Момир Тошић, посланик првог сазива НСРС: Иза нас је стајао народ

Тог славног октобра 1991. године били смо и те како свјесни шта радимо и с којим циљем све радимо. Иза нас је био и Устав и народ. Ломили су нас, али нису сломили. Пријетили су нам и Зеницом, али нисмо одустали. И данас сам увјерен да формирање Скупштине српског народа у БиХ није био грешка, већ пут ка спасењу.

Открио је то у интервјуу за "Глас" посланик првог сазива Народне скупштине Републике Српске Момир Тошић, који данас обавља дужност предсједника Скупштине Асоцијације стваралаца Републике Српске.

Враћајући сјећање на дешавања од прије три и по деценије, истакао је да је комплетна ситуација крајем осамдесетих и почетком деведесетих година у бившој држави Југославији мирисала на тешко вријеме, без изузетка за све народе, уз опаску да су их посебно очекивали у БиХ, знајући судбину предака.

- Нисам пуно размишљао. Одмах сам се прикључио Српској демократској странци (СДС). И данас сматрам да је то био један изузетак потез. Тада сам био предсједник Извршног одбора у Хан Пијеску, стао сам у ред са српским народом и СДС-ом. Осјетили смо мирис коалиције СДА - ХДЗ и на крају се то и остварило - казао је Тошић, који је касније био и први предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.

ГЛАС: Кажете да се сукоб неко вријеме већ осјећао у ваздуху. Каква је атмосфера била пред тај 24. октобар, односно на посљедњој сједници Скупштине СР БиХ, на којој сте били као изабрани посланик?

ТОШИЋ: Одлично се сјећам, готово, свега из тог времена. Једноставно се урезало. Кључни датум који је нама, српским посланицима, показао пут којим морамо ићи био је 14. октобар 1991, када смо још једном прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ. Посебно на питању на којем се нисмо могли повући, које је оно било црвена линија, односно виталном националном интересу, јер су тада жртвовали, како су и рекли њихови, суверену БиХ и били спремни на све. Ми смо, с друге стран, имали само један циљ да сачувамо БиХ у оквирима Југославије, јер смо сматрали да је наклоњена колико и Србима, толико и Бошњацима и да се неће одлучити на тај корак. То је за нас било шокантно. Напуштамо Скупштину и дајемо им 14 дана да повуку платформу на којој су заснивали своју сувереност, не марећи за оно што пише у Уставу, а то је равноправност свих народа. Преко тога нисмо могли прећи.

ГЛАС: Десет дана касније је, с обзиром на то да се ништа није мијењало, ударен темељ данашње Народне скупштине Републике Српске. Како је текао тај дан?

ТОШИЋ: То је, за мене, један од најзначајнијих, можда и најљепших датума у историји стварања Српске. Нас 77 је учествовало у оснивању те Скупштине. Тога дана смо донијели чврсту одлуку да формирамо Скупштину српског народа у БиХ, јер друга два народа нису била спремна ни да расправљају о уставним одлукама, а камоли да повуку своју декларацију о сувереној БиХ. Сјећам се силних притисака да ни у којем случају не одржимо сједницу Скупштине. На два сата пред почетак сједнице Скупштине затекао сам се у Клубу посланика СДС-а у улици Ђуре Ђаковића са предсједником Радованом Караџићем. Вјеровали или не, око 15 часова и 15 минута звони заштићени телефон. Секретарица улази и каже: "господине предсједниче, на линији је Слободан Милошевић". Покушавам да изађем, али предсједник као да је желио да има свједока, оставља ме са собом и ја слушам тај разговор. Мени је дјеловао као вјечност, а трајао је двадесетак минута. Било је то страшно убјеђивање да ни случајно не смијемо одржати сједницу и да он мора утицати да се сједница Скупштина тог датума откаже и да ће још бити времена за преговоре и тако даље. Предсједник је желио чврсто да каже да ми немамо куд. Његов аргумент ми и данас звони у ушима: Ако данас не формирамо нашу Скупштину српског народа, нас чека судбина Срба у Хрватској. У неким моментима пренесено је да би могли да завршимо и у Зеници. Ипак, дошли смо у нашу плаву салу. Био је то дан за памћење. Тада је сачувана државност и достојанство српског народа у БиХ, осјетила се снажна енергија. Када су у салу ушли предсједник Караџић и предсједник Крајишник, са бројним нашим чувеним академицима и представницима у власти, били смо српска национална снага и моћ која је свима нама уливала толико велико повјерење да смо на правом путу. Тај искорак је изненадио СДА, ХДЗ и међународну заједницу, јер нису очекивали толико чврст став.

ГЛАС: Да ли сте били свјесни одговорности коју преузимате?

ТОШИЋ: Апсолутно јесмо. Пет, шест дана раније смо се увелико припремали за сједницу. Били су укључени и правни експерти који су познавали уставно право. Јесте било притисака, али тадашња храброст и одлучност није виђена. Имали смо народ иза себе и народ је препознао шта нам се спрема гледајући дешавања у Словенији и Хрватској.

ГЛАС: Убрзо након конституисања, усвојена је одлука о формирању тада Републике српског народа БиХ, усвојен Устав те формирана Војска. Да ли је било тренутака када сте сумњали у исход политичких одлука које сте доносили, посебно јер је ратни вихор већ био стигао?

ТОШИЋ: Иза нас је стајао тадашњи Устав СР БиХ. Апсолутно смо вјеровали да радимо праву ствар. Тог 9. јануара доносимо Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ. Ми још вјерујемо да се може доћи до оног што народе у БиХ чини равноправним. Ни дан-данас не могу да схватим да у том моменту бошњачки народ није био спреман да остане у Југославији. Имао сам осјећај да је њихов циљ био чак и јачи од оног нашег, али ми нисмо имали никаквог страха 9. јануара, када смо у "Холидеј ину" на Светог Стефана усвојили ту декларацију. То је за сва времена. Створено на правди Бога и уз подршку српског народа. Србе до успјеха води само јединство. Ми смо се тих година толико чврсто држали да нам нису могли пера одбити. Ломили су нас, ломили, али нас нису сломили. Одржати толики број сједница Скупштине, имати пренос на ТВ и то од Билеће до Новог Града. Прећи готово хиљаде и хиљаде километара. Све те сједнице су нешто што остаје за историју. С поносом смо могли стати гдје го, па и пред сваки суд. То што нас је Хаг третирао на тај начин је други проблем, али истина је, вјерујете ли, на нашој страни.

ГЛАС: Како је, заправо, било одржавати сједнице Скупштине широм те територије. Да ли је било момената да је, због ратних дејстава, било угрожено или спорно засједање?

ТОШИЋ: Када смо ишли на сједницу  Скупштине у Билећу, морали смо да прођемо кроз уски коридор гдје су многи страдали. Велико питање бивало је како и којим коридором да на сједнице дођу и наши људи из Крајине. Када смо у Брчком засједали, двије гранате су погодиле тик уз зграду. Морали смо да прекинемо сједницу. Често се, у доласку, дешавало да су неки наши људи са возачима упадали у засједе, било је и неколико тешких несрећа. Све су то ствари када, на примјер, мораш да јуриш кроз Посавину, јер не знаш гдје те шта чека, а и људима који су долазили из Крајине у Пале увијек је било ризично. Али смо долазили сви. Имам чак и неке спискове. Скоро, 80 па и 90 одсто их је присуствовало сједницама.

ГЛАС: Због чега су одржаване мимо сједишта?

ТОШИЋ: Хтјели смо да покажемо и народу и нашим људима да смо спремни да дођемо у сваки дио. Да покажемо то јединство са народом. Хероји су и сви они из новинарских екипа који су пратили сједнице. Све је имало исти циљ, а то је да се Србима не понови НДХ. 

ГЛАС: Шта за Вас данас значи чланство у Асоцијацији "Ствараоци Републике Српске" и која је њена основна мисија?

ТОШИЋ: У једном моменту смо је запоставили. Подигао ју је Крајишник да би потом почеле друге калкулације, а дошло је и до проблема на релацији са Борачком организацијом. То никоме није требало и много сам замјерио због начина на који су нас третирали. Нас нема више него 30, 40 и настојимо са потомцима да одржимо асоцијацију. Захвалан сам државном руководству које је стало иза нас. Имамо и спомен-обиљежје и с поносом можемо рећи да је ова генерација за Републику Српску дала много.

ГЛАС: Да ли сматрате да је друштво на одговарајући начин вредновало допринос посланика првог сазива и других људи који су учествовали у изградњи институција Републике Српске?

ТОШИЋ: Апсолутно не. Нисмо ништа тражили, већ само статусну пажњу  да се зна да смо били људи који су дали свој допринос. Многе моје колеге су умрле у тешким и материјалним условима. Многи су страдали, обољели и још негдје у срцу носим тугу за њима. Очекивали смо јачи статусни третман да посланик првог сазива има пажњу како од Републике тако и од општина.

Записи

ГЛАС: Након сједнице Скупштине, 35 година постојања у јануару идуће године ће прославити и сама Република. Шта бисте вољели да будући историчари напишу о првом сазиву Народне скупштине Републике Српске?

ТОШИЋ: Док још има живих свједока, треба причати о свему. О свим тим декларацијама и другим актима. Имамо шта да оставимо покољењима, а веома мало пажње се поклања томе. Ово је прва држава српског народа с ове стране Дрине и треба се чути и записати оно што имају да кажу они који су све то стварали у веома, веома тешким условима. То су били херојски дани и то је нешто непоновљиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.