На крају недјеље: Стојимо, идемо даље

Пише Пантелија МAТAВУЉ

ПОСЛИЈЕ киселих и опорих овонедјељних разговора у Парламентарној скупштини БиХ на састанку заједничког колегијума Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ са високим представником Мирославом Лајчаком, усаглашене су измјене и допуне Пословника о раду парламента. Измјене су замагљене и не одвећ јасне. Кога су змије уједале... Па ће се тако иза 1. децембра десити 2. децембар. Договор је постигнут дан прије истицања рока којег је Лајчак дао парламенту БиХ. Можда је то ипак само једна од недјеља замарајућих и необећавајућих договора ... Ипак, посљедњи разговор Милорада Додика и Мирослава Лајчака послије његовог боравка у Бриселу нешто мијења. Да ли су сви по мало попустили и Европа и Лајчак и овдашњи политичари, показаће се врло брзо. Значи стојимо, али идемо даље. Кризу у БиХ треба што прије окончати и убрзати европски пут ове државе. Са тим су се у посљедњем разговору у Бањој Луци прије неки дан сложили премијер Српске Милорад Додик и високи међународни представник Мирослав Лајчак. Сем досадашњих многих пропалих разговора других вијести међу нама није било. Тако је изгледало и послије разговора у Заједничком колегијуму оба дома Парламентарне скупштине БиХ. Бошњачке странке окренуле су леђа већ усаглашеном пословнику о раду Представничког дома. Влада Републике Српске је упозорила да би "наметање одлука па макар долазило и од високог представника, представљало политички авантуризам са несагледивим посљедицама по стабилност БиХ". Да ли је и то имало одјека?! Онај ко је мање учио историју повјероваће, послије још једног 25. новембра, да се на овим просторима никада није стварала Југославија, него БиХ. И да је тај датум једини преживио, а држава којој је он нешто значио - нестала. Онима који хоће унитарну БиХ тај датум значи. Aли само је празновала крња БиХ, без Херцеговине, без Срба и Хрвата. Тај дан је ипак као сваки други обичан јесењи, кишни... Прође као и дан прије или дан послије. Славило се, дакле, око Какња, Зенице, Сарајева и Бихаћа. Који славе ништа не признају из те бивше државе којој нерадо и име изговарају (Југославије). Неће AВНОЈ, срушили су га, а хоће да остане један његов стуб ЗAВНОБиХ. Узели су оно што им се допада, а срушили AВНОЈ 14. октобра 1991. године. Прегласали су на Скупштини српски народ и због тога је рат избио у БиХ. То је та новија историја. Требало би да се зна да је послије рата настала друга сложена држава са два ентитета и три конститутивна народа какву су Уједињене нације, свијет и велике силе признали. Нема ту 25. новембра. Шта се може ако се то бошњачким апетитлијама не допада, ако им је тијесно. Истина је таква и једна је. Срушили су све југословенско, а хтјели би само бошњачко. Влада Српске се око тог празника огласила, између осталог, ријечима да то "представља наставак вишегодишње политике затварања очију пред реалношћу". Не постоји никаква вјековна државност БиХ када никада и није била држава. Већи дио БиХ. Срби и Хрвати не славе. Чији је онда празник. Могу сви народи обиљежавати своје празнике, али се не смије прекрајати историја и истина. Никада Србима бечки дворци нису никакву срећу донијели, па ни сада. Колико се само труда и српске сервилности потрошило, па су пропали разговори са Aлбанцима око статуса Космета. Слиједи тежи, опаснији и дужи пут. И опет Ричард Холбрук. Народ га је упамтио, па и данас мисли, да из његових ријечи одјекује заповједнички глас са Каптол хила. Добро је дошла преписка предсједника Владе Милорада Додика и бившег америчког дипломате у "Вашингтон посту". Кроз критике премијеру свима нам је Холбрук пипао пулс! A да не добије одговор управо онакав какав је добио, не би ваљало. У Брчком је одржан округли сто о ратним злочинима на овом подручју. Речено је, између осталог, да су се у БиХ током рата дешавали и ритуални злочини муџахедина, па је немогуће идентификовати многе жртве. Истовремено из Хага је стигла вијест да ће Расим Делић бити пуштен мјесец дана из Хага да нову годину дочека на слободи. То изгледа као награда за злочине које су његови саборци муџахедини чинили и који су били под његовом командом. То је хашки Суд, суд политике и суд јачега. Нема ту правде. И сада на крају лелујајуће дјелује вијест из мање брижног бијела свијета: У Мађарској све мање има перја за јастуке. На европском тржишту се може зато наћи мање луксузних јастука и јоргана пуњених перјем њихових гусака. То је због епидемије птичјег грипа и због раста цијене кукуруза. Кад изда година мање је љуљања на јастуку... Живи тамо тај свијет добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.