Молитва, хиџаб и фес нису за радно мјесто

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Молитва, хиџаб и фес нису за радно мјесто

Сарајево - Вјерници исламске вјероисповијести моћи ће вјерске обреде обављати на радном мјесту и на посао долазити са хиџабом или фесом уколико на подршку наиђе приједлог основног уговора између БиХ и Исламске заједнице у БиХ који је усвојио Савјет министара БиХ.

У приједлогу уговора који је израдило Министарство за људска права и избјеглице БиХ, којим руководи Семиха Боровац из СДА, наведено је да се вјерујућим Бошњацима омогућава у јавном и приватном сектору право на слободно вријеме за обављање џуме-намаза и ифтара и сехура током рамазана. Наведено је и да им мора бити омогућено да и у јавном и у приватном сектору имају право на одсуство са посла у сврху обављања хаџа и да мора бити поштовано право вјерника на испољавање вјере као што је обављање молитве, избор прехране, одијевања и изгледа.

Овај потез Савјет министара је образложио уговорима које је БиХ раније закључила са Српском православном црквом (СПЦ) и Светом столицом. У уговорима са СПЦ и Ватиканом нигдје, међутим, није наведено да послодавци у приватном и јавном сектору морају поштовати право вјерника на испољавање вјере.

Шеф Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламента БиХ Средоје Новић, који је у прошлом сазиву Савјета министара био министар цивилних послова и оспоравао потписивање оваквог уговора, казао је "Гласу Српске" да је ово озбиљно питање.

- Уговор гарантује да ће јавни и приватни сектор обезбиједити грађанима исламске вјероисповијести да могу у свака доба обављати вјерске обреде, ићи на хаџ и друга права. Никоме не треба забранити било које вјерско право, али се мора јасно рашчистити шта то значи, колико је то одсуства у току радног дана, да ли су то плаћени сати и да ли су тиме дискриминисани остали грађани - истакао је Новић.

Подсјећа да је спорно и питање одијевања и да и оно мора бити јасно прецизирано.

- Морамо знати да ли у полицијским и војним структурама или у образовању и здравству вјерници могу да се облаче како им падне на памет и да ли жене могу да дођу покривене, а војници са фесом. Отвара се питање да ли вјерник може у првом реду поштовати вјеру па онда законе и правила институције или предузећа у којем ради. Према предложеном уговору, може се догодити да буде прекинуто суђење зато што је неки од судија, адвоката, тужилаца или оптужених вјерник па треба да обави вјерски обред - наглашава Новић.

Према његовим ријечима, гласање српских министара Мирка Шаровића и Драгана Мектића за овај приједлог уговора значи да или га нису читали или им није било стало да се изборе за равноправност народа и вјерских заједница, јер Србима и Хрватима нису омогућена иста права.

Министарство за људска права и избјеглице ће приједлог уговора доставити Предсједништву БиХ, а уколико добије подршку, иде у процедуру у Парламент БиХ. СНСД ће предложити члану Предсједништва БиХ из РС Младену Иванићу и српским посланицима у Парламенту БиХ да одбију овакав уговор.

- Сматрамо да ово није добро рјешење за БиХ и да је неспроводиво. Тај уговор уводи много спорних ствари и омогућава потпуно увлачење вјере у институције. Према том уговору у сваком парламенту било би обавезно обезбиједити простор за клањање и прекидати сједнице. Исто би било у свакој општини и јавној институцији и приватном сектору - сматра лидер СНСД-а Милорад Додик оптуживши представнике РС у Савјету министара да су се прихватањем уговора сагласили са дискриминацијом других вјерских заједница.

Боровац је казала да су све нејасноће отклоњене и да сваки радник има право на дневни одмор од пола сата.

- Како ће га користити, зависи од договора послодавца и радника. Када је у питању хаџ, то је неплаћено одсуство - казала је Боровац.

Шаровић се није јављао на телефонске позиве, а Мектић је раније рекао да не даје изјаве за "Глас Српске".

Халал производи

Исламска заједница у БиХ затражила је да буде партнер у свим тијелима која доносе одлуке за стандарде, сертификацију и акредитацију халал производа јер је институционално овлашћена за тумачење исламских прописа.

Мирко Шаровић је раније казао да је споран тај дио уговора.

- Европска комисија је истакла да акредитације за халал сертификате треба да даје Агенција за стандардизацију - казао је Шаровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.