Најзначајнији догађаји у БиХ у 2014. години: Поплаве, избори и демонстрације

Републику Српску и ФБиХ у мају су задесиле велике поплаве узроковане падавинама незабиљеженим у посљедњих 120 година, што је сасвим сигурно обиљежило 2014. годину.

У периоду од само 48 часова, 13. и 14. маја, у појединим подручјима БиХ пало је и до 150 литара кише по квадратном метру. Из корита су се у периоду од пар дана излиле ријеке Босна, Дрина, Сана, Сава, Врбас, Уна и друге, а поплављени су Шамац, Добој, Дервента, Јања, Бијељина, Бањалука, Приједор, Челинац, Орашје, Оџак, Брчко, Маглај, Тузла, Травник, Зеница, Живинице, Вареш, Завидовићи, Кључ и многа друга мјеста и насеља.

Влада РС је 17. маја прогласила ванредну ситуацију на цијелом подручју РС, док је Влада ФБиХ стање природне несреће прогласила два дана раније.

У поплавама је страдало више од 20 особа, а на хиљаде породица је евакуисано из својих домова.

Поред поплава које су угрозиле многобројна домаћинства, активирана су и клизишта и срушен велики број стамбених објеката, у прекиду су биле бројне комуникације, путеви затрпани, а мостови порушени.

До појединих мјеста могло се стићи само чамцима или хеликоптерима.

Усљед поплава дошло је и до помјерања појединих минских поља која су већ раније означена, па је простор Добоја, Маглаја, Посавине и Унско-санског кантона био додатно угрожен.

Према процјенама, штета причињена поплавама и клизиштима износила је више од двије милијарде евра.

Након повлачења воде, због угинућа великог броја животиња, пријетила је опасност од заразе, па су поједина села у Семберији била у карантину.

На подручју Лијевча поља, Семберије и Посавине усјеви житарица знатно су уништени, а сточни фонд умањен.

У одбрану становника и имовине, те санирање штете укључени су сви нивои власти, полиција, оружане снаге, ЕУФОР, Цивилна заштита, хуманитарне, вјерске и спортске организације и грађани.

Многобројне организације и грађани из иностранства притекли су у помоћ и ангажовали се на прикупљању хуманитарне помоћи. Влада Српске интервенисала је финансијски у многим областима, а најзначајнија помоћ упућена директно угроженим у поплавама била је путем ваучера, односно платних картица вриједности до 5.000 КМ, које су уручене онима којима су поплављени стамбени објекти.

У Бриселу је у јулу одржана међународна донаторска конференција на којој је за помоћ БиХ прикупљено више од 890 милиона евра. Помоћ се састоји од 60 одсто кредита и 40 одсто неповратних средстава. Дио средстава које је донирала ЕУ до краја године је већ утрошен и њиме је обновљено више стотина стамбених објеката, док се за повлачење већине новца чекају пројекти које треба да кандидује БиХ.

Грађани изабрали своје представнике        

Грађани БиХ у октобру су изашли на опште изборе и бирали предсједника и Народну скупштину Српске, чланове Предсједништва БиХ и Парламент БиХ, као и скупштине кантона и ФБиХ.

Новоизабрани предсједник РС је Милорад Додик, који је био кандидат коалиције СНСД-ДНС-СП и који је први предсједник који ће ову функцију обављати у другом мандату.

Он је у изборној трци побиједио кандидата Савеза за промјене Огњена Тадића, који је потпредсједник СДС-а.

За потпредсједнике РС изабрани су Рамиз Салкић из коалиције "Домовина" и Јосип Јерковић из коалиције хрватских странака које је предводио ХДЗ БиХ.

Што се тиче Народне скупштине РС, од 83 посланика, СНСД је освојио 29 мандата, коалиција СДС-ПУП-СРС РС 24 мандата, док је коалиција ДНС-НС-СРС добила осам посланика. У парламент Српске ће и седам посланика ПДП-а и по пет посланика НДП-а, СП-а и коалиције "Домовина".

ЦИК је потврдио и да је новоизабрани члан Предсједништва БиХ из РС Младен Иванић, кандидат Савеза за промјене, који је и лидер ПДП-а, а из ФБиХ су на функцију члана Предсједништва изабрани Бакир Изетбеговић из СДА и Драган Човић из ХДЗ-а БиХ.

У Представничком дому Парламента БиХ из РС ће бити 14 посланика, шест из СНСД-а, пет из СДС-а и по један из СДА и коалиција ПДП-НДП и ДНС-НС-СРС.

Из ФБиХ ће, међу 28 посланика, њих девет бити из СДА, пет из ДФ-а, по четири из СББ-а и коалиције окупљене око ХДЗ-а БиХ, три из СДП-а и по један из ХДЗ-а 1990, БПС-а и А-СДА.

 

Августовске поплаве

Републику Српску су поплаве задесиле и у августу, али овај пут су већу штету нанијела излијевања потока и одводних канала него ријека. Усљед бујичних потока активирана су клизишта и урушени многобројни објекти, а највећа штета причињена је на подручју Бањалуке. У бујицама су тада нестале три особе у РС.

 

Догађаји године

 

1. Пресуда Зорану Ћопићу

Изречена је прва правоснажна пресуда у предметима који се воде против Дарка Шарића и његових сарадника у више земаља. Врховни суд РС је осудио Зорана Ћопића из Новог Града на четири године затвора и одлучио да му буде трајно одузета имовина вриједна око 20 милиона КМ за коју је утврђено да ју је стекао прањем новца једног од највећих нарко-босова Дарка Шарића. Ћопићу је у казну урачунато вријеме проведено у притвору од 26. априла 2011. до 18. јула 2013. Истом пресудом директор Ћопићевог предузећа "Авиорент" из Бањалуке Драго Нижон осуђен је на новчану казну од 4.000 КМ, а утврђено је да је кривично дјело прања новца починио из нехата. Директор Ћопићевог предузећа "Агрокоп" из Бањалуке Љубо Мрђен је раније, на основу споразума о признању кривице, осуђен на шест мјесеци затвора. 

 

2. Демонстрације у ФБиХ

Незадовољним стањем у ФБиХ и људима на власти, у већини кантона организоване су демонстрације и затражене оставке, а све је прерасло и у насиље и сукобе на улицама градова и општина у ФБиХ. Стање је ескалирало током сукоба почетком фебруара када су запаљене зграде Предсједништва БиХ и сједишта кантоналних влада у Сарајеву, Тузли, Зеници, Мостару и Бихаћу.

У демонстрацијама које су се из Тузле прошириле на више од 20 градова у ФБиХ запаљене су и зграде општина, судова, тужилаштава и странака. Улице су подсјећале на ратне зоне, а горјели су аутомобили, контејнери, киосци, продавнице. Само у Сарајеву је повријеђено скоро стотину полицајаца. Штета на згради Предсједништва БиХ процијењена је на готово 400.000 марака.

 

3. Бомба у Бањалуци

Жељко Стевановић (50) из Бањалуке убио је Бору Топића тако што је убацио бомбу у аутобус градског превоза за чијим је воланом био Топић. Злочин је почињен око 10.45 часова на аутобуском стајалишту код Пољопривредне школе. Стевановићу је у бањалучком Окружном суду изречена мјера шестомјесечног присилног смјештаја и обавезног психијатријског лијечења у клиници затвореног типа у Сокоцу, јер је утврђено да је у неурачунљивом стању бомбом усмртио возача "Аутопревоза". У пресуди се наводи да је Стевановић сачекао градски аутобус и када је Топић отворио врата да прими путнике, убацио је бомбу на његово сједиште и побјегао. Бомба је експлодирала у Топићевој лијевој руци када је покушао да је избаци напоље.

 

4. Протести мљекара

Незадовољни откупом и пласманом својих производа, произвођачи млијека у БиХ блокирали су у новембру неколико граничних прелаза. Током протеста њихови представници су изјављивали да је интерес свих у БиХ да се заштити домаћа производња, те да у трговачким ланцима не буде више од 75 одсто увозних производа док домаћи производи пропадају. Као знак протеста због неувођења прелевмана на увоз млијека из ЕУ, блокирани су царински терминали на прелазима Бијача, Горица, Изачић, Градишка и Орашје. Царински терминал у Градишци блокиран је са више од 50 трактора. Мљекарима су се на протестима придружили и свињари, перадари, воћари и други пољопривредни произвођачи.

 

 

5. Вијек од Првог свјетског рата 

Стогодишњица почетка Првог свјетског рата обиљежена је ове године у РС низом манифестација, од перформанса у Андрићграду и подизања споменика Гаврилу Принципу у Источном Новом Сарајеву, до постављања бисте у његовој родној кући у Босанском Грахову. Ове манифестације биле су саставни дио програма који је верификовао Организациони одбор за припрему обиљежавања овог важног датума, а мото свих је био "Принцип је Принцип". Приликом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата у многим општинама у РС могле су се чути оцјене да је пуцањ Гаврила Принципа 1914. у Сарајеву био пуцањ за слободу.

 

6. Хапшења

У неколико полицијских акција које су спроведене на подручју БиХ међу ухапшенима се нашло и неколико високих функционера институција БиХ. У једној од њих је ухапшен и бивши директор Управе за индиректно опорезивање БиХ Кемал Чаушевић и још 39 особа. Они су ухапшени у акцији "Пандора" због сумње да су малверзацијама приликом увоза робе и царињења аутомобила оштетили буџет за више од двије милијарде марака. Иза решетака су се нашла браћа Лијановић због разних афера и малверзација, а припадници Агенције за истраге и заштиту (SIPA) БиХ ухапсили су 13 особа осумњичених да су починили ратне злочине над бошњачким и хрватским становништвом на подручју Добоја и Теслића 1992, међу којима су и некадашњи полицијски званичници и припадници паравојне формације "Миће".

 

7. Посјете Русији

Предсједник и премијер РС Милорад Додик и Жељка Цвијановић разговарали су у Москви са званичницима Руске Федерације предвођене Владимиром Путином. Оцијењено је да су односи између Руске Федерације и Републике Српске у сталном успону. Путин је током посљедњег разговора подржао РС и избор Додика за предсједника. Током вишедневне посјете Москви чланови делегације из РС су разговарали са руским фирмама и произвођачима с циљем пласирања производа из РС на руско тржиште.

 

8. Рударска несрећа

Петорица рудара погинула су у несрећи у јами Распоточје Рудника мрког угља у Зеници, а спасено је њих 29. То је највећа послијератна рударска несрећа у БиХ, коју је највјероватније изазвао земљотрес. Рудари Мухамед Хећимовић и Мурис Тињић су, упркос повредама, успјели да се извуку, а у окну су остала затрпана 34 рудара. Спасиоци су извукли 29 рудара који су били на дубини од 800 метара. У Кантоналну болницу у Зеници је примљено више од 20 рудара, већина их је имала повреде руку, ногу и стомака.

 

9. Тероризам

Припадници Агенције за истраге и заштиту (SIPA) ухапсили су више од десет особа осумњичених за тероризам и друга кривична дјела у вези са тероризмом, а сви су ратовали у Сирији у редовима радикалних формација. Хапшења су извршена у наставку антитерористичке акције "Дамаск", у којој је ухапшен и вођа вехабијске заједнице у БиХ Хусеин Билал Боснић. Акција "Дамаск" је резултат вишегодишње криминалистичке истраге којом је био обухваћен већи број особа које се доводе у везу са терористичким активностима.

 

10. БиХ преузела дио неба

Нови центар за контролу ваздушног саобраћаја БиХ (BH ACC) преузео је контролу над дијелом неба БиХ и у почетку ће пружати информације о летовима над БиХ до висине од десет километара. Небо изнад БиХ до сада су "контролисале" службе из Загреба и Београда, због чега је БиХ у посљедње три године изгубила више од 70 милиона КМ. БиХ тако први пут у историји ради обласну контролу летења, што је значајан тренутак за БиХ, али и Европу, зато што је ово посљедњи центар за контролу летења који ће бити изграђен на континенту. За изградњу система за управљање ваздушним саобраћајем БиХ реализовано је око 52,8 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.