Политика
Фото: илустрација
БРИСЕЛ - Коначне обрисе велике економске кризе моћи ћемо видјети и прије јуна ове године, упозорава све већи број стручњака, истичући да рат на Блиском истоку и затварање Ормуског мореуза све озбиљније нарушава економске токове.
Ситуација на глобалном тржишту сирове нафте посљедњих мјесеци показује знаке озбиљне нестабилности и несташице у физичкој понуди, што се индиректно одражава на цијене енергената широм свијета.
Када су прве америчке и израелске ракете погодиле Иран прије нешто више од мјесец дана, сценарио у којем би цијена нафте достигла 150 долара по барелу сматран је екстремним и готово нереалним, утопистичким. Међутим, развој догађаја на терену показао је да се тржиште креће управо у том правцу. Такозвана физичка цијена брент нафте, која представља стварну цијену испоруке на лицу мјеста, опасно се приближава том нивоу, док је фјучерс цијена за текући мјесец већ дуже вријеме изнад 100 долара по барелу. У једном тренутку затворена је и изнад 109 долара, што је највиши ниво од ескалације сукоба у Украјини почетком 2022. године.
- ШТА КАЖЕ СТРУКА
Према ријечима стручњака, оно што посебно забрињава јесте чињеница да је физичка цијена у појединим тренуцима чак и за више од 30 долара виша од фјучерса, што је изузетно риједак феномен. Уобичајено, разлика између ове двије цијене углавном се креће око два долара. Овако велики распон указује на озбиљан недостатак стварне понуде нафте на тржишту.
Купци су, према оцјенама стручњака, спремни да плате значајну премију како би одмах дошли до барела, што говори о притиску на снабдијевање и поремећајима у ланцима испоруке.
Поред брента, и друге референтне цијене нафте показују сличан тренд раста. Нафтом из региона Дубаија и Омана тргује се изнад 150 долара по барелу, док је америчка нафта у појединим тренуцима премашила брент, што указује на преусмјеравање потражње ка алтернативним изворима снабдијевања. Ове разлике у цијенама, наводе стручњаци, одражавају поремећаје у поморском транспорту и страх од даљег погоршања ситуације.
- УПОЗОРЕЊЕ
Експерти упозоравају да би, уколико сукоби буду настављени, и до краја овог мјесеца, а поготово током маја, цијене сирове нафте могле ићи и знатно изнад тренутних нивоа, уз сценарије који у најекстремнијим прогнозама помињу и 200 долара по барелу.
За Европу, која значајан дио нафте и гаса увози, овакав развој догађаја значи потенцијално нови талас инфлације и повећање трошкова живота. За БиХ, која је у потпуности зависна од увоза нафтних деривата, овакав развој догађаја имаће још катастрофалније посљедице, иако многи овдашњи експерти истичу да нам је олакшавајућа околност што смо мало тржиште, које са релативно малим количинама може подмирити овдашње потребе грађана и привреде.
Оно што ипак забрињава јесте што се цијена од четири марке за литру, о чему је "Глас" већ писао, више нимало не чини нереалном. У том случају цијена горива на бензинским пумпама биле би за око 80 одсто виша од оних које су биле прије почетка рата на Блиском истоку.
- ГЛОБАЛНА КРИЗА
Све ово указује да тренутна криза није само регионална, већ глобална, са великим потенцијалом да драматично утиче на економске токове широм свијета, укључујући и Европу и земље западног Балкана.
Стручњаци упозоравају да је глобална рецесија неизбјежна ове године, а она би могла потрајати и дужи период. На то је указао и шеф Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев, наводећи да земљама чланицама ЕУ предстоје изузетно тешка времена. Како је истакао, азијске земље брину о свом народу, мислећи на нове енергетске споразуме између Русије и азијских земаља, док ЕУ и Велика Британија, према ријечима Дмитријева - убрзавају своје идеолошко самоуништење. Да ова заједница крупним корацима корача ка амбису, говори и то Европска комисија планира да представи свој приједлог да од 15. априла буде забрањен увоз руске нафте у цијелој ЕУ, а што би највише погодило Мађарску, која је до сада била изузета од нафтних санкција. У случају да се то деси, цијена горива у овој држави, а из које црно злато увози и БиХ, могла би да оде и преко пет марака.
Дмитријев сматра да би европске пумпе могле да остану без горива већ око 20. априла. Како је истакао посљедње пошиљке енергената стићи ће преко Ормуског мореуза у ЕУ 11. априла и позвао је све у Европи да "вежу појасеве".
- ОДАКЛЕ СТИЖЕ ГОРИВО У БИХ
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ главне руте снабдијевања домаћег тржишта су и даље непромијењене па бензин најчешће стиже из рафинерија у Србији, Хрватској и Италији, док се дизел допрема и из Италије. Иако је просјечна увозна вриједност дизела износила 1,50 КМ по литру, а бензина 1,45 КМ, крајња цијена на бензинским пумпама далеко је виша због заједничких захвата државе који кроз фиксне намете и порезе чине значајан дио сваког рачуна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
