Може ли Српска појединачним тужбама демаскирати самовољу високих представника?

БАЊАЛУКА - На адресу Европског суда за људска права, са сједиштем у Стразбуру, годишње стиже на десетине поднесака само из БиХ у којима појединци тврде да су им из неког разлога нарушена људска права, а поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика у Суду БиХ је оживио расправе о томе да ли би једна таква "жалба" могла демаскирати високе представнике и шта су, мимо Устава, радили током својих мандата у БиХ.

Суд у Стразбуру је, наиме, надлежан за одлучивање да ли се поштују обавезе из Конвенције за заштиту људских права и основних  слобода. БиХ је 2002. године ратификовала Европску конвенцију, чиме је отворен пут да сваки становник може поднијети апликацију ако сматра да је лично и непосредно жртва повреде права предвиђених том конвенцијом и њеним протоколима.

Кристијан Шмит, за кога републички званичници кажу да нема легитимитет да се представља као високи представник, ипак је од доласка у ту фотељу у неколико области наметнуо нова правила, а, између осталог, покренут је и судски поступак против Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника Републике Српске" Милоша Лукића које Тужилаштво БиХ терети за "непоштовање одлука Кристијана Шмита".

У политичким кулоарима провијава прича да је суђење Додику, без обзира на то каква пресуда буде, прилика да се понашање високих представника поново прослиједи на оцјену Суду у Стразбуру, уз тврдњу и јасне доказе да су они кроз дјеловање и наметнуте одлуке, конкретно у овом случају Додику као појединцу, нарушили људска права.

Заговорници ове тезе сматрају да је и тим каналима потребно тражити могућност за оспоравање одлука које је наметнула Канцеларија високог представника. Један од њих је и посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Милорад Којић који је недавно истакао да све одлуке које су самоиницијативно наметнуте и нису прошле уставну процедуру треба да буду прослијеђене у Стразбур. Којић за "Глас" истиче да вјерује да ће до тога и доћи, указујући и на ранију пресуду, на основу апелације појединаца, да нема ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ у предметима ратних злочина.

- Предмет мора прво проћи све домаће правосудне институције, укључујући и Уставни суд БиХ на крају, да би појединац могао да се обрати Стразбуру. Српска не може самостално да се појављује пред судом, али могу појединци који сматрају да су им нарушена права и због наметнутих одлука високих представника - каже Којић. 

Као примјер наводи епилог суђења Додику.

- Чак и ако пресуда буде ослобађајућа, мислим да треба ићи са апелацијом јер ту, на крају крајева, бива оцијењен Шмит, који чак нема ни легитимитет као ранији високи представници. Ово суђење је прилика за то, чак и ако буде ослобађајућа пресуда, јер постоји право да буде затражена провјера да ли су нарушена људска права и да ли је суђено у складу са валидним законима. Ако би, хипотетички, Стразбур уважио појединачну апелацију те врсте, то би отворило полемику о осталим одлукама које су донесене по том основу - рекао је Којић.

Да је могуће ићи тим путем, потврђује и стручњак за уставно право Радомир Лукић, али не вјерује у позитиван исход. Као прилог томе наводи пресуду од прије доста година, када је у Суду у Стразбуру одбачена тужба 26 некадашњих функционера против БиХ, међу којима је био и он, а које је 2004. смијенио тадашњи високи представник Педи Ешдаун уз став да крше Дејтон, блокирају сарадњу са Хагом и потпомажу у скривању хашких оптуженика.

Лукић за "Глас" каже да тај суд, у односу према актима високог представника којима се крше људска права, заузима крајње пасиван став.

- Просто хоће да опере руке од тога и поступа по једноставној мустри - кажу да то није у њиховој надлежности, да је високи представник ту како би се сачувао светски мир, да он поступа по повељи УН и да је то и надлежност Уједињених нација, а не њихова - сматра Лукић.

Због тога, између осталог, није оптимиста када је у питању Суд у Стразбуру.

- Не верујем да би поступили на другачији начин и мислим да нису способни да размишљају на начин да високи представник није законодавни орган и да нема мандат да доноси законе. Истина је, с друге стране, да постоје услови да се иде на тај пут, да се уложи апелација Уставном суду БиХ и ако не будете  задовољни одлуком, иде се даље према Стразбуру - закључио је Лукић, али и додао да се људи боре док има наде.

Рокови

Од дана правоснажности одлуке највишег правосудног тијела у држави, а то је у случају у БиХ њен Уставни суд, онај ко жели да се обрати Европском суду за људска права има рок од четири мјесеца. Према упутству, ако истекне тај рок, судије неће ни прихватити представку.

Европски суд нема надлежност поништавања домаћих одлука или укидања закона у државама чланицама, али су неке судске пресуде утицале и утичу на промјену закона и поступања у одређеним државама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.