ПОЗОРИШТЕ у Републици Српској још увијек тражи своје мјесто. Дјелимично утабаном стазом корача једино национални театар у Бањој Луци, док су све остале позоришне установе у магновењу. Тумарају. Траже мјесто под сунцем, јер ни у овом пољу културе не постоји правац развоја, а многи се и не усуђују да се ухвате у коштац са оснивањем професионалног театра.
Изузетак су позоришни ствараоци у Требињу и Источном Сарајеву. Тамо постоје алтернативне позоришне групе, које окупљају сродне душе. Игра се са пуно љубави и ентузијазма. Глумци добијају прилику да се приближе себи и гледаоцима. Заједничка им је модерна позоришна игра и драматургија и ансамбли који се постепено попуњавају и који чине глумци, углавном, аматери.
Заједничка им је и беспарица и то што немају кућу, него се потуцају по различитим културним центрима, али позитивно је што су успјели изњедрити фестивале - Требиње фестивал аматерских позоришта "Фестивал Фестивала", а Источно Сарајево Фестивал мале сцене и монодраме.
Фестивали су у овим срединама постали важан чинилац тамошње културне и друштвене стварности. Конкретним представама ове мале позоришне групе су се наметнуле и као очигледан доказ да је могуће правити успјешно позориште и ван центара, попут Бање Луке.
Позитиван ефекат оваквих фестивала је едукација публике у малим срединама, што је први предуслов за оснивање театарских кућа. Додуше, малих, али које ће репертоарски искочити и пореметити уобичајени провинцијски поредак.
Награде на овим фестивалима, али и умијеће прављења представе са оскудном сценографијом и костимографијом, глумцима аматерима и у имповизованим просторима, а не на сцени и под рефлекторима, довољан су разлог да се овим позоришним групама пружи уточиште, односно да добију своју позоришну кућу како би могли напредовати. Показали су да потенцијал имају.
Бранка СТЕВAНДИЋ