Награда политички утицај и монопол на тржишту

БAЊA ЛУКA - Према Закону о финансирању политичких партија у БиХ, укупан износ једнократног прилога који предузеће или појединац могу донирати политичкој партији не смије бити већи од осам просјечних плата и смије се додјељивати само једном годишње.

Ријеч је о износу од 6.000 до 6.360 марака, зависно до висине просјечне плате.

Иако закон прописује једно, јавна је тајна да иза финансирања већине политичких партија стоје одређени бизнисмени, који понекад финансирају и више политичких опција. За сваки случај.

Ово питање актуелно је и у Србији гдје протеклих дана траје полемика о томе да се извјештајима о финансирању странака баве антикорупциони закони.  

Један од елемената борбе против корупције, која је и програмски циљ Владе Србије, према мишљењу самих странака, мора бити и спречавање утицаја тајкуна, односно представника "крупног капитала" на политичке актере.

Одговор на питање који бизнисмени финансирају странке у БиХ добро је чувана тајна, која се за сада може чути само незванично у виду калкулација.

У Србији је до сада само Томислав Николић признао да су од српских тајкуна Мирослав Мишковић и Милан Беко новчано помогли радикале.

Од финансијера странака једино је својевремено проговорио Богољуб Карић, који је признао да је новац давао свим партијама које су му новац тражиле, док и сам није ушао у политичке воде.

Представници невладиних организација у РС тврде да бизнисмени финансирају политичке партије, како би када оне дођу на власт наплатили те дугове у виду остваривања личног и пословног интереса. Aли ни они не желе да говоре о именима тих бизнисмена.

- Финансијери политичких партија буду награђени монополом у одређеној привредној или трговачкој области, олако пролазе на тендерима, преко ноћи стижу до документације потребне за послове - казао је Момир Дејановић, предсједник Центра за хуману политику.

Нагласио је да се у РС и БиХ нико озбиљно не бави начином финансирања политичких партија.

- Централној изборној комисији партије достављају фризиране извјештаје што је посебно уочљиво послије предизборне кампање - каже он.

Додаје да новац од донатора партије користе за куповину бирача, медија и слично, а да потом њихови финансијери, чија имена су увијек строго чувана тајна, имају огроман утицај на све политичке и економска процесе у друштву.

Стручњаци кажу да финансијски извештаји странака, који се достављају ЦИК-у, апсолутно ништа не значе, јер они у њима приказују само оно што желе и уклапају се у законске одредбе.

Највећи дио тих извештаја заузимају подаци о новцу добијеном из буџета, на легалан начин, јер то и немају потребе да крију.

- У БиХ још ниједна партија није драстичније кажњена због кршења правила финансирања, јер се овим проблемом нико озбиљно не бави - тврди Дејановић.

У ЦИК-у су навели да њихова служба контролише да ли је политичким партијама новац одобрен у складу са законом и у дозвољеним лимитима.

Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић каже да је финансијско пословање ове партије у потпуности транспарентно и законито.

- Сви приливи и одливи новца евидентирани су на нашим рачунима. Немамо великих финансијера и предузећа, нелегалних фондова, не плаћамо ништа готовином. Све наше пословање је у складу са законом, а то су потврдили и извјештаји ЦИК-а - истакао је Васић. 

Предсједник СДС-а Младен Босић каже да ова партија редовно обавјештава институције о својим приходима и расходима.

- СДС је своје финансирање прилагодило апсолутној транспарентности. СДС је дуго времена био под притиском и финансијским санкцијама и то је условило да тај посао схватимо веома озбиљно - рекао је Босић и додао да су приходи странке ове године вишеструко смањени.

Као највећи финансијер СДС-а раније се помињао Момчило Мандић, власник тадашње Привредне банке Српско Сарајево.

Предсједник Демократске партије Драган Чавић каже да се његова партија финансира од чланарина и донација појединаца.

- ДП финансирају и појединци и нека предузећа. Не могу вам рећи њихова имена, јер актуелна власт одмах шаље разноразне инспекције  - рекао је Чавић.

Члан Предсједништва СДA Бакир Изетбеговић рекао је да је финансирање ове партије "крајње легално и законито".

- Међутим, то не могу да кажем за друге партије, посебно не за СДП. Питање је како се они финансирају и ко стоји иза њих - казао је Изетбеговић.

И док нико у БиХ не жели да спекулише именима донатора, у Србији медији одавно спекулишу наводима по којима Војин Лазаревић (раније и Вук Хамовић) финансира Демократску странку Србије, а да је био користан и за Г17 плус, као и да Милан Беко помаже ЛДП, а да је неколико најзначајнијих чланова клуба "Привредник" (Мирослав Мишковић, Данко Ђунић, Миодраг Бабић, Бранислав Грујић, Топлица Спасојевић) послије састанака са некадашњим америчким амбасадором у Србији Камероном Мантером пресудно утицало на састав актуелне владе.

Ђорђе Вуковић, из CeSID, наводи да у развијеним демократијама трећина новца партијама стиже из државних извора, а двије трећине од приватних финансијера - и све је јавно.

- У другим земљама већ у току изборне кампање поставе се сајтови, објаве се спискови донатора, па се и према томе бирачи опредјељују. Због тога је битно да знамо ко су финансијери да бисмо знали да ли је то чист новац који улази у странке и да бисмо као бирачи процијенили који интереси стоје иза тога. A послије долази онај антикорупцијски сегмент - да можемо да посматрамо да ли странке које освоје власт чине уступке својим финансијерима - истиче Вуковић.  

Aмерика 

У СAД гдје су приватне донације веома важне у кампањама (нарочито за предсједничке изборе), финансирање кандидата је  врло транспарентно. На предсједничким изборима у 90 одсто случајева побјеђује кандидат који скупи више новца за кампању.

У СAД Центар за одговорну политику од краја 1989. године прати порекло донација. И саме компаније често објављују ком кандидату су дале донацију и колико су дале. Тако је, рецимо, моћна финансијска корпорација "Ситигруп" према недавним подацима, до прве трећине ове године Обаму подржала са 331.936, а Мекејна са 206.102 долара.

Њемачка  

У Њемачкој приватне донације су стриктно ограничене и износе једну шестину укупних средстава неке политичке партије. Јавности су доступна и имена донатора и износи које уплаћују странкама.  

Међутим, прије десетак година и у Њемачкој је забиљежен велики скандал у чијем средишту је био некадашњи њемачки канцелар Хелмут Кол, који је тајним каналима прибављао средства за своју Хришћанско-демократску партију. Говорило се о 42 милиона марака, а он је признао "само" два милиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.