Историјске одлуке НСРС темељ институционалног континуитета и отпора међународном интервенционизму

Српски народ је 1991. конституисањем тадашњег парламента изабрао пут слободе и самоопредјељења, доносећи од првог дана историјске одлуке - од револуционарне Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ на темељу пуне подршке народа на плебисциту, преко усвајања Устава све до данас, а читав тај низ снажних и одлучних одлука, у тешким годинама, свједочи о истрајности да опстане. И опстаје.

Народна скупштина, у хијерархији власти, заузима прво мјесто јер је бирају грађани и као таква од првог дана има прворазредну улогу у обликовању политичког и сваког другог облика живота на територији Републике Српске, али и на ниво БиХ.

Пресудну улогу имала је у ратним годинама, од 1992. до 1995. године, али и у мирнодопским временима која нису ни сама била лака због интервенција међународне заједнице, а посебно дипломата ОХР-а - високих представника.Међу најважнијим одлукама су и она о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији, поменута декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ, Декларација о државном и политичком уређењу државе као и о прихватању Дејтонског мировног споразума којим је заустављен рат у БиХ и овјерено међународно признање Републике Српске.

Кључне одлуке

Закони, правни акти, декларације, резолуције и одлуке које су посланици усвајали током година сабрани су 2024, поводом 33. годишњице оснивања, у књизи Арматура суверенитета.

Бројне одлуке скупштинских сазива носе епитет стратешких. На тој листи су и оне којима су одбијене иницијативе међународних представника као што су Венс-Овенов план 1993, Овен-Столтенбергов план годину касније, као и Међународне контакт групе те 1994. Одлуку о одбијању Венс -Овеновог плана потврдио је и народ на референдуму, уз давање подршке за самосталност Републике Српске.

Одлуке Скупштине биле су темељ за даљи развој институција у миру, тако да су међу најважнијим одлукама оне које су се тицале обнове законодавног рада након рата и конституисање скупштинских органа, уз прилагођавање уставном и политичком оквиру који је утврђен Дејтонским споразумом.

Посланици су усвајали прописе за послијератну управу, јавне финансије и функционисање институција. Међутим добар дио и послијератних година је био у знаку политичких криза због дјеловања странаца те дубоких сукоба између различитих политичких центара унутар Републике Српске.

Питања односа према међународној заједници, институцијама створеним на нивоу БиХ и унутрашњем уређењу Републике Српске била су међу кључним политичким темама.

Прве године новог миленијума обиљежиле су институционалне реформе и пренос појединих надлежности на ниво БиХ, почевши од оних који се тичу успостављања система индиректног опорезивања, гашења Војске Републике Српске и формирања заједничких Оружаних снага, о чему су бројне полемике вођење чак и посљедњих година.

Посланици у неколико сазива добар дио времена, уз разматрање материјала важних за свакодневни живот становника, под лупом су држали улогу и рад високих представника још од периода 2006 - 2010, а и сазив на измаку је на једног од посљедњих сједница усвојио акт у којем је позвао на затварање ОХР-а.

У фокусу посланика, што у редовним, али и ванредним околностима, били су закони из области правосуђа, привреде, јавних финансија и управе, а није мањкало ни расправа о уставном уређењу БиХ и границама ентитетских и државних надлежности.

Скупштина је кроз декларацију дала осврт на узроке, карактер и посљедице оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године, а једна од најзначајнијих резолуција у новије вријеме јесте о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске.

Посланици су 2016, као и народ, стали иза референдума о Дану Републике на којем је потврђено да 9. јануар остаје Дан Републике упркос настојањима да, као и неки други симболи Српске, буду замијењени или измијењени.

Као једна од важнијих и често помињаних сједница је она из децембра 2021. и усвајање Декларације о уставним принципима уз закључке о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.

Скупштина је задужила Владу Републике Српске да припреми законе и друге прописе у областима у којима је тражено враћање надлежности, укључујући одбрану, безбједност и индиректно опорезивање.

Рад 11. по реду сазива, који је на крају мандата, обиљежиле су одлуке о надлежностима Републике Српске, положају њених институција, изборном законодавству и другим областима јавне политике.

Усвојене су измјене Кривичног законика Републике Српске које се односе на криминализацију клевете, што је изазвало расправе о слободи изражавања и заштити угледа.

Подржана је и Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, повезана са закључцима Свесрпског сабора иза којег су стале Српска и Србија, али и Изборни закон Српске, којим су уређена поједина питања изборног процеса на нивоу Републике Српске.

Једна од посебних сједница окончана је усвајањем закона и закључака који се односе на институције БиХ и одлуке високог представника, али је дио њих или оспорен, као друге, на Уставном суду БиХ или су накнадно повучене од стране владајуће већине која их је иницирала као одговор на правно насиље и пресуду коју је Суд БиХ изрекао Милораду Додику у својству предсједника Републике Српске због непоштовања одлука високог предсједника, односно Кристијана Шмита, чији легитимитет није признавала Српска, али ни Русија и Кина.

Ријеч предсједника

Народна скупштина је током 35 година постојања имала је 11 сазива и седам предсједника, од којих су неки ту дужност обављали у више мандата.

Сваки сазив републичког парламента имао своје добре, лоше и тешке дане, а о њима су за "Глас" говорили људи који у су у одређеним периодима били на челу Народне скупштине.

Међу њима је и Драган Калинић. За њега је, како каже, Народна скупштина један од најважнијих темеља Републике Српске.

- На тим темељима у које је раних деведесетих година уграђено јединство српског народа настала је и до данас сачувана Српска. И то упркос свим покушајима западних глобалиста и домаћих извршилаца у лику високих представника и бх. унитариста да је униште и да нестане са политичке мапе Балкана. У томе је увијек била највећа снага нашег парламента. Његова најјача карика. И као што је тих ратних година јединство посланика, војске и народа било најјача карика Скупштине у одбрани Српске, тако данас нејединство посланика, понекад и због здравом разуму тешко објашњивих разлога, може да отежа да се у Народној скупштини, па и на нивоу БиХ, одбране витални национални интереси и да се то покаже као најслабија карика - рекао је Калинић.

За Петра Ђокића, лидера СП-а, који је у једном мандату био предсједник, Скупштина је најважнији стуб Републике Српске и ослонац српском народу.

- Скупштина је била и даље је мјесто гдје су доношене најважније одлуке за народ и Српску. Уз сопствени развој креирала је и наш институционални живот. Она је мјесто не само демократског дијалога, већ и адреса гдје настаје енергија за развој Републике Српске - рекао је Ђокић.

Народна скупштина је највише, како је нагласио, штитила темеље Српске.

- То треба да остане и у будућности, а да би то остварила потребни су људи који имају снажан политички интегритет, патриотски осјећај те способност да својим дјеловањем дају допринос институционалном животу Српске. Не требају нам ћутолози у Скупштини нити посланици који немају реалну подршку грађана. Вјерујем да ће у будућности НСРС имати снаге да се одбрани од свих нечасних утицаја и да остане ауторитет. Увјерен сам да је Скупштина данас и да ће остати најважнији стуб свих сфера живота Републике Српске - рекао је Ђокић.

Сматра да је у доба када је био њен предсједник она са Српском пролазила кроз најдубље кризе.

- Тада је интервенцијом високог представника смијењен предсједник Српске. НАТО агресија на СР Југославију подигла је забринутост и у Српској. Било је тешко, али је Скупштина и тада дала снажан допринос да се све те недаће савладају и превладају те избјегнемо бројне замке које су нам тада биле постављене. Нисмо то допустили - закључио је Ђокић.

Са Душаном Стојичићем нисмо успјели да ступимо у контакт, а с друге стране Игор Радојичић и данас важи за функционера са најдужим стажом на мјесту предсједника Народне скупштине, односно готово девет година.

- Народна скупштина је веома важан орган и то не само формално-правно него и због начина на који је настала. И у рату и послије рата је имала кључне улоге када је требало показати став и одлучност те донијети историјске одлуке. Од момента када је проглашена Српска, преко ратних одлука о формирању институција, Венс-Овеновом плану до постратних дешавања, реформи, сукоба са међународном заједницом. То је дуг период који се може сажети у три интервала: први је оснивање и рат, други непосредно након рата до 2006, а трећи од те године па на овамо. Изузетно је важно што је Скупштина у кључним историјским моментима имала кичму и став - рекао је Радојичић, који сматра да је, ипак, последњих година изгубљена та нит.

За период током којег је био предсједник каже да је био веома турбулентан.

- То је био прелаз, транзиција након интензивног дјеловања међународне заједнице, наметања одлука те период јачања улоге Српске послије деценије девастирања уставне позиције од стране странаца - рекао је Радојичић, који сматра да је Скупштини данас потребно далеко више квалитета.

- У рату и непосредно послије рата посланици су били много јачи. Народски речено, много јаче фаце по биографијама и образовању. Сваки наредни сазив је слабији од претходног и то је забрињавајуће - закључио је Радојичић.Недељко Чубриловић истиче пресудну улогу у заштити виталног интереса, посебно у случају прегласавања на нивоу Предсједништва БиХ.

- Скупштина је увијек била на висини задатка и на најбољи начин одговарала датом тренутку - рекао је Чубриловић.

Институција која траје 35 година, каже, заслужује посебну пажњу.

- Скупштина је показала да ће бити ослонац развоју Републике Српске и гарант њеног опстанка док је интереса народа у БиХ - рекао је Чубриловић.

Говорећи о данима док је предсједавао Скупштини, подсјетио је да је и тих година било доста важних одлука, али и јубилеја.

- Борба за Дан Републике је оставила један печат на тај период. Појединци су и на судовима доказивали свој став, односно да ништа није урађено на штету другог, већ да су штитили интерес Српске и њених грађана - поручио је он.

Актуелни предсједник Ненад Стевандић каже да се из године у годину потврђује значај НСРС, уз опаску да је још актуелни сазив доста урадио на враћању њеног значаја.

- Усвајали смо бројне законе и резолуције. Били изложени прогону и на крају дошли до велике побједе која није само изборна. Народна скупштина је данас заступљена на бројним адресама од Стејт департмента до руске Думе, Стразбура, Будимпеште до најбољих односа са Србијом. Сматрам да смо потврдили значај Скупштине, одали пошту утемељивачима и с правом кажемо да смо мјесто које потврђује нашу државност, снагу и одређује нашу будућност - навео је Стевандић.

Лична карта

• Декларација о проглашењу Републике Српске
• одбијање планова међународне заједнице
• институционалне реформе и пренос надлежности
• заштита уставног поретка
• проглашење војне неутралности
• референдум и одбрана Дана Републике
• акти за развој Српске и животни стандард

Предсједници Народне скупштине РС

• Момчило Крајишник (24. октобар 1991 - 19. октобар 1996)
• Драган Калинић (19. октобар 1996 - 15. јун 1998, 16. децембар 2000 - 20. јул 2004)
• Петар Ђокић (15. јун 1998 - 16. децембар 2000)
• Душан Стојичић (20. јул 2004 - 28. фебруар 2006)
• Игор Радојичић (28. фебруар 2006 - 24. новембар 2014)
• Недељко Чубриловић (24. новембар 2014 - 15. новембар 2022)
• Ненад Стевандић (15. новембар 2022 -)

Шта је говорио Крајишник

Први предсједник Народне скупштине Момчило Крајишник је, по повратку у Српску након одслужења већег дијела затворске казне изречене у Хашком трибуналу, истицао да су посланици првог сазива стварали историју и којима припада прошли и садашњи вијек јер, су своје дјело стварали у рату, уз опаску да све што се у рату створи има двоструку вриједност.

- Српски народ се одупро мајоризацији и потчињавању те тај догађај није остао још једна побуна забиљежена у историји, него је постала историјска чињеница чиме је враћен дуг српским прецима који су сваки пут били спријечени да свој потхват крунишу успјехом - истакао је једном приликом Крајишник који је преминуо 2020. усљед компликација изазваних вирусом корона.

Неостварене идеје

Једно од најчешће отвараних питања било је и колико посланика треба да броји Народна скупштина. На засједању у Бањалуци, 24. априла 1993. године, донесена је одлука о могућем спајању парламената Републике Српске и Републике Српске Крајине, чиме би број посланика био повећан на 164 (82+82). Међутим, та идеја никада није реализована.

Према измјенама Устава из 1993. и Закону о избору народних посланика и одборника из 1994, скупштина је требало да броји 120 посланика. Ипак, амандманима из 1996. године задржан је број од 83 народна посланика, што важи и данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.