Много амбиција, а једна фотеља за преговарача

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - БиХ ће, судећи према заузетим ставовима, веома тешко именовати једног главног преговарача са Европском унијом (ЕУ), али бисмо управо због тога могли доћи у ситуацију да их у једном моменту имамо и више него што је потребно.

Именовање главног преговарача, који би, у име БиХ требало да води процес приступних преговора са ЕУ, преко ноћи је прерасло у политички проблем због различитих интереса и тумачења, почевши од тога на којој адреси и ко треба да га именује.

Након што приједлог Борјане Кришто, са позиције предсједавајуће Савјета министара, о успостављању канцеларије и именовању преговарача у неколико наврата није уврштен на дневни ред сједнице, јер није било воље министара из реда бошњачког народа, у цијелу причу се директно укључио један од два дома у Парламентарној скупштини БиХ.

Одлука о формирању канцеларије главног преговарача, у којој су уз главног преговарача и два замјеника, усвојена је 30. октобра у Представничком дому гласовима посланика странака са сједиштем у ФБиХ и опозиционим блоком из Српске, у којем су СДС, ПДП и Листа за правду и ред.

Гласању и расправи, којом је предвиђено да главног преговарача именују посланици у Представничком дому, нису присуствовали посланици СНСД-а и Српског клуба, у којима, као и у ХДЗ-у, тврде да је то посао за министре, а да у, сваком случају, то не може да заврши само један парламентарни дом.

И док је у међувремену дошло до својеврсног раскола у опозиционом блоку из Српске, јер нису дошли до усаглашеног имена кандидата у остављеном року, а нису саопштили ни да дижу руке од тога, из ХДЗ-а и СНСД-а су у петак поновили да су министри надлежни за именовање преговарача и замјеника.

Прва се огласила Кришто (ХДЗ БиХ) ријечима да ће Савјет министара БиХ наставити с именовањем главног преговарача са ЕУ, јер, како каже, један дом Парламентарне скупштине БиХ не може бити надлежан.

- Устав БиХ прописује да се Парламентарна скупштина БиХ састоји од два дома - Дома народа и Представничког дома. Устав или било који други закон не прописује да законодавна власт, а посебно да један дом (Представнички дом), може оснивати ​​привремене канцеларије - поручила је Кришто и додала да ће у складу са Законом о Савјету министара, Савјет министара наставити процес оснивања Канцеларије главног преговарача.

Први човјек ХДЗ-а БиХ Драган Човић, који је делегат у Дому народа, поручује да не долази у обзир да главни преговарач буде именован у Представничком дому, гдје неко покушава да покаже силу.

- Са колегама из ФБиХ смо се договорили да усвојимо два закона па именујемо преговарача. Закон о Високом судском и тужилачком савјету и Закон о суду иду на Савјет министара. Већина, без обзира на то била власт или опозиција, рекла је да неће бити препрека. Ако усвојимо законе, вјерујем да ћемо преговарача имати дан након тога - рекао је Човић.

Посланик СНСД-а и први замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције Мирослав Вујичић каже да посланици воле да се праве паметни, а да због тога имамо проблем.

- Имаћемо, на неки начин, двовлашће и именовање два преговарача. Зна се ко треба да га именује. Представнички дом не може да формира институцију, али с обзиром на то да та већина која постоји само у том дому не може обезбиједити проходност одлуке у Дому народа, одлучили су да на овај начин крше закон - категоричан је Вујичић, који је додао да осим што крше закон нема ни договора о кандидату међу српским партијама, јер свако жели свога функционера на тој позицији.

Након усвајања поменуте одлуке у Представничком дому, а према интерном договору странака "тројке" са опозиционом тројком из Српске кандидата за главног преговарача требало је да предложи опозиција из Српске, закључно са 10. новембром. Међутим, тај посао по свему судећи посвађао је опозицију из Српске, јер све три странке имају своје кандидате за ту позицију.

Са представницима опозиције у Представничком дому, који су укључени у разговоре о преговарачу, у петак нисмо успјели да ступимо у контакт.

У медијима се појавило име Бранка Нешковића, бившег амбасадора БиХ у Лондону, као потенцијалног кандидата, а иза тог приједлога стоји ПДП. СДС сматра да то треба да буде бивши лидер те странке Мирко Шаровић, а у Листи за правду и ред наводе да је један од најбољих кандидата њихов посланик из републичког парламента Загорка Граховац.

Наша странка и СДП БиХ су као кандидате за замјенике главног преговарача предложили Лејлу Хасановић и Лејлу Рамић-Месиховић. НиП, као дио "тројке" још није одлучио, а СДА је, упркос најавама, одустала од номинације.

Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Српске упутио је Уставном суду БиХ захтјев за оцјену усклађености одлуке о формирању канцеларије и процедуру именовања главног преговарача са Уставом БиХ која је усвојена 30. октобра.

БиХ је земља кандидат за чланство у ЕУ од децембра 2022, а Европско вијеће је лани у марту донијело одлуку о отварању приступних преговора, али још није утврђен датум, јер се чека да домаће власти претходно усвоје закон о Високом судском и тужилачком савјету и Суду БиХ.

ПРАКСЕ

Главни преговарач је особа која треба да предводи читав тим људи и обично се, што се може видјети и из примјера у региону, оснива унутар влада.

Службеници су задужени за конкретна питања из поглавља, односно услова за чланство у ЕУ, а улога главног преговарача је да координише рад тијела и у суштини преноси ставове Бриселу.

У Србији, како постоји Министарство европских интеграција од 2017. године, мјесто главног преговарача преузима особа која је именована за министра, док то није случај у Црној Гори, иако постоји тај ресор у Влади. У Хрватској, која је 2013. године приступила ЕУ, основана је Радна група за преговоре још 2005, а у тиму је било 900 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.