Минималне шансе за добијање азила

Бањалука - Подаци Европске комисије (ЕК) указују на стални раст броја тражилаца азила у ЕУ и државама Шенгена из пет земаља Западног Балкана, у чему предњаче грађани Србије, док најмање таквих захтјева пристиже од држављана Црне Горе и БиХ.

Наводи се то у петом извјештају ЕК о функционисању безвизног режима са Србијом, Црном Гором, Македонијом, БиХ и Албанијом, из које подсјећају да је за грађане БиХ стопа давања азила у 2013. години износила 5,9 одсто.

Међутим, надлежни тврде да ће тај проценат додатно да "отањи" будући да је БиХ у међувремену оцијењена као безбједна земља, па је шанса за добијање азила у Европи - равна нули.

"Недвојбено је да БиХ испуњава своје обавезе које су пред њу постављене сходно 'мапи пута'. Наравно, имамо одређено повећање броја тражилаца азила, а разлог томе је био либералан систем у Њемачкој, који је од прошле године промијењен и сада ће грађане БиХ препознавати као држављане сигурне земље и процедура ће трајати изузетно кратко. Дакле, тражиоцима азила биће одговорено негативно", нагласио је Бакир Даутбашић, секретар Министарства безбједности БиХ.

Он је појаснио да се статус азиланта односи на људе који долазе из подручја захваћених ратовима, природним катастрофама и сличним негативним појавама.

"То значи да су шансе за добијање азила грађанима БиХ равне нули", рекао је Даутбашић.

ЕК је саопштила да, из земаља западног Балкана, грађани Србије у укупном броју захтјева за азил у земљама ЕУ и Шенгена учествују са 42 одсто. Слиједе држављани Македоније и Албаније са по 21 одсто, БиХ са 14 одсто и Црне Горе са два одсто од укупног броја захтјева за азил.

Истовремено, стопа одобравања азила наставља да пада, што указује на то да је огромна већина захтјева за азил неоснована. За грађане Србије је стопа давања азила у 2013. била 2,7 одсто, за грађане Црне Горе 3,7 одсто, а Македоније један одсто, док је за грађане Албаније и БиХ била нешто виша и износила је 8,1 проценат односно 5,9 одсто.

"Највише захтјева за азил грађани западног Балкана подносе у Њемачкој", навела је ЕК у извештају.

ЕК је оцијенила да су неопходне даље мјере како би се очувао интегритет безвизног режима за земље западног Балкана и одговорило на потенцијалне злоупотребе система азила ЕУ.

Комисија је истакла да остаје опредијељена за систем путовања без виза за грађане западнобалканских земаља.

"Користи од визне либерализације веома су видљиве када је ријеч о јачању контакта међу људима и пословним приликама. Међутим, злоупотреба безвизног режима у виду тражења азила у ЕУ мора да се ријеши систематски и правилном расподјелом средстава", рекао је Димитрис Аврамопулос, европски комесар за миграције.

Аврамопулос је додао да извјештај садржи низ препорука за рјешење проблема илегалних миграција и затражио пуну подршку и ангажман свих земаља учесница. Препоруке су дате и земљама западног Балкана и европским земљама у којима се подноси највише захтјева за азил, пишу Независне новине.

Враћени кући

Подаци Европске комисије о захтјевима за азил не односе се на крај прошле године, када је регистрован огроман број нелегалних прелазака грађана Косова преко србијанско-мађарске границе. Европа је већ почела да их враћа кући.

Подсјетимо, Србија, Македонија и Црна Гора прикључиле су се безвизном режиму ЕУ у децембру 2009, а БиХ и Албанија у новембру 2010. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.