Најџел Кејси: ЕУ занима функционална БиХ, а не њено уређење

Нико у ЕУ не разговара о процесу приступања БиХ у смислу централизације или децентрализације. ЕУ жели да види БиХ која може да испуни захтјеве за чланство и која може ефикасно да функционише као чланица ЕУ.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" амбасадор Велике Британије у БиХ Најџел Кејси.

- Тешко је очекивати да ће се у БиХ десити значајнији помаци у смислу рјешавања политичке кризе прије локалних избора. Али заиста се надам да ће се одмах послије избора десити преусмјерење на питања која су заиста важна, а то су економија и радна мјеста - рекао је Кејси.

* ГЛАС: Чују се оцјене да БиХ од Дејтона до данас никада није била у лошијој политичкој ситуацији. Како је Ви видите?

КЕЈСИ: Ситуација сигурно није добра, чак је и разочаравајућа послије позитивног кретања са почетка године. Кад би постојала заједничка политичка воља, мислим да би се то позитивно кретање брзо вратило. Мислим да би сви овдје жељели да виде посвећеност питањима која заиста утичу на животе обичних људи.

* ГЛАС: Шта су то по Вашем мишљењу тренутно највећи изазови, а шта највећи проблеми БиХ?

КЕЈСИ: У свакој другој земљи у Европи економија је главни изазов. Мислим да је тако и овдје. Људима очајнички требају радна мјеста и зарада да би издржавали своје породице. Задатак је влада да створе најбољи могући оквир у којем се могу отворити и одржати радна мјеста.

* ГЛАС: Коалиције које су постојале на нивоу БиХ и ФБиХ су се распале, тако да се БиХ готово двије године налази у различитим "постизборним комбинаторикама" без изгледа да се политичка ситуација стабилизује. Како би по Вашој оцјени БиХ и ФБиХ могле да изађу из овог ћорсокака?

КЕЈСИ: Устав БиХ је сложен на јединствен начин и тражи знатно већи степен сарадње између политичких странака него што је то случај у већини других европских политичких система. Може бити ефикасан и функционисати у интересу свих људи у овој земљи, али да би до тога дошло, политичке вође морају прихватити чињеницу да морају заједнички радити на проналажењу договорених рјешења, да би се постигао напредак у заједничком интересу оних које представљају.

* ГЛАС: О различитим захтјевима за смјену одлучују уставни судови БиХ и ФБиХ. У међувремену су из Републике Српске стигле иницијативе за смјену министра иностраних послова Златка Лагумџије и замјеника предсједавајућег Парламента БиХ Дениса Бећировића због кршења Устава и закона БиХ. Како ово утиче на стабилност у земљи?

КЕЈСИ: Нажалост, тренутно је политички фокус на овим питањима. Сигуран сам да би обични људи у овој земљи радије видјели да је политички фокус на економији, радним мјестима и начину да се обезбиједи да они и њихове породице имају пред собом бољу будућност.

* ГЛАС: Да ли ће се по Вашој оцјени политичка ситуација у БиХ распетљати прије локалних избора?

КЕЈСИ: Тешко је очекивати значајније помаке прије локалних избора. Али, ја се заиста надам да ће се одмах послије избора десити преусмјерење на питања која су заиста важна. Ако се то не деси, бојим се да ће економска цијена бити доста висока, што ће осјетити сви обични људи у цијелој земљи.

* ГЛАС: Неке странке сматрају да су ванредни општи избори "кључ рјешења". Како то коментаришете?

КЕЈСИ: Није на нама да коментаришемо домаћу политику. Али, мислим да би послије ових избора било добро размислити да ли би за БиХ било боље да истовремено одржава локалне и опште изборе. Двогодишњи изборни циклус, заједно са сложеним процесом формирања коалиционих влада на различитим нивоима власти, оставља мало времена за остварење стварног напретка између избора.

* ГЛАС: Из појединих странака неријетко се може чути да ова земља треба да се централизује да би ушла у ЕУ. Да ли то Унија захтијева?

КЕЈСИ: Нико у ЕУ не разговара о процесу приступања БиХ у смислу централизације или децентрализације. ЕУ жели да види БиХ која може да испуни захтјеве за чланство и која може ефикасно функционисати као чланица ЕУ. Много је различитих модела организације држава у ЕУ и битно је да ли оне функционишу, да ли раде у складу са европским законом и да ли раде у интересу свих својих грађана.

* ГЛАС: Да ли БиХ са OHR-ом може да се креће ка ЕУ?

КЕЈСИ: Нема разлога због којих се даљи кораци ка чланству у ЕУ не би правили док је OHR још присутан. Логиком - што више напретка се постигне према сигурној будућности БиХ у ЕУ и евроатлантским институцијама, то ће бити мање потребе за OHR-ом.

* ГЛАС: Да ли по Вашој оцјени неки политичари у БиХ намјерно провоцирају политичке кризе да би се јавност тиме бавила, без обзира на чињеницу да ова земља има изузетно велике економске проблеме?

КЕЈСИ: Ово је засигурно критика коју чујем од великог броја људи, у цијелој земљи.

* ГЛАС: На јесен поново засједа Управни одбор Савјета за спровођење мира. Очекујете ли да се Канцеларија OHR-а коначно угаси и какав ће став о том питању заузети Велика Британија?

КЕЈСИ: Не. Наш став је да OHR треба затворити тек када у потпуности буду испуњени сви договорени услови. Кључ за постизање овог циља је јасно у рукама домаћих политичара.

Рокови

* ГЛАС: Седам политичких лидера БиХ у Бриселу су обећали да ће испоштовати рокове које су сами поставили да би БиХ могла аплицирати за кандидатски статус у ЕУ. По ономе што видите да ли ће БиХ успјети да реализује те задатке?

КЕЈСИ: Страначке вође су се са добром намјером обавезале и, колико ја знам, и даље су предани тим обавезама. Задаци неће неким чудом нестати и надам се да се њихова имплементација неће даље пролонгирати. Свако даље одгађање ризично је за заједнички циљ БиХ да добије статус кандидата у 2012. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.