Митровић: Настоје предуприједити подизање крста на Златишту

Бањалука - Иницијатива о подизању споменика убијеним Србима и Хрватима на Казанима 1993. године има политичку позадину, јер се на овај начин жели предуприједити постављање спомен-крста на Златишту код Сарајева, сматра предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, преносе агенције.

- Мислим да је далеко боље да се подигне спомен крст на Златишту, доминантан и видљив са свих простора, који би био симбол страдања за све Србе на подручју Сарајева, а не на простору Казана који би имао неку симболику, али не би имао никакав значај, јер не би био примјетан - рекао је Митровић.

Митровић је рекао да је породице погинулих из Републике Српске и Савез логораша Републике Српске, који су још прије три године покренули иницијативу о подизању спомен-крста на Златишту никада неће одустати од реализације ове идеје.

Пандуревић: Минимизирање свих злочина над Србима

Циљ иницијативе потпредсједника Федерације БиХ Светозара Пударића и градоначелника Сарајева Алије Бехмена да на локалитету Казана буде изграђен споменик убијеним сарајевским Србима јесте минимизирање свих злочина над Србима у том граду, сматра посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић.

Пандуревићева је оцијенила да је то још једна у низу лицемјерних и перфидних иницијатива које долазе из Сарајева.

Према њеном мишљењу, „све би се свело на то да је неки одметнути припадник армије БиХ Мушан Топаловић – Цацо убио двадесетак Срба и да су то једине српске жртве у Сарајеву”.

- Уколико Сарајево искрено жели да призна шта се у том граду дешавало од 1992. до 1995. године, онда је најмање што српски народ и сви Срби који су преживјели страхоте у Сарајеву заслужују да у централном дијелу града, у Великом парку, гдје су, такође, побијени Срби, буде постављено спомен-обиљежје на којем би писало да су ту страдали Срби од бошњачких злочинаца - изјавила је Пандуревићева.

Она је истакла да је у Сарајеву веома много српских стратишта из протеклог рата, али да никада није дозвољено да она буду обиљежена.
Пандуревићева је као примјер навела логор у бившој касарни „Виктор Бубањ” у којој је сада сједиште Суда и Тужилаштва БиХ.

Према њеним ријечима, један од перфидних поступака сарајевских власти јесте и чињеница да на спомен-плоче са именима убијених од наводног српског агресора стављају и Србе који су страдали у граду од бошњачких злочинаца.

Мандић: РС мора да понуди идејно рјешење за споменик

Идејно рјешење за споменик Србима убијеним током рата у Сарајеву, који би требало да буде постављен на Казанима, мора доћи из Републике Српске, изјавио је данас Срни предсједник Удружења породица несталих лица Сарајевско-романијске регије Милан Мандић.

- Идејно рјешење за споменик на том стравичном мјесту мора доћи из Српске. Власти Федерације БиХ и федералног Сарајева на том мјесту морају подићи меморијални центар у коме ће бити исписана имена свих невиних, убијених и несталих Срба са подручја десет бивших сарајевских општина - истакао је Мандић.

Он је додао да би на Казанима требало да буде изграђена и спомен-соба, као и црква у којој би били обављани вјерски обреди, за шта је неопходна изградња пратеће инфраструктуре.

- То је најмање што је град Сарајево дужан да учини за своје грађане Србе који су га годинама градили, уљепшавали и чували. Тај меморијални центар на Казанима не би смио сметати ниједном истинском Сарајлији, као што ни нама не смета Меморијални центар Поточари - поручио је Мандић.

На тај начин, додао је он, брже ће доћи до помирења и суживота међу становништвом БиХ, и српске и бошњачке националности.

Мандић је рекао да покретање иницијативе и расписивање тендера за изградњу споменика страдалим становницима града Сарајева српске националности апсолутно треба поздравити.

Дукић: Лицемјерје и прикривање страдања сарајевских Срба

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да најновија иницијатива градоначелника Сарајева Алије Бехмена и потпредсједника Федерације БиХ Светозара Пударића о подизању споменика српским жртвама на Казанима представља лицемјерје и настојање да се прикрије страдање Срба у том граду.

- На Казанима је нађено врло мало лешева, па ће се онда рећи да је у Сарајеву страдало само толико Срба, а према евиденцији Савеза логораша само у том граду страдало је њих око 8.800 - нагласио је Дукић.

Он је оцијенио да је један од разлога за реализацију идеје о подизању споменика на Казанима и иницијатива невладиних организација из Српске, посебно Савеза логораша и Српске православне цркве, да се на Златишту код Сарајева направи црква као спомен на страдале сарајевске Србе.

Подсјетивши да је, према попису из 1991. године, у Сарајеву живјело више од 156.000 Срба, а да их сада нема ни 6.000, Дукић је рекао да се “сада Бехмен пере подизањем споменика на Казанима, које је само једно од стратиша за сарајевске Србе”.

Он је нагласио да Срби у Сарајеву нису страдали само на Казанима, већ и у 126 логора колико их је било током рата у том граду, додавши да ће Савез логораша настојати да на свакој тој локацији направи пригодно обиљежје.

Јовичић: Покушај прања савјести

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да је иницијатива потпредсједника Федерације БиХ Светозара Пударића и градоначелника Сарајева Алије Бехмена за изградњу споменика убијеним Србима и Хрватима на Казанима 1993. године превара и покушај сарајевских власти да “оперу савјест” због тих злочина.

- Уз уважавање свих невиних српских жртава које су злочиначки поубијане на Казанима, покој њиховим душама, та иницијатива је само покушај сарајевских власти за прањем савјести за злочине над неколико хиљада сарајевских Срба - рекао је Јовичић.

Он каже да је то превара, јер на тај споменик због неприступачности никад нико неће доћи.

- На Казане се не може доћи ни џипом, а камоли неким другим превозним средством. Коме би онда такав споменик на тој локацији служио? То и јесте циљ сарајевских власти - да га никад нико не види, поготово не странци и они који посјећују Сарајево - наводи Јовичић.

Према његовим ријечима, када су тако “великодушни” зашто не направе споменик у центру Сарајева, као што су у Парку направили страдалој дјеци.

Јовичић каже да би најављени споменик служио само бошњачким властима да увијек имају разлог да кажу да су се, наводно, одужиле невино страдалим Србима.

- Ријеч је о смишљеној подвали иницијатора идеје Пударића. Морам да га подсјетим да у име Савеза логораша Републике Српске већ 15 година тражим да се у Сарајеву барем на једној локацији гдје су били логори за Србе постави спомен-плоча, али никада нам то нису дозволили - рекао је Јовичић.

Он је подсјетио на покушај постављања спомен-плоче у кругу логора “Виктор Бубањ” 2003. године, када су представници Савеза логораша Републике Српске једва извукли “живе главе” из “мултиетничког” Сарајева.

Јовичић, који је и сам био заточен у логору “Силос”, наглашава да је познато да је у Сарајеву било 124 логора у којима су муслиманске власти затварале и убијале Србе, али сада сарајевске власти имају, како је рекао, много бољих локација да направе споменик страдалим Србима.

- Када се Пударић који је, како сам каже, покренуо ту идеју, залаже да се напокон направи споменик звјерски ликвидираним Србима у главном граду БиХ, у којем је и он провео цијели рат и био у такозваној Армији БиХ, зашто се, рецимо, такав споменик не би направио у кругу данашњег Суда и Тужилаштва БиХ, некадашњој касарни Виктор Бубањ, у којој је био логор за Србе и у којем је на десетине невиних Срба звјерски ликвидирано - запитао је Јовичић.

Потпредседник федерације БиХ Светозар Пударић и градоначелник Сарајева Алија Бехмен потписали су јуче уговор о сарадњи који ће омогућити да се посигне споменик на Казанима, мјесту гдје су 1993. године припадници такозване Армије БиХ на најзвјерскији начин убијали недужне српске цивиле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.