то поскупљење, које ће се, изгледа, брзо заборавити усљед доласка нових и тежих, прихваћено као чињеница, уз млаке најаве Владе дистрикта да ће нешто учинити. Можда је управо излаз у радикалнијем приступу - хитној владиној куповини извјесне количине пшенице и интервенција на тржишту по регресираним цијенама, као и хитан програм субвенција произвођачима пред јесењу сјетву. Јер, није баш практично да нам поред равне Посавине житнице буду Aргентина и Мађарска. A шта ћемо када и колачи поскупе?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.