На српским огњиштима никле депоније

БAЊA ЛУКA - У Чапљину се није вратио нити један Србин, у Купресу их данас живи само осам, у Кључу 18, док 62 села на територији Федерације БиХ, у која су се вратили Срби, ни 13 година послије рата немају струју.

Ово су само неки од поражавајућих статистичких података из општина у Федерацији БиХ.

- У Бихаћкој општини, у којој је прије рата било 16.000 Срба, данас их живи свега 380, а на подручју општине Сански Мост, од некадашње 24.000, живи свега 2.500 Срба. Више од 90 одсто повратника старије је од 60 година - наведено је у општинским евиденцијама.

Начелник општине Гламоч Раде Гверо рекао је да на подручју ове општине 40 одсто села нема струје.

- На српској земљи, чији се власници нису вратили, на неколико мјеста створене су депоније. Немамо довољно новца нити донација да ријешимо проблем са струјом јер се буyетски новац улаже у Ливно - рекао је Гверо.

Он је истакао да се у Гламоч вратило највише Срба, готово 4.500, док у Ливну живи свега неколико породица.

- Малобројни су се вратили и у села која припадају Грахову, а то су, углавном, старији људи - изјавио је Гверо.

Парох у Санском Мосту Слободан Вишекруна раније је изјавио да, иако су се на своја огњишта у овом мјесту неке Српске породице вратиле прије седам или осам година, још живе у изузетно тешким условима,  без струје и воде.

- Нека од околних српских села потпуно су ненасељена, а у самом граду, у дијеловима гдје је живјело и до 80 одсто Срба, сада се вратило свега тридесетак породица - рекао је Вишекруна.

Посланик у Парламенту ФБиХ из Томиславграда Јосип Перић тврди да се српском живљу на подручју општине Томиславград до 2003. године сва имовина била враћена.

- И прије рата је у нашој општини живјело мало Срба. Данас се вратило тек неколико српских породица, док су остали своју имовину продали - рекао је Перић.

Он је додао да није увјерен да је учињено много на повратку Срба у Ливно, те да су и ту многи своју имовину распродали.

 Избрисани са карте

У Федерацији БиХ чак 527 мјеста у којима су прије рата живјели искључиво Срби, избрисано је са географских карата јер се у њих нико није вратио. Највише "избрисаних" српских мјеста је под Озреном, укупно 32, у долини Босне избрисано је 57 мјеста, на подручју Бугојна и Доњег Вакуфа 42 и са општине Равно 71 српско мјесто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.