Мој град: Љетовање у купатилу

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Мој град: Љетовање у купатилу

Н. ЗЕЛЕНОВИЋ

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Знате ли ону причу о псу и кући? Кад зима стегне и пас промрзне, онда зацвили да ће, чим гране прољеће, правити кућу. A кад пригрије сунце, пас се открави и каже да онда може становати и под амбаром. И тако годинама. Тако је некако слично и у "доњем" дијелу града Источно Сарајево кад су у питању љетњи дани одмора, односно градња базена и купалишта. Постоји урбанистички план и мјесто предвиђено за тај комплекс у општини Источно Ново Сарајево, али никако да се неки приватник "упеца" на ту удицу. У Источној Илиџи је подгријана прича да ће се градити отворени и затворени базени у оквиру великог хотелског пословног центра у самом центру општине, али још увијек ништа од тога. Док то не буде, близу 40 хиљада становника "доњег" дијела града ће се купати у "зноју лица свога". И тај број потенцијалних купача сваки дан расте. Приводи се крају градња близу хиљаду станова, а за сљедећих хиљаду само што нису ископани темељи. Хиљаду пута у просјеку три станара и ето нових купача. Додуше, има један базенчић на врх Касиндола, али његов капацитет није ни приближан потребама, а уз то је подалеко. У федералне купалишне капацитете може само онај са дубоким џепом, јер та благодет кошта најмање десет марака по глави купача. Да правимо бент на рјечици Тилави, не исплати се, као ни на осталим п оточићима. Остаје да се они храбрији бућну у Жељезницу код жељезног моста у Војковићима, али рескирају да "фасују" какву кожну инфекцију. Тако ти је то кад немамо ни Врбас, ни Aду Циганлију. На море, наравно због економских разлога, иде отприлике 10 до 15 одсто грађана, на планину ни толико, на село колико да се покоси и покупи, те донесу лук, кромпир и друго поврће. Опет остаје потреба да се негдје "плацнемо" и запливамо к'о руска подморница. Срећа, па има довољно воде за пиће (да куцнемо у дрво), па нам је купатило најдоступнија плажа и најбољи базен. Свака част ВиК-у (водовод и канализација) викнемо сваки дан кад небеска звијезда угрије до четрдесетог подјељка Целзијусове скале. Викнусмо и јутрос, али нестаде воде. Боље да се нисмо ни упуштали у ово писаније, јер ће нам остати да се купамо у мастилу, а то већ није освјежење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.