Мирослав Лајчак: Уставе су промијениле све земље на путу ка ЕУ

БиХ, таква каква јесте, још увијек је под међународним протекторатом, што је одређено институцијом међународног високог представника, али је на путу да постане државом у правом смислу.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" министар иностраних послова Словачке и бивши високи представник у БиХ Мирослав Лајчак.

- Политичари не би требало да избјегавају питање реформи, него би требали искрено настојати да постигну боља рјешења. Одгађање тих настојања значило би одгађање европске интеграције БиХ, а нико не жели да та земља заостаје за другима у региону - рекао је Лајчак.

* ГЛAС: Посљедњи догађаји у вези са хапшењем некадашњег члана Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића и злоупотреба институција БиХ ради његове одбране значајно су погоршали политичку ситуацију у БиХ. Бошњачки политичари су отворено стали у одбрану особе осумњичене за ратни злочин.

ЛAЈЧAК: Случајем Ејуп Ганић баве се правосудни органи, и због тога је неопходно сачекати њихову одлуку. Случај Ганић односи се на догађаје из прошлости, а сви желимо да БиХ буде окренута будућности. Разумљиво је да у оваквим ситуацијама емоције играју велику улогу. Међутим, захваљујући умирујућим наступима одговорних политичара, политичка ситуација неће се негативно одразити на предстојеће изборе.

* ГЛAС: Какве утиске носите из БиХ послије недавних разговора са домаћим политичарима и званичницима?

ЛAЈЧAК: Још има много до постизања конкретних рјешења. Охрабрује ме да нико не пориче неопходност промјена у контексту процеса интеграција БиХ. Сада је потребно наћи рјешење.

* ГЛAС: Раније сте тврдили да је БиХ под неком врстом посебног међународног протектората. Да ли и даље тако мислите?

ЛAЈЧAК: БиХ, таква каква јесте, још увијек је под међународним протекторатом, што је одређено институцијом међународног високог представника. Међутим, она је на путу да постане држава у правом смислу, можда са сложеном процедуром доношења одлука, али као равноправан партнер у процесу европских интеграција. Учињен је огроман напредак у односу на ранији период, међутим, неопходни су још многи велики кораци. Међународна заједница, Европска унија и NATO, ту су да вам пруже подршку у томе, али не могу да то ураде умјесто вас. Само ви можете донијети одлуку да кренете напријед.

* ГЛAС: Земља никако не успијева да се ријеши међународне управе. Није ли контрадикторна политика међународне заједнице, јер истовремено подржава OHR и говори о европским демократским вриједностима?

ЛAЈЧAК: Вријеме за трансформацију OHR-а доћи ће управо у оном тренутку кад политички лидери буду постигли напредак у неопходним питањима, укључујући критеријум "5+2".

* ГЛAС: Aли чим се почне говорити о затварању OHR-а, напрасно се отворе бројни проблеми – попис имовине, становништва, "подривање Дејтона", политичке тензије?

ЛAЈЧAК: Све је у рукама домаћих политичких представника, и зависи од њихове способности да превазиђу дневнополитичке интересе и покажу неопходне државничке способности, тако што ће преузети одговорност за властиту земљу.

* ГЛAС: Да ли ће половином ове године заиста бити укинут визни режим за грађане БиХ, како је раније најављено?

ЛAЈЧAК: Најважнија је политичка воља за спровођење реформи и непрекидна настојања за испуњење обавеза. Aко постоји политичка воља, та настојања могу подржати и међународна заједница и европски партнери, како би та воља имала резултате. Међутим, ако таква воља недостаје, неће бити ни напретка. Европска унија посматра тај регион у цјелини, у европској перспективи, али истовремено напредак процјењује за сваку државу посебно. Такав је случај и са либерализацијом визног режима. Она потпуно зависи од испуњења техничких критеријума постављених од стране експерата Европске комисије. Сви ми подржавамо настојања власти БиХ, и наша је велика жеља да се захваљујући постигнутим резултатима што прије укине визни режим.

* ГЛAС: Има ли уопште смисла у изборној години покретати нове рунде разговора о уставним промјенама у БиХ?

ЛAЈЧAК: Разговори су иницирани прошле године, и то није први пут да се покушава тако нешто – присјетимо се априлског пакета из 2006. године. Уставне реформе повезане су са европским и евроатлантским интеграцијама и оне не би требало да стриктно буду условљене домаћим политичким календаром, него би требале постати ствар општег политичког консензуса. На тај начин политичари не би избјегавали питање реформи, него би искрено настојали постићи боља рјешења. Одгађање тих настојања значило би одгађање европске интеграције БиХ, а нико не жели да та земља заостаје за другима у региону.

* ГЛAС: Водеће политичке партије у РС и ФБиХ су оцијениле да су разговори о уставним промјенама могући тек послије октобарских избора?

ЛAЈЧAК: Ова година не би требало да буде изгубљена за интеграцију БиХ, него би требало учинити све да би се осигурао њен брзи напредак у будућности. Вриједно је напоменути да је Устав морала промијенити свака земља која је прошла пут ка европским интеграцијама. Европске интеграције нису за ЕУ циљ саме по себи. Оне значе више радних мјеста, просперитет и бољу будућност за вас, грађане БиХ, заједно са остатком Европе.

Конференција у Сарајеву

* ГЛAС: Шта очекујете од конференције о западном Балкану која ће се одржати у јуну Сарајеву?

ЛAЈЧAК: Конференција, коју припрема шпанско предсједништво ЕУ, потврдиће приврженост ЕУ и земаља западног Балкана процесу европских интеграција БиХ. Желимо да увјеримо наше пријатеље са западног Балкана да настављамо да их подржавамо у њиховим настојањима у вези са европским интеграцијама. Истовремено, очекујемо увјеравања о њиховој привржености да испуне критеријуме овог сложеног процеса. Веома нам је драго што је шпанско предсједништво одабрало баш Сарајево као мјесто одржавања конференције, јер тај град има посебно, симболичко значење за западни Балкан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.