Мирнодопско етничко чишћење српских села

ПAЛЕ - На нетранспарентан начин донесена одлука Сарајевског кантона и Завода за планирање и изградњу Сарајева о заштити подручја "Водопад Скакавац", послужила је као обланда за мирнодопско етничко чишћење српских села у поменутој зони.

Ово је за "Глас Српске" изјавио предсједник Извршног одбора Удружења избјеглих и расељених лица Пале Ристо Јокић реагујући на стручну радионицу о "Водопаду Скакавац" одржану недавно у Сарајеву.

- Поново покушавају да расправама и стручним радионицама убиједе Србе власнике имања на подручју "Водопада Скакавац" како је њихова одлука о проглашењу тог подручја спомеником природе добра. Суштина је да Срби тренутно немају права да обнове властиту имовину пошто им је забрањено извођење грађевинских радова у споменику природе - истакао је Јокић.

Он је напоменуо да је идеја о заштити природног бисера надомак Сарајева суштински добра, али да су за усвајање спорног документа знали сви сем оних којих се директно тиче, а то су локални Срби чија је имовина на том подручју девастирана послије потписивања Дејтонског мировног споразума.

Спорна одлука донесена је још 2002. године,  без јавне расправе са власницима имовине на том подручју.

- Мјештани су били онемогућени да упуте било какав приговор на плански документ - рекао је Јокић.

Јокић наглашава да Кантон Сарајево  на све начине покушава да  оствари свој циљ, односно да спријечи повратак Срба.

Удружење избјеглих и расељених лица Пале  је послије вапаја Срба са подручја "Водопад Скакавац" за помоћ, поткрај прошле године и покренуло иницијативу да се поништи одлука из 2002. године и дозволи обнова порушене српске имовине на том подручју, али се, како каже Јокић, још нису десили никакви помаци.

- Те радионице су "обична подвала" и крајње непримјерен покушај да се обезбиједи накнадни пристанак на "безочну отимачину имовине". Како другачије протумачити овакве поступке, када је сасвим јасно да се њима од Срба са тог подручја жели добити формални пристанак на нешто што је донесено још прије шест година, а о чему нису ни обавијештени, нити питани - каже Јокић.

Он је додао да све то није ништа друго до јасна порука овдашњим Србима да се не враћају.

На крају вели да је очигледно како је једна, стручно гледано, добра идеја о заштити несвакидашњег природног бисера, претворена у примјер угрожавања људских права избјеглих и расељених сарајевских Срба и то на само неколико километара од зграде у којој је смјештено и Министарство за избјеглице и људска права БиХ.

Кантоналне власти умањују број српских кућа

Срби са заштићеног подручја "Водопад Скакавац" су огорчени поступцима сарајевских кантоналних власти, које свјесно, без имало стида и гриже савјести, умањују број српских кућа који се налазе у новозаштићеном подручју.

- За њих не вриједе ни катастарске ни грунтовне потврде, које јасно и недвосмислено указују да је број објеката много већи него што приказују - вели Јокић, додајући томе и податак да је шума и земљиште на подручју "споменика природе" у омјеру већем од 90 процената власништво Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.