Фото: Агенције
| Милутин Илић
Заједничка војна акција САД и Израела има за крајњи циљ да у Ирану доведе до смјене актуелног режима, односно да се покуша нешто слично као у Венецуели, како би се на чело државе довео неко ко би у очима Вашингтона и Тел Авива био погодан и "кооперативан".
Каже ово у интервју за "Глас Српске" предсједник организације Геополитикон, предавач на Европском институту и савјетник у чешком парламенту Милутин Илић, коментаришући актуелна ратна дешавања на Блиском истоку, која пријете да читав овај узаврели регион гурну у велики и дубоки амбис, што би се онда посљедично и циклично прелило и на остатак свијета, како у економском тако и безбједносном смислу.
Према ријечима овог стручњака за геополитику, иако је у ракетним нападима убијен велики број вјерских и војних иранских званичника, то, како ствари стоје, није обезглавило Иран, како су се можда надали у Израелу, а поготово у Сједињеним Америчким Државама.
- Историја Америке "стара" је неких 200 година, док је персијска, којој припада и Иран, стара пар хиљада. И ово је кључ зашто се врло често доносе неке погрешне одлуке. Мислим да у Вашингтону никада нису успели да схвате менталитет тих људи и њихову културу. Инат. Пркос. Како размишљају. Ипак је то стара цивилизација. Нису од јуче. Сличну грешку направили су и овде код нас на Балкану. У сваком случају, ова земља се показала далеко жилавијом и спремнијом за дужи отпор него што су поједини обавештајни кругови сматрали и процењивали – истакао је Илић, коме је тренутна адреса становања у Прагу.
У наставку разговора осврнуо се и на досадашњу ратну тактику, улогу Русије и Кине у евентуалном закопавању ратних сјекира на Блиском истоку, дугорочне израелске планове који можда подразумијевају и прављење веће државе, која би се територијално проширила и на Сирију и Либан, али и на све могуће опасности које овај сукоб може потенцијално да изњедри, а које се прије свега огледају у буђењу "спавача".
ГЛАС: Зашто Иран гађа војне циљеве не само у Израелу већ и у другим, како околним тако и удаљенијим државама, попут Кипра, стварајући тако нове непријатеље?
ИЛИЋ: То је несумњиво дeо ратне стратегије Техерана. Чуди ме да су таквим развојем догађаја затечени неки велики глобални играчи. Ту нарочито мислим на Европу, која је, по мом мишљењу, изгубила компас.
Подсетио бих да је Израел крајем прошле године потписао са Кипром споразум о војној сарадњи, у који је укључена и Грчка. Циљ Тел Авива је да обузда турски утицај у том делу света. Мислим на Средоземље. На овај начин жели се смањити исламски фактор, оличен кроз идеологију Тајипа Реџепа Ердогана. У све ове планове Европа није била укључена.
Када су у питању остале локације које бомбардује Техеран, видимо да су то углавном америчке војне базе у државама које се у очима Техерана доживљавају као прозападне и поданичке.
ГЛАС: Видите ли како би се овај рат могао завршити, односно да се бар привремено закопају ратне сјекире? Колико у свему томе значајну улогу могу играти Русија, а поготово Кина, која се због затварања Ормуског мореуза може наћи у незгодној ситуацији?
ИЛИЋ: Још током прве израелско-америчке војне кампање против Ирана указивао сам да је доста упитно да ли ће и колико Русија и Кина уистину помоћи Техерану, у било ком смислу.
Тада је било спекулација да ће Техерану дати неке од својих моћних суперсоничних ракета, које имају застрашујућу разорну моћ. Те ракете могле би угрозити америчке носаче авиона и успоставити нову равнотежу снага у том региону.
До тога није дошло, ни тада ни сада. Зашто је то тако, тешко је рећи – да ли због неповерења Москве и Пекинга према Техерану или страха од буђења већег исламског радикализма. И поред тога, евидентно је да Иран тренутно, са постојећим ракетним арсеналом, али и усавршеним дроновима који су коришћени и на украјинском ратишту, успева нанети велику штету другој страни.
Поменули сте Кину и Ормуски мореуз, и то с разлогом. Затварање овог пролаза од стране Ирана, односно његова блокада, највише је погодило Кину, јер је ова многољудна земља највећи увозник нафте из земаља Персијског залива. Зато ме чуди што из Пекинга нису оштрије реаговали на затварање овог стратешког мореуза, или су то можда урадили иза затворених врата.
ГЛАС: Оно што је некако прошло испод радара јесте улазак израелске војске у Либан. Нешто слично урадили су и у случају Сирије, када су заузели Голанску висораван. Да ли ће се икада повући са ових територија?
ИЛИЋ: Тешко је поверовати да ће икада доћи до тога. Пре пар дана добио сам информацију да су израелски војници на својим униформама већ почели да носе ознаке, односно амблеме са картом великог Израела.
Мислим да све ово виде као велику и историјску шансу да, запоседајући нове територије, направе већу државу. Прво Палестина и Сирија, а сада и делови Либана. На тај начин пројектује се и америчка моћ у том узаврелом региону, који је из угла Вашингтона увек посматран као стратешки.
ГЛАС: Очекујете ли да овај рат пробуди "спаваче", поготово у западним земљама?
ИЛИЋ: То је више него реална опасност. Иранска тајна служба је веома моћна и способна, никако за потцењивање. Уколико се настави не само са војним ударима већ и вербалним увредама, није искључено да у неком тренутку активирају своје "спаваче", који се сигурно налазе широм света, а поготово у Европи, па и на самом Балкану. На удару би се могле наћи државе које имају колонијалну прошлост. У њима већ има доста миграната који су у протеклом периоду дошли у неколико таласа.
ГЛАС: Овај рат некако је у други план бацио дешавања око Украјине. На то се недавно пожалио и Володимир Зеленски. Да ли ће ова година бити година расплета?
ИЛИЋ: То зависи од Русије. Американци су са доласком на власт Доналда Трампа подигли лествицу, те у данашње време влада само једно правило – правило јачег. И у Москви су свесни тога. Замислите када би се понашали попут Америке и Израела на Блиском истоку - да ли би ишта од Украјине остало? Сумњам. Али, не верујем у такву бруталност Руса.
ГЛАС: У свјетлу свих ових геополитичких дешавања и превирања, још један значајан догађај могао би се десити 12. априла, када се у Мађарској одржавају парламентарни избори. Поједини аналитичари наводе да се ради о својеврсном референдуму.
ИЛИЋ: Судар глобализма и суверенизма у Европи је у пуном замаху. Бриселске глобалисте је инсталирао Џо Бајден. Ако се сјећате, он је једном приликом рекао: "Битку смо изгубили, али рат нисмо." Седиште Европске комисије данас је једна од тих тврђава глобалиста. Те снаге све отвореније се мијешају у мађарске изборе. Са власти се жели скинути Виктор Орбан и на власт довести Петер Мађар, опозициони лидер. Жели се зауставити тај суверенистички вирус који се шири не само Мађарском, већ и Словачком и Чешком, па и Пољском, али и Њемачком и Француском. Долазак Мађара на власт никако не би био добар, јер у џепу држи коверту са инструкцијама како да разбије суверенистички блок унутар Европе. Информације да је он у предности у односу на Орбана објављују агенције које су најављивале побједу Харисове против Трампа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.