БУЏЕТ дистрикта од безмало 220 милиона марака, требало би да да гаранцију за велике инвестиције у овој локалној заједници током наредне године. Такође, било би за очекивати да Влада има и јасну визију шта урадити од толиког новца.
Један од најважнијих послова требало би да буде изградња капиталне инфраструктуре и подстицање запошљавања, јер, према статистикама, преко педесет одсто радно способног становништва је незапослено. Такође, логика налаже да, када се добије шанса за реализацију таквих капиталних пројеката, власници толиког новца требало би да имају изграђене и механизме самоконтроле, посебно када је у питању намјенско газдовање новцем грађана и обуздавање неконтролисане јавне потрошње.
Међутим, занимљиво је завирити у структуру буџетске расподјеле тог новца, као и у начин како се дошло до толиког износа.
Првобитно, на почетку расправе, књига буџета за наредну годину била је конципирана на 186 милиона марака, затим, када је већ било започето усвајање градоначелникових амандмана на његов властити приједлог повећана је за додатних 16 милиона, па су на то додата однекуд још два милиона, да би у посљедњој ноћи, када су посланици радили без присуства јавности, ту књигу допунили однекуда на цијелих 220 милиона. Гдје су се нашли, и ко је и зашто држао у рукаву толике милионе до скоро посљедњег сата прије коначног дизања руку?
Одакле толики милиони, није јасно ни супервизору Рафију Грегоријану, који је рекао да ће од надлежних тражити да му објасне одакле одједном толико средстава у буџету .
Предсједник Скупштине Милан Томић ту чудну ситуацију са пронађеним, или милионима извученим из рукава, тумачи чињеницом да је Комисија за буџет била шокирана када је у простом сабирању и одузимању милиона дошла до закључка да се појавио огромни вишак.
Оваква ситуација се може гледати на два начина и оба са доста аргумената. Први - да су се Влада и градоначелник дебело запетљали у математику и да нису у стању да изведу елементарну рачуницу кроз силне властите амандмане, који су стизали у последњи час. То неминовно наводи на закључак да Влада нема визију како инвестирати толики новац пореских обвезника, јер да има, књига би пред посланике дошла као документ који значи "узми или остави".
Друга могућност - да је неко у цијелој ситуацији нешто петљао.
На ову другу ситуацију све вријеме трајања засједања опозиција је тражила управо такве ситуације и по мишљењу многих успјела да спријечи одлазак десетина милиона у вјетар.
Такође, српски посланици и у позицији и у опозицији су у својим дискусијама изнијели низ аргумената да је и овај буџет диспаритетан и да су српски дијелови дистрикта добили далеко мање од онога што им припада, како кроз основни буџет, тако и кроз улагања у инфраструктуру.
Што се тиче градоначелника, он је своје обећање, које је у неформалним ситуацијама давао "да ће Срби видјети како ће проћи у буџету" изгледа, уз помоћ неких српских гласова, одржао у потпуности.
И на крају, неће зачудити да се у буџету, за који је руку дигао 21 посланик, међу којима су два опозициона из СДA (очигледно су били солидно намирени њихови интереси) а шест било против (СДС) без једног оправдано одсутног и са једним који је "заборављен" у неком ћошку, нађе још понеки милион за који нико "није знао".