»На Балкану сви против свих, а мигранти надиру«

Медији у ЕУ главну пажњу придају расулу који је због прилива миграната и затварања граница широм Уније избио међу земљама у Средњој Европи и на Балкану.

"На Балкану сви против свих… нико неће избjеглице", стоји у наслову извештаја италијанског листа Стампа.

Сва средства информисања у Западној Европи су с видном пажњом извjестила о новим оградама на границама и сукобу нарочито Хрватске и Мађарске, као и Словеније и Аустрије око нежељеног преусмjеравања десетина хиљада миграната.

У извjештајима и телевизијским и радио-репортажама се описују нереди, сукоби имиграната с полицијом на границама и указује на у ЕУ незапамћено оштре свађе Будимпеште и Букурешта, а нарочито власти Хрватске и Мађарске која је владу у Загребу оптужила да је "лажима и преваром и Мађарске и ЕУ" насилно усмjерила хиљаде миграната у Мађарску.

Истовремено се са забринутошћу указује на то да на "балканском путу" не престаје навала миграната који из Турске и преко Грчке која би била дужна да штити спољне границе ЕУ.

Указује се и да је италијанска обалска стража спасла још близу пет хиљада миграната које кријумчари доводе из Африке, иако је званично почела војно-поморска операција ЕУ - НАВФОР с циљем да се спрече и униште пловила којима кријумчари пребацују мигранте махом преко Либије у ЕУ.

Кључне чланице ЕУ - Велика Британија, Француска, али и власти у Берлину, које многи криве да су најприје брзоплетим позивом да сви мигранти дођу у Њемачку, разбиле механизам ЕУ за одобравање азила, као и Шенгенски простор, јер су потом увеле контролу граница, сада наглашавају да се неконтролисана навала миграната мора зауставити на спољним границама Уније.

Тамо најприје треба темељито "просејати", нарочито на границама Грчке и Италије, ко су избјеглице од рата и прогона, а ко су они који долазе због материјалне користи у Унију, те не могу добити азил, већ морају бити враћени у земље порекла.

Јер, каже сада и њемачки вицеканцелар Зигмар Габријел, Њемачка не може примити све избјеглице и мигранте из Азије и Африке, док је управо он раније тврдио да сви могу доћи јер су потребни као радна снага.

Од Европске комисије, Европског парламента и влада темаља Уније, сви наглашавају да је од пресудне важности да се постигне чврст договор и да се бар милијарда евра да Турској да јој се помогне да збрине два милиона избјеглица из Сирије на својој територији, а превасходно да се више не жмури пред ријеком миграната који из Сирије и Ирака, а и других земаља, крећу пут Европе.

У медијима ЕУ је пажњу привукла изјава њемачког вицеканцелара да ће Унија идућих мјесеци морати да издвоји бар пет милијарди евра за спољну и унутрашњу помоћ у решавању мигрантске кризе.

И, што је први пут да то захтијева неки високи званичник у ЕУ, он је затражио да се од Вашингтона тражи да се и финансијски укључи у заустављање и дугорочније отклањање узрока мигрантске и кризе на Блиском истоку, будући да, подвукао је њемачки вицеканцелар, САД сносе одговорност за сукобе и хаос у Ираку.

Габриел је навео да су и арапске земље Залива, које не прихватају избјеглице, криве за подјаривање ратова и сукоба у Сирији и Ираку јер су оружјем и новцем помагале исламисте који тамо сад заводе терор.

Већина политичара на власти у Западној Европи сматра да се кључна криза и рат у Сирији могу временом ријешити дипломатски и политички, ако с власти оде сиријски предсједник Башар ел Асад, али се сада их све више процјењује да је за то нужно успоставити војну сарадњу с Русијом и уништити "Исламску државу Сирије и Ирака".

У медијима и дипломатским изворима Уније у Бриселу се са зебњом и невјерицом очекује најприје ново хитно заседања министара правосуђа и полиције, у уторак, а у сриједу и шефова држава или влада ЕУ који би морали усвојити опипљиве мјере за обуставу и дугорочније решавање хаоса с имигрантима.

Јер се не види како би врло одбојне источне чланице ЕУ прихватиле претњу Њемачке да ће бити кажњене блокадом издашних средстава из фондова Уније, ако не пристану на обавезно преусмјеравање још 120.000 избјеглица, поред 40 хиљада раније пристиглих у Италију и Грчку, за шта је мање-више постигнута нагодба.

Њмачка канцеларка Ангела Меркел ће, како се наводи, захтјевати да се с циљем хитног гашења пожара с избјеглицама таква одлука донесе посебном, "квалификованом већином" гласова, што је механизам одлучивања међу чланицама ЕУ који може бити примјењен, али би се тиме само заоштрио политички сукоб и криза унутар Уније.

Француски предсједник Франсоа Оланд се сврстао на страну Берлина у захтјеву да се садашњи талас од укупно 160 хиљада пристиглих ратних избјеглица и економских миграната обавезно прерасподели међу чланицама Уније.

Оланд је упозорио да би Шенгенска зона без граница могла да буде угрожена ако се на спољним међама ЕУ хитно не успоставе чврст надзор и "летеће страже", а превасходно улазни пописни центри за мигранте.

Ту би се, утврђивањем идентитета и узимањем отисака прстију и других података, избјеглице из ратова и политичких, верских и етничких прогона одмах раздвојиле од економских миграната, чиме би било јасно ко може добити азил у ЕУ.

За сада је главнина кризе пребачена на Балкан, гдје су Србија и Македонија добиле симболичну помоћ Брисела, гдје се додуше признаје да су те двије земље изван Уније жртве неслоге међу чланицама ЕУ, а нарочито неспособности да се с Турском, али и с Грчком дође до нагодбе о заустављању и надзору навале миграната.

Рат у Сирији очигледно још дуго неће престати, примјетио је у расправи на француској телевизији Брис Ортефе, бивши министар у влади Николе Саркозија, а демографски прорачуни УН јасно показују да ће раст становништва у Азији бити несмањен, док ће становништво Африке са садашњих милијарду и 200 милиона до 2050. године порасти на две милијарде и 400 милиона.

Још прије неколико година је тадашњи високи представник ЕУ за спољну и безбједносну политику Хавијер Солана на затвореном безбједносном савјетовању са челницима ЕУ и НАТО рекао да ће се становништво Африке удвостручити, а већ сада тамошње државе нису у стању да својим житељима обезјбеде довољно хране и, што ће бити нови велики проблем, ни воде.

Отуда ће десетине милиона људи кренути, казао је Солана, ка најближем подручју гдје могу наћи посао, храну и воду, а то је Европска унија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.