На дневни ред Скупштине ХНК не може конститутивност Срба

Мостар - Колегијум Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона /ХНК/ није се могао усагласити да се на дневни ред идуће сједнице Скупштине ставе амандмани на Устав ХНК којима би Срби постали конститутиван народ у овом кантону, рекла је Срни потпредсједник Скупштине из реда српског народа Весна Сараџић /СДП/.

"На Колегијуму једноставно нема воље ни спремности да се ово питање стави на дневни ред. Ја ово питање предлажем за сваку сједницу и увијек је исто. Клуб Хрвата не жели да се ово питање стави на дневни ред", истакла је Сараџићева.

Она наводи да се као изговор сада наводи то да се чека мишљење Владе ХНК која то мишљење не доставља.

Сараџићева је додала да још није одређен датум одржавања сједнице, те истиче да ће на сједници тражити допуну дневног реда.

Координација српских организација у Мостару затражила је почетком ове седмице од надлежних да ово питање коначно ријеше на идућој сједници Скупштине ХНК.

Предсједник Координационог одбора српских организација у Мостару Душан Голо рекао је да Координација тражи да се након 15 година спроведе одлука Уставног суда БиХ и да Срби постану конститутивни у ХНК, али и да се та одлука имплементира на терену.

"Сви проблеми настају, јер ми нисмо конститутиван народ као друга два народа без обзира што нама говоре упорно да смо ми конститутивни. У Уставу Федерације ми имамо тај статус, а познато је да Устав ФБиХ има супремацију над уставима кантона", рекао је Голо.

Он је подсјетио на бројне проблеме и неспровођење одлука о конститутивности када је у питању запошљавање, финансирање институција културе, образовање и употребу писма и националне групе предмета.

Потпредсједник Скупштине ХНК из реда хрватског народа Томислав Мартиновић /ХДЗ БиХ/ који заједно са Весном Сараџић и предсједавајућим Скупштине Шерифом Шпагом /СДА/ чини Колегијум, није одговарао на позиве.

У Уставу ФБиХ након амандмана високих представника прецизирано је да су Срби конститутиван народ у Федерацији, а у више амандмана и одлука наводи се да оне обезбјеђују да конститутивни народи и припадници групе осталих буду пропорционално заступљени у органима власти кантона, али и општина, те правосудним институцијама и то у складу са пописом становништва из 1991. године до потпуне проведбе Анекса седам.

Бивши високи представник Педи Ешдаун чак је прецизирао да "ове измјене и допуне имају већу правну снагу од недосљедних одредаба кантоналних устава, закона, прописа и аката".

"За ступање на снагу ових измјена и допуна у кантонима није потребно донијети додатне нормативне акте. Међутим, органи власти кантона и даље имају обавезу да своје уставе ускладе са Уставом ФБиХ", навео је Ешдаун.

Управо ту обавезу у ХНК, али и још три кантона, никад нису спровели.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.