Народна скупштина данас о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ

БАЊАЛУКА - Народна скупштина Републике Српске данас ће на посебној сједници разматрати информацију у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ, коју је предложила предсједница Српске Жељка Цвијановић.

Посебна сједница на чијем предложеном дневном реду је само ова тачка заказана је на захтјев Цвијановићеве, након недавне одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту.  У информацији у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ, наводи се да је Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподјелу територије међу ентитетима у омјеру 49 према 51 одсто.

- Неспроводива је одлука Уставног суда БиХ, према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, јер би таквом одлуком била одузета територија Републике Српске - наводи се у информацији предсједника Српске достављеној Народној скупштини, која би требало да буде разматрана на посебној сједници.

У информацији се подсјећа да Анекс четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у члану првом регулише да ће "Република БиХ, чије ће званично име од сада бити БиХ, наставити правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измијењеном овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама".

Чланом 3.3. Устава БиХ као надлежности ентитета, наведено је у информацији, одређене су све државне функције и овлаштења које Уставом нису изричито додијељене институцијама БиХ и припадају ентитетима.
- Имајући у виду да у тачкама члана 3.1. Устава нема надлежности да БиХ регулише питање имовине, произилази да то право припада искључиво ентитетима, што је и регулисано чланом 68 став 1 тачка 6 Устава Републике Српске. Члан 2 Устава Републике Српске прописује да је територија Републике јединствена, недјељива и неотуђива - наведено је у информацији.

У овом документу Цвијановићева подсјећа да Устав БиХ недвосмислено одређује да су ентитети Република Српска и ФБиХ власници својих територија у омјеру 49 према 51 одсто, да БиХ дјелује само споља и да је у складу са Уставом дефинисано да БиХ има границу.
- Анекс два Општег оквирног споразума за мир у БиХ регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно накнадним споразумом ентитета. Само три одсто граничне линије је обрађено и потребно је до краја извршити анализу и утврђивање граничне линије између Српске и ФБиХ - наведено је у информацији.

Предсједница Српске подсјећа да је високи представник у БиХ доношењем три закона из 2005. године грубо прекршио уставно дејтонско начело да су ентитети власници територија, те је забранио да њима располажу.

- Након одлуке Уставног суда из 2012. године и овај суд је наставио путем наметнутих одлука високих представника, те је и прекршио Устав БиХ. БиХ је јединствена земља у свијету у којој њен Уставни суд слободном вољом и без обзира на све крши уставне одредбе - наведено је у овом документу.

У информацији се подсјећа да, с обзиром да такозвана државна комисија БиХ за имовину није усагласила ставове и није креирала ново законско рјешење које би требало да ријеши питање имовине БиХ, ентитета и Брчко дистрикта, а како је питање власништва најприје пољопривредног земљишта од изузетног значаја, Република Српске је у марту 2019. године измијенила Закон о пољопривредном земљишту Републике Српске.

- Законом је државно пољопривредно земљиште квалификовано као имовина и посјед Републике Српске, што је у сваком случају оправдано и сврсисходно рјешење - наведено је у информацији.

На апелацију седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске, Уставни суд је саопштио да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске прогласио неуставном. Члан 53 одређује да је пољопривредно земљиште које је било јавно добро или државно власништво по сили закона посјед и власништво Републике Српске.

Због тога је предсједник Републике Српске упутила захтјев за одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске на којој би била размотрена информација о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ те, након обављене расправе, били усвојени одговарајући закључци.

Цвијановићева ће у свом уводном говору, који је објавио портал Српскаинфо, између осталог истаћи да се у нормалној држави, у којој Уставни суд функционише у нормалном саставу и који нормално дјелује у оквиру Устава штитећи уставност, не поставља питање провођења његових одлука.

- Али, у држави у којој један политички функционер, попут Бакира Изетбеговића, признаје да је Уставни суд полуга бошњачке политике и великодушно "нуди" а се он одрекне овог суда, у замјену за то да се Република Српска одрекне механизма ентитетског гласања је брутално ругање и судовању и Уставу – истиче Цвијановићева.

Према њеним ријечима брутално је и ћутање међународног фактора у БиХ на такво опасно присвајање Уставног суда као политичког инструмента једног етницитета или једне политичке партије.

– Али, ми смо навикли да страни представници, у својој пристрасности, упорно ћуте на све што ради бошњачка политика и упорно галаме на све што ради Република Српска. Зато је БиХ данас држава у којој столује неповјерење једних према другима, али и неповјерење Срба, а све више и Хрвата према намјерама међународног фактора.

Како каже, простор за поправљање овакве атмосфере постоји али није тешко претпоставити да ће бошњачки политичари остати неспремни да ту шансу искористе све док знају да се могу ослањати на странце – било да је ријеч о ОХР-у, који се већ одавно доживљава као "правни одјел СДА" или страних судија у Уставном суду БиХ који представљају машину за прегласавање у корист политичких амбиција СДА и прављења унитарне БиХ, против које су два од три конститутивна народа.

– Девијације су присутне не само у погледу Уставног суда БиХ, већ и у оквиру редовног правосуђа. Држава у којој је могуће да се неки домаћи политичар или страни амбасадор распитује о статусу неког предмета, или чак тражи да се покрене поступак против некога, осуђена је на пропаст. Ангажман стране политике којом се брани такво стање, такође је осуђен на пропаст. Држава у којој се за иста дјела ратног злочина припадницима једног народа судило по блажем закону из СФРЈ који је и био на снази у вријеме почињења дјела, а припадницима другог народа реторактивном примјеном другог, строжег закона донесеног годинама након завршетка рата, показује амбис правосуђа – ријечи су Жељке Цвијановић.

 

Посебна сједница Народне скупштине заказана је за 15.00 часова, а прије сједнице предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић одржаће консултативни састанак са предсједницима парламентарних странака у Српској.

На консултативном састанаку, који ће бити одржан у Народној скупштини Републике Српске са почетком у 12.00 часова, учествоваће и Цвијановићева.

Чубриловић је на састанак позвао предсједнике СНСД-а Милорада Додика, СДС-а Мирка Шаровића, ПДП-а Бранислава Бореновића, СП Петра Ђокића, в.д. предсједника ДНС-а Ненада Нешића те лидере НДП-а Драгана Чавића и Уједињене Српске Ненада Стевандића.

Он је позвао лидере политичких странака који су на састанку код предсједника Републике Српске једногласно подржали закључке којима су се сагласили да представници из Републике Српске у институцијама БиХ обуставе рад у одлучивању, по било којем питању из надлежности органа БиХ, све док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу неће бити страних судија.

-С обзиром на то да су представници свих парламентарних странака једногласно подржали усвојене закључке и сагласили се да је неопходно одржати посебну сједницу, како би се донијеле адекватне мјере поводом неуставне одлуке Уставног суда БиХ, очекујем да сви учесници буду досљедни и поштују ријеч коју су дали на састанку код предсједника Републике Српске - истакао је Чубриловић

Он је позвао и све политичке странке да допринесу да посебна сједница парламента буде одржана у достојанственој атмосфери и примјерно највишем уставотворном и законодавном органу Српске.

-Очекујем од предсједника парламентарних политичких странака у Републици Српској да се издигну изнад ускостраначких интереса и да утичу на своје клубове посланика како би посебна сједница протекла на конструктиван и достојанствен начин, у интересу грађана и Републике Српске - рекао је Чубриловић, који је и предсједник Демоса.

Он је поновио да је Уставни суд БиХ, доношењем спорне одлуке у вези са оцјеном уставности члана 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, показао да је недосљедан и противријечан самом себи, имајући у виду да је тај суд, у различитим периодима, доносио различите одлуке о истој материји у односу на Републику Српску, Федерацију БиХ и Брчко дистрикт.

Он је додао да Уставни суд БиХ дјелује према правилима која је сам себи поставио, мимо демократске воље грађана и без одговорности.
- Ако Уставни суд БиХ не суди по Уставу и закону, већ доноси политичке одлуке усмјерене против интереса грађана и Републике Српске, онда Народна скупштина, као највиши демократски и представнички орган власти Републике Српске, има обавезу и право да донесе одлуке којима ће заштити своју територију, имовину и грађане од насилних и недемократских одлука - истакао је Чубриловић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.