Мине пријете, рјешење на видику

САРАЈЕВО - Мине и минско-експлозивна средства из посљедњег рата још су пријетња свима у БиХ, а надлежни се уздају да ће када ступе на снагу нови прописи увелико бити повећана шанса да све преостале сумњиве површине буду очишћене у наредној деценији.

Пресјек стања на овом пољу је предочен у новом извјештају о раду Комисије за деминирање БиХ за 2025. годину који је упућен у фазу консултација након чега иде на усвајање у надлежне институције.

Комисија за деминирање БиХ броји три члана и има неколико задатака. То је, између осталог, представљање БиХ на свим конференцијама, домаћим и међународним, које се тичу акције против мина, а нарочито у међународној кампањи за забрану копнених мина, те на стручним конференцијама.

Чланови, чији мандат траје двије године, надлежни су и за одобравање стандарда за уклањање мина и неексплодираних убојних средстава у БиХ, предлагање кандидата за руководећа мјеста у Центру за уклањање мина у БиХ (БХМАК), побољшање сарадње између Српске и ФБиХ везано за процес деминирања, те усмјеравање средстава за уклањање мина у сарадњи са Одбором донатора и другим донаторским организацијама.

• ИЗВЈЕШТАЈ

У најновијем извјештају наведено је да су лани, у складу са одредбама Закона о деминирању у БиХ, вршили надзор над примјеном прописа које је донијела Комисија од стране БХМАК-а, те да је одржано 18 сједница на којима је усвојено 117 закључака.  

Откривено је и да је реализован и вишегодишњи пројекат суфинансирања трошкова деминирања у БиХ за период 2025 - 2027. године којим је за 2025. био планиран износ од 650.000 КМ који је, у одређеним износима, отишао у Трново, Зворник, Бугојно, Босанску Крупу, Равно, Кисељак те Посавски кантон. На тим адресама су се обавезали да ће из својих буџета издвојити, у зависности од средине, од 30.000 до 100.000 КМ, како би што више очистили своју територију од мина.

Лани су, први пут у истој години, одржана и два Одбора донатора за противминско дјеловање у организацији Министарства цивилних послова БиХ, а уз подршку Комисије за деминирање, а у евиденцијама је записан и координацијски састанак са ресорним министарствима, те владама Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта у вези финансирања процеса деминирања у БиХ.

• НАЦРТ НОВОГ ЗАКОНА

Посебан акценат у извјештају Комисије је стављен на нацрт новог закона о противминском дјеловању у БиХ.

Закључком Савјета министара је, наиме, формирана радна група састављена од представника кључних институција са свих нивоа власти у БиХ за израду законског рјешења којим ће се на основама досадашње праксе и савремених достигнућа уредити и унаприједити област деминирања у БиХ.

Усаглашено је доста нових рјешења, а посебан значај нацрта закона садржан је у дијелу који се, наводе, тиче осигурања буџетског фонда за деминирање на начин да се из буџета одређених нивоа власти у БиХ на годишњем нивоу издваја најмање 0,2 одсто износа буџета.

- Средства осигурана на тај начин би омогућила стабилно финансирање противминског дјеловања и на крају би омогућило да у наредних десет година буду очишћене све преостале минско сумњиве површине у БиХ. Тако би БиХ коначно преузела иницијативу и властитим напором испунила коначни циљ "БиХ без мина", у интересу свих њених грађана - пише у извјештају Комисије за деминирање у БиХ.

Нацрт Закона је у децембру 2025. био доступан јавности путем портала е-консултације, а достављен је на мишљења надлежним институцијама БиХ, ентитета и Брчко дистрикта.

• ЖРТВЕ

И поред, наводе у Комисији, постављених знакова минског упозоравања, због лоше економске ситуације у земљи, становништво БиХ свјесно улази у сумњиве ризичне површине махом због прикупљања огрева, секундарних сировина, чувања стоке.

- Тако се 30. августа 2025. године на брду Бечањ код Добоја догодила минска несрећа, а преминуо је младић након што су козе које је чувао ушле у минско поље и активирале мину заосталу из рата - наглашено је у извјештају Комисије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.