Најновији финансијски извјештаји које је открио ЦИК БиХ: Инкасирани милиони, уписани и дугови

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Политичке партије у Републици Српској и ФБиХ инкасирале су лани 24,2 милиона марака, а најновији пресјек стања у каси показује осјетан пад прихода из различитих извора.

• Политичке странке у БиХ су током 2025. године оствариле приход од 24,2 милиона КМ, што је за око пет милиона марака мање него годину раније. 
• Финансијске извјештаје Централној изборној комисији БиХ доставило је 119 од укупно 201 регистроване странке. 
• Највеће приходе имала је СДА са 4,2 милиона КМ, испред СДП БиХ са 3,07 милиона и ХДЗ БиХ са 2,9 милиона КМ. 
• СНСД је пријавио приход од 1,7 милиона КМ, док су више од милион марака прихода имали и НиП и ДФ. 
• Подаци ЦИК-а показују и да су политичке странке на крају 2025. године имале више од 6,5 милиона КМ дугова, док им је од 2004. године из буџета свих нивоа власти исплаћено више од 410 милиона КМ.

Странке се, наиме, по одредбама закона, могу финансирати из чланарина, буџета, прилога правних и физичких лица те издавачке дјелатности, продаје пропагандног материјала и организовања страначких манифестација као и од прихода од имовине у власништву странке те добити од предузећа која су у власништву политичке странке.

Упоредо са тим су обавезне да воде евиденције о приходима и расходима те подносе Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ финансијски извјештај за сваку годину.

Финансијски извјештај за 2025, у остављеном року, према подацима из ЦИК-а, је поднијело 119 политичких странака, односно 59,20 одсто од укупно 201 колико их се налази на њиховој евиденцији.

Достављени подаци показују да су страначки приходи лани били за око пет милиона марака мањи у односу на 2024. годину и то не само гледајући новац који је стигао из буџета са свих нивоа власти у БиХ. 

Управо је финансирање из буџета, имајући у виду да су по том основу партије сваке године инкасирале милионе, изазивало бројне полемике, а та тема је у жижи интересовања јавности била и добар дио 2025. године. 

Њемачки дипломата Кристијан Шмит, с позиције високог представника у БиХ, је крајем априла 2025, позивајући се на такозвана бонска овлашћења, наметнуо одлуку којом је обуставио буџетске исплате за СНСД и Уједињену Српску и преусмјерио их на посебан рачун у Централној банци све до, како је прецизирано, момента кад странке "покажу потпуно поштовање Дејтонског споразума". 

Недуго након тога, нови став о финансирању странака је заузела и Српска и то гласовима посланика из партија које чине владајућу коалицију, усвајањем закона којим је прописано финансирање из чланарина, прилога правних и физичких лица те издавачке дјелатности док је избрисао дио финансирања партија, коалиција, листа независних кандидата и независних кандидата из буџета Српске те општина и градова на основу чега се у њихове касе, само из републичког буџета, слило око 74 милиона КМ од 2004. године.

Уставни суд БиХ у крњем сазиву је затим, по иницијативи из СДС-а, утврдио да тај закон није у складу Уставом БиХ, а најновији подаци ЦИК-а показују да су, и уз одређене заврнуте приходовне славине, на појединим адресама имали и лани милионе у касама. 
СДА је и крај 2025. године дочекала на првом мјесту по приходима. Странка на чијем је челу Бакир Изетбеговић "зарадила“ је 4,2 милиона, од чега готово 3,5 милиона стигло из буџета. 

На другом мјесту је завршио СДП БиХ Нермина Никшића са 3,07 милиона КМ - око два милиона су добили из буџета, а између 400.000 и 500.000 убрали по основу чланарине и прихода од имовине у њиховом власништву. 

По заради у стопу их прати ХДЗ БиХ чији је лидер Драган Човић. Они су имали у каси 2,9 милиона, од чега је 2,5 милиона инкасирано из буџета, а тек око 200.000 од чланарина. 

СНСД Милорада Додика имао је у каси 1,7 милиона марака, НиП Елмедина Конаковића 1,2 милиона, а зараду изнад милион једино је лани остварио још ДФ Жељка Комшића. 

У периоду од 2004. до 2025. године из буџета свих нивоа власти политичким субјектима је исплаћено више од 410 милиона КМ, а у евиденцијама ЦИК-а је забиљежено да странке имају и вишемилионске дугове. 

Према подацима из достављених финансијских извјештаја, тај дуг је на крају прошле године износио нешто више од 6,5 милиона марака. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.