Након жутог, цијена црног злата лети у небо?

БАЊАЛУКА - У случају веће ескалације ратног сукоба између Израела и Ирана, односно неких најцрњих сценарија, цијена сирове нафте на свјетским берзама могла би скочити на више од 100 долара за један барел, а можда и на 120, што би представљало раст од 60 одсто у односу на тренутне вриједности црног злата.

Све је више економских аналитичара и берзанских експерата који упозоравају на овај могући црни сценарио уколико Израел одлучи да покрене веће и разорније нападе на иранска стратешка нафтна и гасна постројења, али и евентуалне одлуке Техерана да затвори, односно блокира поморски саобраћај кроз Oрмуски мореуз - глобалну транспортну жилу куцавицу. Да је тако нешто и могуће недавно је упозорио члан Одбора за националну безбједност и спољну политику иранског парламента Исмаил Кусари, али и министар спољних послова ове земље Фуад Хусеинје истичући да би ескалација тензија на Блиском истоку и потенцијално затварање овог пролаза могли да подигну цијене сирове нафте не само преко 100, већ и 300 долара по једном барелу, што би представљало раст од четири пута у односу на тренутне берзанске цијене.

Према ријечима Владимира Грујића, дипломираног инжењера машинства, са радним искуством у аутомобилској и нафтној индустрији, ако Израел, након војних циљева крене и са разорнијим нападима по иранским рафинеријама, то би прије свега у незгодну позицију довело Кину, државу највећег глобалног потрошача црног злата и купца иранске нафте. Пекинг би у том случају, како појашњава, морао да потражи алтернативна рјешења, што би онда ланчано довело до промјена и берзанског раста вриједности црног злата. Наводи и да су досадашња бомбардовања иранских постројења, али и страхови од веће ескалације погурали цијене сирове нафте за десетак одсто, али и да би тај раст могао бити далеко и већи у случају још већег заоштравања односа између Техерана и Тел Авива. Један од енергетских црних сценарија је уколико Иран одлучи да затвори поменути стратешки мореуз и покуша то да искористити као моћну карту да западне земље обуздају Израел. Сматра и да би сваки покушај затварања овог стратешки кључног пролаза, жиле куцавице, могао озбиљно пореметити глобалну трговину енергентима те изазвати драстичан пораст цијена нафте и гаса на свјетским тржиштима.

- До сада није дошло до неког драстичног скока цијена сирове нафте, јер чланице нафтног картела ОПЕК могу да покрију мањак који се појавио у иранском извозу. Али, уколико дође до прекида у транспорту енергената кроз Ормуски пролаз, то би несумњиво довело до већих несташица и великих глобалних потреса. Када је у питању наше тржиште, вјерујем да ће у наредним данима бити неких мањих корекција. Колико ми је познато рафинерије које нас снабдијевају имају одређене залихе, тако да не би требало да буде већих скокова цијене горива на домаћим бензинским пумпама. Већи цјеновни скокови су могући само ако дође до затварања мореуза. Сматрам да САД и Кина то ипак неће дозволити. Свјетској економији то никако не одговара. Уколико ипак дође до неког великог скока цијена не берзама, сматрам да ће он бити краткотрајан те да ће велики играчи наћи начина да ово тржиште некако стабилизују - наводи Грујић.

Ормуски мореуз је иначе уски морски пролаз који повезује Персијски са Оманским заливом и Индијским океаном, и сматра се жилом куцавицом свјетске енергетске индустрије, будући да се кроз њега транспортује око двије трећине укупне свјетске нафте намијењене извозу. Кроз овај мореуз дневно прође око 20 милиона барела нафте и горива, што чини око петину укупне свјетске дневне потрошње нафте. Већина тог извоза долази из ОПЕК-ових земаља - Саудијске Арабије, Ирана, УАЕ, Кувајта и Ирака. Гледано кроз историју, овај пролаз био је честа тачка међународних сукоба. Током рата 1973. Иран је привремено обуставио извоз нафте према САД и европским земљама због њихове подршке Израелу. Овај мореуз је нажалост и даље главна тачка напетости те потенцијални окидач за нове глобалне кризе.

Нова ноћна мора за Европу

Тржиште природног течног гаса (ЛНГ) би у случају блокаде овог Oрмуског мореуза такође било изложено великим поремећајима. Сав извоз течног гаса из Катара и Уједињених Арапских Емирата мора да прође овим морским путем. Евентуална блокада пролаза највише би погодила азијске државе и Европу, која из ове двије државе увози и подмирује око 20 одсто својих тренутних потреба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.