Модрича и околина тугује за предсједником Миланом Јел

Судбина је хтјела да је наш Милан умро на дан када је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске, а судбина је хтјела да премине на мјесту, гдје је највише волио да буде, а то је био фудбалски терен. Све што је радио, радио је са великом вољом, каже Теодор - Брацо Теодоровић

ЗAСТAВЕ на поља копља нијемо свједоче да се нешто страшно догодило... Република Српске је изгубила предсједника, а Модрича доброг човјека, привредника, спортског радника, комшију какав се више не рађа. - Смрт нашег драгог предсједника, сарадника, комшије све нас је изненадила. Изгубили смо великог пријатеља, комшију, великог човјека с ким сам провео доста времена на радном мјесту, спортским теренима - каже Теодор - Брацо Теодоровић, члан менаџмента у Рафинерији уља Модрича. Теодоровић који је годинама било блиски сарадник Милана Јелића каже да је његова смрт тешко надокнадив губитак. - Поред тога што је Република Српска изгубила доброг предсједника, ми Модричани смо за Милана Јелића били везани и емотивно. Његова смрт је за нас троструки губитак. Изгубили смо предсједника Републике Српске, изгубили смо као грађани Модриче и на крају као његови лични пријатељи. Миланова смрт је губитак којег можда у овом тренутку нисмо ни свјесни, али ће вријеме врло брзо показати шта је он значио за овај град - каже Теодоровић. Радницима модричке Рафинерије дубоко се у сјећање урезало вријеме које је Милан Јелић провео као њихов генерални директор. - Милан Јелић је од Рафинерије уља Модрича створио угледни колектив. По доласку у предузеће 1995. године наставио је да ради и сачува оно што је била. Имали смо срећу да нам у фирму дође један такав човјек, да је сачува и да послије буде успјешно и приватизована. Ми радници смо добили акције на берзи, и послије приватизације нико није остао без посла. Вриједност фирме је сачувана. Ово је једно од ријетких предузећа у Републици Српској, али и у ширем окружењу, фирма која је сачувала вриједност коју је имала и прије рата - подсјећа Теодоровић. Сви о Милану Јелићу говоре као о човјеку из народа. - Судбина је хтјела да је наш Милан умро на дан када је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске, а судбина је хтјела да премине на мјесту, гдје је највише волио да буде, а то је био фудбалски терен. Све што је радио, радио је са великом вољом - каже Теодоровић. Јелићево име остаће крупним словима записано у аналима привредног, политичког, културног и спортског живота Модриче. И не само Модриче, него и цијеле Посавине, и на крају Републике Српске. Главни инжењер у лабораторији модричке Рафинерије Гордана Јосиповић још увијек не може да прихвати сурову стварност. - Од 1988. године сам у Рафинерији. Промијенила сам много директора, али ниједан није био као Милан. Имао је времена за све - од портира, чистача круга до руководиоца са којима је успјешно водио фирму. Каже се да је свако замјенљив. Милана нико не може замијенити - каже Гордана Јосиповић, а њене ријечи углавном понављају и остали радници. Јулијан Дринић, радник на траци за паковање готових производа са ознаком "Оптима" понавља Горданине ријечи. - Тешко је повјеровати да нас је Милан напустио. Умро је као предсједник, међутим он је за нас био најприје директор, колега са посла. Не вјерујем да се више такав човјек може родити. Био је све, а прије свега добар човјек. Помагао је народу колико је могао и умио! Испред стадиона фудбалског премијерлигаша БиХ "Модрича Максиме" заставе на пола копља - застава Клуба, УЕФA-е и наравно, српска тробојка. Милутин Николић запослен у Секретаријату клуба и Министарства спорта смрт Милана Јелића види као страшан губитак. - То је била људска величина! Нема ријечи да се опише какав је био. Живио је за овај клуб, град, Републику Српску, за све који су жељели бољи живот у БиХ - казује Николић. Полупусте улице Модриче. Сви прате директан телевизијски пренос опијела у Добоју поводом смрти предсједника Српске. Као ријетко када Модрича у тробојкама. Нажалост, на пола копља. - Чули смо синоћ! Било је на вијестима. Још увијек не можемо да вјерујемо да је то истина. Дубоко саучешће породици Јелић! Aко је ико мислио и радио за младе у неком граду онда је то господин Јелић радио за нас, младе Модриче - казује шеснаестогодишњи Саша Марковић. Седамнаестогодишњи Саша Благојевић, јуниор Фудбалског клуба "Модрича Максима", каже да је клуб стигао до врха бх. фудбала највише захваљујући господину Јелићу. - Предсједник Јелић је доказао да и мала мјеста какво је Модрича имају шансу ако се добро ради - казује Балгојевић. Његове ријечи потврђује и Миленко Симић. Тугује Модрича, тугује село Копривна гдје је Милан рођен, али и село Врањак гдје је провео дио дјетињства. Драго Благојевић из села Врањак је са Миланом Јелићем 1973. године кренуо у основну школу. Послије је Милан отишао у Суботицу на факултет, а Благојевић "трбухом за крухом" у Словенију. - Ријетко смо се виђали, али и кад је постао предсједник Републике Српске није заборавио друга из школске клупе - казује Благојевић. Миладин МИХAЈЛОВИЋ ШТЕТA, ШТЕТA... Милорад Стајић, комшија из сусједног села до Врањака каже да је Милан био човјек каквог треба тражити. - Ко му се није обратио није му помогао. Штета, штета, неописива штета! Завршио је велике школе, али му није било испод части да сједне са нама сељацима испред задруге и упита шта треба. Штета, штета, велика!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.